Ekonomija centralne Azije cveta zahvaljujući Rusiji: Nekoliko ključnih faktora utiče na rast BDP-a zemalja ovog regiona

Teška vremena koja su nastala kao posledica rata u Ukrajini, klimatske promene, produženi uticaj koronavirusa, kao i mnoštvo drugih lokalnih i međunarodnih faktora pogodili su ekonomiju na svetskom nivou. Međutim, ova slika nije baš svuda ista. Naime, poslednji izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pokazuju da je u centralnoj Aziji zabeležen vrtoglavi ekonomski rast tokom prve polovine 2023. godine.

Na primer, podaci kažu da Tadžikistan prednjači sa rastom BDP-a, a ove godine se očekuje da on bude 7,5 odsto, slede Uzbekistan sa 6,5 odsto, Kazahstan pet odsto i Kirgistan sa 4,6 odsto.

Mnogo toga je uticalo da ovaj njihov rast, a jedan od njih je ponovno otvaranje Kine nakon pandemije. Međutim, dr Ana Matviva sa Instituta za Rusiju Kraljevskog koledža u razgovoru za Euronews ukazuje na jedan koji može da se shvati kao bitan, ali i, kako kaže, "veoma očigledan" - invazija Moskve na Ukrajinu.

Ona to objašnjava time da je većina građana Rusije zbog toga odlučila da svoj novac i poslovanje premeste u centralnu Aziju a sve zbog toga jer žele da izbegnu sankcije Zapada. Ruske kompanije su se posebno preselile u Kazahstan i Kirgistan, jer njihova geografska blizina i "kulturan bliskost" znatno olakšavaju poslovanje.

Dr Matvita takođe ukazuje i na novac koji se nalazi u Evroazijskoj ekonomskoj uniji sa Rusijom, Belorusijom i Jermenijom, što olakšava ekonomsku integraciju kroz zajednička tržišta i zonu slobodne trgovine.

"Ljudi preferiraju izbor, svakako da idu u zapadnu Evropu ili Sjedinjene države. Međutim, boravak u centralnoj Aziji ima neke pojedinosti. Jedna je da ljudi mogu da dolaze i odlaze, ne moraju nužno da donesu odluku da emigriraju za stalno", kaže ona.

Teško je doći do preciznih podataka ali smatra se da je stotine hiljada Rusa pobeglo iz zemlje od izbijanja rata u februaru 2022. godine. Mnogi su se od tada vratili, međutim, ne mogu da nađu posao. 

Još jedan razlog za uspeh centralne Azije

Migracija radnika iz regiona u Rusiju takođe je podstakla ekonomski rast jer oni šalju novac nazad u svoje zemlje porekla, navodi se u septembarskom izveštaju EBRD.

Dodaje se da ovaj tok novca "naročito kompenzuje egzodus radno sposobnog stanovništva" u centralnoj Aziji, pri čemu milioni ljudi imaju tendenciju da rade u nisko plaćenim sektorima ruske privrede, kao što su građevinarstvo, poljoprivreda i ugostiteljstvo.

Za to vreme, među stručnjacima su porasle optužbe da zemlje centralne Azije pomažu Rusiji da izbegne sankcije koje je Zapad uveo zbog invazije na Ukrajinu. Govoreći za Euronews u avgustu, direktor Centra za finansijski kriminal i bezbedonosne studije pri Rojal junajted servis institutu Tom Kiting je objasnio kako se sankcionisani zapadni proizvodi i roba uvoze iz treće zemlje, kao što su Kazahstan i Indija, a zatim ponovo izvoze u Rusiju.

"To ne predstavlja šalu sa sankcijama, ali svakako otežava osiguranje da se ograničenja pravilno uvode", rekao je on tada.

Podaci iz Brigela, nezavisnog evropskog istraživačkog centra, pokazuju da je uvoz sankconisanih zapadnih dobara u Kazahstanu masovno porastao nakon invazije Rusije na Ukrajinu prošle godine u februaru. Tu se podrazumevaju električne mašine i delovi, instrumenti i aparati i transportna oprema.

U periodu od januara do oktobra 2022. godine, kompanije u ovoj zemlji su izvezle elektroniku i mobilne telefone u Rusiju za preko 549 miliona evra, 18 puta više nego u istom periodu 2021. godine, kažu podaci Centralnoazijskog biroa za analitičko izveštavanje.

Dr Matviva objašnjava i da Moskva ima i "druge načine da radi oko sankcija" sa mnogim zemljama širom sveta, uključujući i one u Evropi.

"Sankcije se generalno smatraju prilično neefikasnim i prilično besmislenim u centralnoj Aziji. To ne znači da se svima sviđa ono što Rusija radi u Ukrajini, ali odogovor Zapada ne shvataju prikladnim", kaže ona.

Dok je ekonomski uticaj posledica rata u Ukrajini bio uglavnom pozitivan na region, ona kaže ukazuje na "stvari sa kojma centralna Azija nije baš zadovoljna".

Kaže da je Kazahstan posebno zabrinut zbog mogućih ukrajinskih napada dronovima na terminal Kaspijskog naftnog konzorcijuma u Crnom moru, što bi potencijalno moglo da promeni njegov izvoz nafte.

"Zapad u svojoj težnji da naudi Rusiji treba da razmisli šta to znači za druge koji zapravo nemaju toliko drugih opcija. Zapadni pritisak stvara otuđujući efekat i više antizapadnog raspoloženja tamo gde ih zaista nije bilo", zaključila je ona.