Igre 
Novi problemi za crnogorskog mandatara: Protesti na ulicama, kritike u stranci i sve dalja stabilna većina
Komentari31/08/2023
-20:51
Mandatar i lider Pokreta Evropa sad (PES) Milojko Spajić koji pokušava da obezbedi većinu koja je neophodna za formiranje nove, 44. crnogorske vlade, suočava se ne samo s problemima obezbeđivanja većine i kritikama unutar liste i pokreta, već od sinoć ima i novi izazov - proteste koje organizuje određen broj građana koji tvrde da traže "odbranu izborne volje".
U više gradova Crne Gore građani su sinoć vozilima blokirali kružne tokove i raskrsnice, navodeći da time protestuju protiv formiranja vlade sa nekadašnjim partnerima DPS-a, socijaldemokratama, a bez koalicije "Za budućnost Crne Gore".
Protesti su održani u Podgorici, Nikšiću, Pljevljima, Tivtu, Herceg Novom, uglavnom na sobraćajnicama, što je izazvalo velike gužve. Na Vajberu je formirana i grupa "Odbrana izborne volje" gde pojedini članovi predlažu proteste jer smatraju da su prevareni i na ovim izborima. Njihova osnovna poruka tokom pregovora o formiranju Vlade upućena je madataru Milojku Spaiću i to transparentom na kome je pisalo "Izdaja se ne prašta".
Tanjug/MEDIABIRO
Objavljena lista zahteva
Grupa građana "Odbrana izborne volje" objavila je listu zahteva koje upućuju političkim subjektima i organizacija, piše RTCG. Među zahtevima, kojih je ukupno šest, su da predsednik Jakov Milatović oduzme ulogu mandatara Milojku Spajiću ukoliko ne ispoštuje glas naroda, da se ispoštuje volja građana i da se vlada ne može formirati sa DPS saveznicima.
"Tražimo da se u procesu formiranja buduće vlade poštuje volja građana iskazana na izborima 11. jula, pri čemu podsećamo da je "Evropa sad" nastupila sa izrazito antiDPS stavovima što podrazumeva da ne može većinu za formiranje Vlade da traži sa liste DPS-a ili od tradicionalnih partnera DPS-a koji su participirali u svim vladama režima Mila Đukanovića. Dosadašnji akteri u pregovorima nisu pokazali dovoljan stepen odgovornosti i ozbiljnosti zbog čega tražimo da pregovore vodi narod odnosno Organizacioni odbor sa predstavnicima izbornih lista koje narod izabere", prva su dva zahtjeva grupe građana.
Traže i da predsednik Crne Gore Jakov Milatović oduzme ulogu mandatara Milojku Spajiću ukoliko ne ispoštuje glas naroda i ne pozove njihove predstavnike na razgovor i jednostrano krene u formiranje vlasti suprotno izbornoj volji iskazanoj na parlamentarnim izborima 11.juna 2023. godine, i da u tom slučaju mandat poveri onome koga narod predloži a političke partije avgustovske većine podrže.
Koncept buduće vlade, kako ocenjuju, mora da se bazira na činjenici da se poštuje avgustovska većina sa jedne strane i da se sastoji od onih činilaca koji su podržali pobjedničkog kandidata na predsjedničkim izborima sa druge strane.
Povezane vesti
"Tražimo otpočinjanje hitnog demokratskog dijaloga o budućnosti Crne Gore jer nećemo dozvoliti povratak DPS na vlast u bilo kom formatu i obliku niti dozvoliti da se političke partije i pojedinci koji su njihovi sateliti infiltriraju u vlast jer to predstavlja brutalno kršenje izborne volje. Podsećamo sve da se po Ustavu Crne Gore ne može uspostaviti niti priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana pa u skladu sa tim se ne može uspostaviti niti priznati vlast koja nije odraz izborne volje građana Crne Gore", navodi se u zahtevima, piše RTCG.
Tanjug/MEDIABIRO
Kritike i unutar pokreta
I Spajićev stranački kolega i predsednik države Jakov Milatović sinoć je otvoreno kritikovao način na koji novi mandatar vodi pregovore o formiranju vlade, navodeći da su izostali jasni principi i struktura kako bi ona trebalo da izgleda, pišu Vijesti.
"Čini mi se da se opet krenulo s kraja i da smo kao građani bili svedoci nepristojnog političkog potkusurivanja određenim resorima. Proces formiranja vlade treba da krene od onoga što je izborna volja građana i programa koje bi ta vlada trebalo da ostvari, i naravno strukture vlade koja je optimalna kako bi se došlo do tih programa", naveo je on, pozivajući se na izveštavanje medija i ponavljajući da nije bio deo tog procesa.
Istakao je da su se ''svi saglasili'' da u pogledu sastavljanja vlade postoje tri prioriteta, i to reforme u oblasti ekonomije, potom reforme u borbi za vladavinu prava i protiv korupcije, kao i reforme radi ubrzavanja puta ka EU.
"Želimo Crnu Goru u kojoj svi imaju jednake šanse, u kojoj ima prosperiteta. Gde su važne dve stvari, koliko ste obrazovani i koliko radite", rekao je Milatović.
On je takođe naglasio da ima stalne konsultacije sa članovima i funkcionerima PES, odbacivši kritike da je pokušao da na njih utiče.
Povezane vesti
Podsetimo, Milatović je 10. avgusta dao Spajiću mandat za sastav vlade. Po Ustavu, Spajić ima rok 90 dana da je sastavi i obezbedi podršku najmanje 41 poslanika.
"Da ja pravim vladu, pravio bih je na taj način, postavljajući jasne principe koji se tiču konstituenata spoljne politike Crne Gore", rekao je Milatović.
Kako je dodao, sa Spajićem je posednji put razgovarao tokom konsultacija o izboru mandatara na Cetinju, uz ocenu da je trebalo češće da razgovaraju.
Povezane vesti
Ivanović: Protesti ovakve vrste nikad nisu spontani, to je samo prazna priča
Osnivač i kolumnista "Vijesti" Željko Ivanović za Euronews Srbija kaže da protesti poput onih koji su održani u Crnoj Gori nisu spontani i da je jasno da iza njih stoji koalicija "Za budućnost Crne Gore", a da su oni posledica i pokazatelj da je Crna Gora bila pod autokratskim režimom prethodnih 30 godina.
"Protesti nisu spontani, to je samo prazna priča ili izgovor. Jasno je da iza njih stoji koalicija ZBCG, čak su se i neki njhovi lokalni prvaci pojavili pa je samim tim i jasna politička pozadina demonstracija. Oni su nezadovoljni svojim statusom, pa pokušavaju da na jedan prilično netipičan način obezbede svoje učešće u budućoj vladi", kaže Ivanović.
Ivanović ističe da u planovima za formiranje vlade postoje različiti pristupi, što je ključna razlika koja je dovela do problema između Milatovića i Spajića i dodaje da je Milatović zagovarao listu takozvane velike koalicije koja bi na parlamentarnim izborima obezbedila većinu poslanika, dok je Spajić imao drugačije planove.
"Spajić je, međutim, mislio da je zvezda u usponu i da će on sam da dobije više, nego sa tom velikom koalicijom. To se naravno nije desilo, dobio je 50 odsto manje od onoga što je očekivao ili 70 odsto od onoga čemu se nadao, o čemu je sanjao i onda je došao u problem da ima sad samo 24 poslanika, a treba mu 41. On sad zavisi od niza faktora, od drugih političkih subjekata. Tako je zapao u probleme, krenuo da pregovara sa jednima, završio sa drugima, tako da je doveo do prilične konfuzije i neizvesnosti oko toga da li će se ta vlada sastaviti", rekao je Ivanović.
On smatra da i ako bi došlo do toga da Spajić dođe do poslaničkog minimuma koji mu je potreban i formranja vlade, ponovo ostaje pitanje koliko bi ona bila održiva.
"Kako sad stvari stoje, ne izgleda da će Spajić, posle svega što se izdešavalo, uvažiti kritike ili sugestije. Teško je to zamisliti, pogotovo i posle ponašanja koalicije ZBCG zadnjih dana. Tačnije da pokaže inkluzivnost i njih uvede u priču. Takođe, sa Urom isto ima problem u tome što se odmah "zakucao", čak u izbornoj noći, kada je rekao da sa njima neće da pregovara. Tako da ćemo narednih dana videti šta će se dešavati. U svakom slučaju, i ako se napravi vlada i dođe do minmalog broja od 41 poslanika, to će sve biti vrlo nestabilno i pitanje je koliko će trajati", kaže
Pregovorima o sastavu nove Vlade Crne Gore proteklih dana dominiralo je pitanje hoće li Spajić napraviti većinu sa partijama Demokratskog fronta ili sa partijama manjinskih naroda.
Sve je postalo dosta jasnije nakon što je mandatar 26. avgusta, nakon sednice GO PES, saopštio da će formirati Vladu uz podršku manjinskih nacionalnih stranaka, Demokrata i Socijalističke narodne partije (SNP) ali bez stranaka bivšeg DF-a, jer su odbili njegovu ponudu.
"Odbili su pet ponuda, pa prihvatili odjednom, o čemu se radi”, zapitao je tada Spajić, dodajući da "ne može da se veruju u njihovu iskrenost".
On je tada i dodao da će lider Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić biti novi predsednik parlamenta. Kako su mediji tada preneli, ovom sastanku nije prisustvovao Jakov Milatović.
profimedia
Inače, koaliciji bivšeg DF-a, koja je na izborima 11. juna nastupila pod imenom "Za budućnost Crne Gore" a koju predvode Andrija Mandić i Milan Knežević, Spajić je nudio mesta potpredsednika Vlade, ministra prosvete, turizma, sporta i mladih i dva potpredsjednika Skupštine, što su oni odbili.
Sa druge strane, Mandić je rekao da njegova koalicija dala veliki doprinos pobedi Jakova Milatovića na predsedničkim izborima i da želi da bude deo nove vlade.
Mandić je tada za Politiku rekao da svi koji žele da koaliciju ZBCG smeste u opoziciju ne mogu to uraditi, a da ne vrate bivši režim na vlast.
"Kada je ponuda mandatara postala javna, kako smo se i dogovorili da nam je saopšti, mi smo je prihvatili. Zato neozbiljno zvuče nasilno isforsirani zaključci mandatara da smo krivci za nepostizanje dogovora", rekao je Mandić i dodao da je neodrživo i neprihvatljivo da autentični predstavnici srpskog naroda budu van vlade, naroda koji je dominantno učestvovao u, kako kaže, obaranju poslednje diktature u Evropi.
Preporuka za vas
Komentari (0)