Igre 
Građani Bugarske peti put u dve godine izlaze na izbore - koje partije će odmeriti snage u "foto finišu"?
Komentari02/04/2023
-10:31
U Bugarskoj se održavaju novi izbori, peti u dve godine, pošto su socijalisti u januaru odustali od planova za formiranje vlade. Time je politička nestabilnost u zemlji, koja postoji od masovnih antikorupcijskih protesta iz 2020. godine nastavljena, a šanse da će izbori dovesti do stvaranja stabilne vladajuće koalicije, prema oceni analitičara i nisu baš velike.
Do izbora je došlo zbog toga što socijalisti nisu iskoristili treću i poslednju šansu da oforme kabinet nakon izbora koji su održani 2. oktobra prošle godine. Ta stranka je početkom godine saopštila da je uložila ozbiljne napore da prikupi podršku u foriranju vlade, postavljajući jasne nacionalne prioritete, ali da u tome, na žalost, nije uspela.
Nakon toga, u februaru je bugarski predsednik Rumen Radev potpisao dekret o raspuštanju parlamenta, pa je nakon toga i 2. april određen kao dan kada će se u ovoj zemlji održati novi parlamentarni izbori. Radev je takođe u feburaru imenovao Galaba Doneva za privremenog premijera Bugarske.
Sada se očekuje da će građani birati novih 240 poslanika Nacionalne skupštine Bugarske i to prema proporcionalnom sistemu zatvorenih lista. Ukupan broj izbornih jedinica je 31, iz kojih se zavisno od veličine izborne jedinice bira četiri do 16 poslanika. Izborni prag iznosi četiri odsto.
Prema najnovijem istraživanju agencije "Market links" pet partija bi ušlo u novi parlamnet, piše bugarski Euronews.
Kako navode, dve političke stranke odmeriće svoje snage u foto finišu. Podaci kažu da će se izborna bitka voditi između kolaicije Mi smo za promene – Demokratska Bugarska (PP-DB) koji bi osvojili 23,7 odsto, dok bi drugi sa tako visokim rezultatom bili GERB-SDS Bojka Borisova, za koje bi glasalo 22,3 odsto birača. Da će između njih biti napeto, potvrđuje i razlika od svega 0,4 procenta u okviru statističke greške.
Za njima, pokazuje anketa, rangira se DPS sa 13,6 odsto podrške, četvrti su "Vazrazdane" sa 11,4 odsto i BSP, koji se rangiraju kao peti i kao poslednja stranka koja bi preskočila izbornu barijeru za ulazak u Skupštinu, sa 7,3 odsto podrške.
Povezane vesti
Kako objašnjava portal Sofiaglobe, da bi osvojila mesto u Narodnoj skupštini, stranka ili koalicija mora da odbije najmanje četiri odsto važećih glasova. Birači takođe imaju mogućnost da izabreu i "ne podržavam nikoga". Takvi glasovi se računaju prilikom izračunavanja izlaznosti, ali nemaju uticaj na raspodelu poslaničkih meta u skupštini. Pravo glasa imaju svi punoletni građani.
Prema zakonu iz 2016. građani Bugarske su obavezni da učestvuju na izborima, kako bi povećali legitimitet zastupnika u zemlji.
U Srbiji glasanje na četiri mesta
Bugarski državljani u Srbiji moći će da glasaju na četiri biračka mesta – u ambasadi Bugarske u Beogradu i konzulatu u Nišu, kao i u Kulturno-informativnim centrima u Dimitrovgradu i Bosilegradu, piše RTC.
Kako navode, Bugari koji žive van Bugarske moći će da glasaju na ukupno 738 biračkih mesta u preko 60 država.
Analitičari: Bugarski politički sistem karakteriše loše upravljanje
Prema oceni naučnog istraživača Instituta za evropske studije Petra Milutinovića biće interesantno pratiti ove izbore, koji će, kako kaže, biti relevantni sa stanovišta izgradnje državnih kapaciteta.
"U Bugarskoj imate potpuno drugačiji način funkcionisanja državnog aparata za razliku od drugih članica EU, pogotovo onih najmoćnijih. Bugarski politički sistem karakteriše loše upravljanje i zbog toga što ne postoje dovoljno izgrađeni kapaciteti u sprovođenju zakona već se isključivo daje poverenje ličnosti, odnosno osobi", rekao je Milutinović ranije za Euronews Srbija.
Istraživačica Marija Mateeva-Kazakova rekla je za Grin juropian žurnal da nestabilna demokratija u Bugarskoj datira iz perioda nakon pada komunističkog režima 1989. godine, a da su populisti na vlasti od 2001. godine.
Povezane vesti
"Međutim, pokazalo se da su populističke partije veoma nestabilne i nesposobne da ponude bilo šta osim protesta. U Bugarskoj je korupcija ključni problem od početka tranzicije ka demokratiji. Poverenje u harizmatičnog lidera nestaje čim uđu u vladajuću koaliciju i ponove ciklus korupcije", rekla je ona.
Mateeva-Kazakova objašnajva da svi dosadašnji izbori pokazuju da građani nastavljaju da protestuju protiv sistema, ali kroz nove populističke partije.
"Pojavili su se i drugi politički akteri, posebno novi krajnje desničarski pokreti koji su otvoreno proruski orijentisani. Ova mešavina protesnih partija nije u stanju da formira koaliciju jer su to stranke čiji je izborni uspeh zasnovan na protestu. Oni se protive svemu, i neprijatelji su jedni drugima", kaže ona.
Povezane vesti
Režim stalnih izbora
Kriza u Bugarskoj traje već dve godine, a poslednji put je kulminirala kada je iz vladajuće koalicije istupila partija ITN Slavija Trifonova, koji je sada već bivšeg premijera Kirila Petkova optužio da vodi zemlju u bankrot i da se sa zapadnim diplomatama tajno dogovorio da Bugarska skine veto sa početka pregovora Severne Makedonije i Evropske unije.
Petkov je, inače, bio u fokusu uoči parlamentarnih izbora 14. novembra 2021. godine. On je uspeo da za samo dva meseca oformi partiju koja je na prošlim parlamentarnim izborima odnela pobedu nad GERB-om i njenim liderom Bojkom Borisovim, koji se politikom bavi od 2004. godine.
Brojna pitanja i podele dominirali su pred izbore u Bugarskoj. Tako je deo društva bivšem premijeru Petkovu zamerio i proterivanje 70 zaposlenih u ruskim diplomatskim misijama, ali i odbijanje da plati gas u rubljama zbog čega je energetski zavisna zemlja došla u nezavidnu situaciju.
S druge strane nakon talasa protesta nekadašnji premijer i prvi čovek GERB-a Bojko Borisov bio je nakratko priveden, ali je izostala bilo kakva optužnica.
Takođe, pred prethodne izbore u oktobru prošle godine izostala je debata lidera glavnih partija - Bojka Borisova (GERB) i Kirila Petkova (Nastavljamo promene). Petkovljevo insisitranje na debati dovelo je do razmene oštrih reči, pa čak i uvrede, ali stav nije promenjen.
Ovo nije prvi put da Borisov nije učestvovao u predizbornim debatama. On je to poslednji put učnio 2009. godine kada se poslednji put suočio sa liderom BSP Sergejem Staniševim.
Preporuka za vas
Komentari (0)