Igre 
Srba u Crnoj Gori više nego 2011. godine, najviše stanovnika govori srpskim jezikom: Kakvi se trendovi očekuju?
Komentari15/10/2024
-19:32
Crnogorska Uprava za statistiku (Monstat) objavila je rezultate popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori, prema kojima najveći rast beleže Srbi kao etnička zajednica, dok Crnogorci doživljavaju pad, ali srpski jezik ostaje većinski kao maternji jezik stanovništva Crne Gore.
Početak popisa je više puta prolongiran zbog zahteva opozicije i veća manje brojnih naroda da se prethodno ispune određeni uslovi za njegovo sprovođenje, te je on konačno sproveden od 3. do 28. decembra prošle godine.
Prema rezultatima, ukupno je popisano 667.650 lica, od kojih u Crnoj Gori prebivalište ima 623.633 lica, a 44.017 lica imaju crnogorsko državljanstvo, a na radu su, boravku ili školovanju u inostranstvu.
Od ukupnog broja popisanih, njih 256.463 se izjasnilo da su po nacionalnosti Crnogorci, što čini 41,12 odsto, dok je Srba 205.370, tj. 32,93 odsto.
Istovremeno, srpskim jezikom kao maternjim govori 43,18 odsto stanovnika, dok crnogorskim govori 34,52 odsto, pokazuju rezultati Monstata, koje je preneo RTCG.
U odnosu na popis od 2011. godine Srbi su kao nacionalna grupa zabeležili rast od skoro 28.000 pripadnika, dok su Crnogorci zabeležili pad od skoro 23.000 lica.
Rezultate popisa za Euronews Srbija su komentarisali istoričar dr Aleksandar Raković i analitičar Vladimir Dobrosavljević.
Povezane vesti
Raković: Srpski identitet će nastaviti da jača, uprkos neuspelim pokušajima stvaranja "dualista"
Na pitanje kako komentariše rezultate popisa stanovništva u Crnoj Gori, istoričar Raković ističe da oni svakako pokazuju da je srpski identitet najdominantniji, kao i da je primetan rast onih koji se izjašnjavaju kao Srbi.
"Očekivao sam bolje rezultate po srpski narodi, srpski identitet. Očekivao sam da srpski jezik ima natpolovičnu većinu i da Srbi budu negde na 36-37 odsto po naciji. Ali i ovi rezultati pokazuju da je srpski identitet najdominantniji u Crnoj Gori i to preko jezika. Dakle, i to što je srpski jezik najdominantniji, a kao i značajan porast onih koji se izjašnjavaju kao Srbi i značajan pad onih koji se izjašnjavaju da su pripadnici tzv. crnogorske nacije, pokazuju da se nastavlja proces povratka srpskog identiteta u Crnoj Gori, obnova srpskog identiteta Crne Gore", ističe Raković i dodaje:
"Dakle, dobro je što je srpski identitet najjači u Crnoj Gori, ali ne možemo do kraja da budemo zadovoljni ovim rezultatima popisa. Nastavlja se odmeravanje identiteta i videćemo šta će biti za osam godina", objašnjava on.
Za ljude sa "dualnim identitetom" Raković ističe da je bilo mnogo korisnije po Srbe u Crnoj Gori da su se izjasnili kao Srbi, a ne kao Crnogorci.
"Kao dualni identitet možemo da primetimo ljude koji su se izjasnili kao Crnogorci, a koji govore srpskim kao maternjim jezikom, to je tih 10 odsto razlike. Kad pogledate ove rezultate, nacije i jezik, to su oni. To je taj dualni identitet. Dakle, bilo bi mnogo korisnije da su se oni izjasnili kao Srbi, jer oni i jesu Srbi. Samim tim što im je srpski jezik maternji, oni su Srbi. I to bi bilo mnogo korisnije i lakše za ostatak srpskog naroda. Međutim, oni nisu imali dovoljno hrabrosti verovatno, ili već ne znam šta, da li ih je kočila neka inercija, i sad su rezultati takvi kakvi jesu", kazuje Raković i dodaje:
"Da su se oni izjasnili kao Srbi, Srbi bi sada bili po nacionalnosti većina u Crnoj Gori, jer razlika između tzv. crnogorske nacije i srpske nacije je samo 8 odsto. To nije ništa. Ako bi se 'dualisti' izjasnili kao Srbi većinom, što verovatno hoće, nadam se, u naredno vreme, onda će Srbi biti većina u Crnoj Gori".
Medija Centar Beograd
Raković ističe i to da je identitet u Crnoj Gori praktično pukao na dva pola, te da je Crna Gora postala "Liban Evrope".
Povezane vesti
"Postojala je namera, nije to bio projekat, niko to nije stavio na papir, ali je to svakako bila namera nekih struktura da se ojača taj dvostruki identitet, ali im to nije pošlo za rukom. Kao što vidimo, to je potpuno doživelo fijasko. Identitet u Crnoj Gori je pukao praktično na dva pola. Ako uzmemo u obzir nacionalnost i jezik, on se potpuno raspolutio i Crna Gore je postala Liban Evrope. Bukvalno Liban Evrope, da ima toliko identiteta, a sad je pitanje kako sve to može da se sastavi u celinu", kaže Raković i dodaje:
"Srpski identitet u Crnoj Gori će svakako da raste. Nemoguće je da, na primer, tzv. crnogorska nacija, tj. ovih okorelih crnogorskih separatista, kojih ima oko 200.000, a sad to i vidimo po popisu, to su ovi koji su se izjasnili za tzv. crnogorski jezik, nemoguće je da oni mogu nekog da asimiluju. Pritom, tu je očigledno i dosta Bošnjaka koji su se izjasnili da govore tzv. crnogorskim jezikom, pa je okorelih separatista taman oko 200.000. Nemoguća je da tih 200.000 može nešto da promeni na štetu Srba, kojih ima u okruženju Crne Gore i u Crnoj Gori zajedno sve ukupno 7,5 miliona. To je nemoguće i bilo bi besmisleno. Naš identitet je mnogo jači od ovog drugog identiteta, tako da očekujem dalje jačanje srpskog identiteta u Crnoj Gori i porast".
"Dvojna državljanstva mogu dramatično da poprave srpsku poziciju"
Po pitanju preporuke Evropske unije, koja je takva da zemlje ne bi trebalo da unose kategoriju nacionalnosti u popis, Raković kaže da nije izvesno da li će preporuka na sledećem popisu biti usvojena, s obzirom da su se i sada srpske stranke izborile da se stanovništvo ipak izjašnjava nacionalno.
Povezane vesti
"Videćemo za osam godina, a zavisi i od političkih činilaca u Crnoj Gori i naših stranaka, naravno. Da li će oni moći da se izbore da bude popisa po etničkim odrednicama i po identitetskim odrednicama, tako da kažem. To od njih zavisi. Kako su se sad izborili, ali i sad je bila preporuka isto da ne bude identitetskih odrednica, a oni su se izborili za to da bude. Dakle, videćemo, nastavlja se borba", kaže Raković.
Tanjug/Zoran Žestić
On kaže i da je sasvim izvesno da će procrnogorska opozicija nastaviti sa segregacijom Srba kroz neprihvatanje realnosti da je srpski jezik većinski, ali da ukoliko građanima Srbije poreklom iz Crne Gore bude omogućeno sticanje crnogorskog državljanstva, stanje na terenu može da se dramatično popravi.
"DPS neće dozvoliti da se promeni Ustav Crne Gore i da srpski jezik postane službeni, iako je srpski ubedljivo najzastupljeniji. Oni to neće dozvoliti. To znači da će oni da nastave segregaciju protiv Srba", kaže on i dodaje da je mišljenje pokreta Evropa sad irelevantno:
"Pokret Evropa sad su jedna ad hoc stvorena družina, koja neće postojati za osam godina, tako da neće ni biti važno što oni sada misle. Videćemo kakve će se nove strukture tu sve napraviti. I istovremeno, ono što je vrlo bitno, ukoliko državljanstvo Crne Gore budu dobili svi oni koji žive u Crnoj Gori, a nemaju ga, i ukoliko se uvede dvojno državljanstvo u Crnoj Gori, pošto ne postoji pravo za građane Srbije da imaju dvojno državljanstvo u Crnoj Gori, a to samo ne postoji za građane Srbije, dakle, ukoliko se sve to promeni, ukoliko dođe do tih novih okolnosti, Srbi će opet biti u većini", kaže on.
Na kraju, Raković izražava optimizam po budućnost Srba u Crnoj Gori, ističući da će njihova pozicija biti sve bolja.
"Dakle, ništa ne igra na stranu DPS-a i tih separatističkih stranaka. Srbija i Republika Srpska ne smeju da odustanu od Crne Gore. Nikada. Crna Gora je istorijska država srpskog naroda. Nikada ne smeju da odustanu od nje", zaključio je on.
Dobrosavljević: Rezultati popisa kasnili zbog nesnalaženja izvršne vlasti
S druge strane, analitičar Vladimir Dobrosavljević kaže da ga rezultati popisa ne iznenađuju, te da je došlo do zaustavljanja asimilacije Srba.
"Da, očekivao sam, zato što oni odgovaraju proporcijama popisa iz 2003. godine, koji jeste bio sproveden na relativno profesionalan način. Tada je definitivno došlo do zaokruživanja oba nacionalna identiteta u Crnoj Gori, i srpskog i crnogorskog. Sa druge strane, ovo pokazuje da je u potpunosti zaustavljen pokušaj asimilacije, na koji su ukazivali trendovi popisa iz 2011. godine", kaže on i dodaje:
"Sa druge strane, smanjenje broja ljudi koji govore srpskim jezikom, 2003. godine ih je bilo 61 odsto, sada ih je 43 odsto, zapravo pokazuje da je to posledica zaokruživanja jednog i drugog identiteta. Takođe, smanjuje se i broj onih, uslovno rečeno, dualista, dakle ljudi koji su obično bili Crnogorci koji govore srpskim jezikom. U svakom slučaju, ovo negde pokazuje da je Crna Gora zapravo ono što smo sve vreme i tvrdili - multietnička, multikulturalna, multikonfensionalna i multilingvistička država u kojoj je sklad i jedna vrsta prosperiteta moguć samo kroz konsenzualnu demokratiju", ističe Dobrosavljević.
Euronews/Centar/Screenshot
Dobrosavljević ističe brojne probleme koji su se pojavili uoči samog popisa, što je dovelo do odlaganja.
"Razlog je nesnalaženje u većoj i manjoj meri izvršne vlasti. Podsetiću vas da je nekoliko puta propao tender, raspisan od strane države, odnosno Monstata, za nabavku softvera kojim je trebalo da se provere, kojim su trebali ljudi, odnosno građani da dobiju mogućnost da provere unesene rezultate u centralni softver, odnosno u centralni računar, da li su u skladu sa kopijama popisnice koje su ostale kod njih", ističe on i dodaje:
"Propalo je nekoliko tendera, tek je nedavno zapravo završena cela tenderska procedura, nabavljen je softver i onda kada su to uradili, kao što vidimo posle toga u relativno prihvatljivom periodu, cela procedura je završena".
"Ako se budu pratila uputstva EU, na popisu 2031. godine neće biti nacionalnog izjašnjavanja"
Dobrosavljević primećuje i to da su demografski trendovi u Crnoj Gori loši, ali da je broj stanovnika zapravo porastao.
"Ono što je zanimljivo, to je dramatično povećan broj stanovnika koji se izjašnjavaju kao Rusi, više ih je od 2 odsto, ako sam dobro registrovao u celoj priči, ali to spada u jednu od onih zanimljivih stvari što se crnogorskog popisa tiče, a to je da prema podacima MUP-a u ovom trenutku u Crnoj Gori živi oko 94 ili 95.000 ljudi koji su zapravo došli iz Rusije, Belorusije ili Ukrajine. Inače, ako bi gledali demografske trendove u Crnoj Gori, oni su nažalost isti kao i u svim ostalim zemljama jugoistoka Evrope. Od Bugarske do Hrvatske, svi imaju smanjenje prirodnog priraštaja, visok stepen migracija, ali u crnogorskom slučaju dolazak izbjeglica iz Rusije, Belorusije i Ukrajine zapravo povećao broj stanovnika, odnosno, učinio je da on nema tako dramatičan pad kao što recimo u nekim drugim zemljama", objašnjava on i nastavlja:
"Jedan deo, veliki deo muslimana u Crnoj Gori koji su se etnički izjašnjavali kao etnički Muslimani se, uslovno rečeno transferovao, tj. prihvatio bošnjački identitet. Tu dolazi do prelivanja, jer pre svega ljudi koji se izjašnjavaju kao etnički Muslimani su oni koji žive zapravo u Podgorici i u Baru. To je prvenstveno zapravo ta grupacija odnosno sredine u kojima se ljudi izjašnjavaju, tj. u kojima su se izjašnjavali kao Muslimani".
Tanjug/AP/Risto Bozović
Po pitanju budućnosti Crne Gore, Dobrosavljević ističe da se očekuje isključivo pad broja stanovnika.
"Dakle, smatram da se upravo na osnovu ovoga što smo videli, potvrđuju trendovi iz 2003. godine i da je taj popis zapravo ključan kada je došlo do zaokruživanja srpskog i crnogorskog identiteta u Crnoj Gori. Mislim da će prosto trendovi u budućnosti ostati ovakvi po pitanju identiteta", objašnjava on i dodaje:
"Po pitanju pada ili rasta broja stanovnika, kao što rekao sam, mislim da su demografski trendovi i na celom jugoistoku Evrope, dakle od Hrvatske do Bugarske, toliko loši da tu svakako očekujem samo pad broja stanovnika. Kad pogledate, to važi i za BiH, i za Srbiju, i za Albaniju, i za Severnu Makedoniju, tako da mislim da prostor Crne Gore neće biti izuzetak. Veliko je pitanje koliko će trenutnog broja stanovnika koji su i poreklom iz Rusije ili Ukrajine, koliko će se njih zapravo za deset godina zadržati u zemlji".
Na kraju, Dobrosavljević je analizirao i preporuke EU o identitetskim pitanjima, rekavši da je budućnost ipak nepredvidljiva.
"Ako se budu sledile preporuke Evropske unije sledeći popis bi trebalo da nema identitetska pitanja. To je sa jedne strane, a sa druge strane, niko ne zna kakva je budućnost, kakvu ćemo budućnost dočekati za deset godina i što sve može da se desi", zaključuje Vladimir Dobrosavljević.
Radulović za Euronews Srbija: Deo građana promenio svoje nacionalno opredeljenje
O reakcijama u Crnoj Gori nakon objavljivanja rezultata popisa, govorio je novinar Monitora Zoran Radulović.
Svi sami sebe proglašavaju za pobednike, doduše čuju se i neki glasovi normalnosti i razuma, koji kažu da je to zapravo statistička operacija i da sad treba kreirati politiku spram dobijenih rezultata, da bi život građana u Crnoj Gori bio bolji, rekao je Radulović za Euronews Srbija.
"Na političkom nivou, logično je očekivati da će partije koje sebe predstavljaju kao političke nosioce tog identitetskog srpskog bića, da će tražiti, ono što su već najavili, uvođenje srpskog jezika kao zvaničnog jezika u ustav Crne Gore. S druge strane, već je stigla poruka da taj zahtev nema legitimitet, jer srpski jezik, jeste najbrojniji jezik kojim se koriste građani Crne Gore, ali nije prešao 50 odsto, znači, većina građana ne govori tim jezikom. Tako da će se za početak na tom frontu voditi neke političke bitke, dok će oni, kažem vam, statistički podaci koji traže malo ozbiljniji angažman, ostati po strani".
Na pitanje kako je promena vlasti 2020. godine uticala na promenu u izjašnjavanju, kako etničkom, tako i jezičkom, novinar Monitora kaže da matematika govori da je između dva popisa deo građana promenio svoje nacionalno opredeljenje.
"Da li je to uticaj, ja računam da jeste uticaj, da li je pritisak onih vlasti ili pritisak ovih vlasti, ili sad osećaju slobodnije ili je želja da se dopadne onima koji odlučuju o vašoj budućnosti, ali u svakom slučaju, promena vlasti je dovela da danas imamo oko 25.000 manje Crnogoraca nego što ih je bilo na popisu 2011. godine".
Komentari (0)