Milatović protiv Đukanovića: Pitanje sa velikim ulogom i uvertira u rasplet krize - ko će biti predsednik Crne Gore

Ko će biti predsednik Crne Gore? Konačan odgovor na ovo pitanje sa velikim ulogom daće građani Crne Gore u nedelju 2. aprila, za kada je zakazan drugi krug predsedničkih izbora. Sa jedne strane, u trci koja je privukla pažnju celog regiona, nalazi se aktuleni predsednik i dugogodišnji lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, a sa druge Jakov Milatović iz Pokreta "Evropa sad", mladi bankar, koji se precipira kao novije lice na političkoj sceni Crne Gore.

Međutim, građani Crne Gore na ovim izborima neće samo odlučivati o predsedseniku, jer se smatra da će raspret drugog kruga predsedničkih izbora ujedno biti i početak raspleta političke krize koja traje već poslednje tri godine. 

Nekoliko faktora uticaće na to da li će predsednički izbori, koji su i uvertira u parlamentarne raspisane za 11. jun ove godine, staviti tačku na krizu koja Crnu Goru "drži u međuprostoru" još od 2020. i izbora na kojima je prvi put posle 30 godina DPS izgubio vlast.

Na koga računa Đukanović u pokušaju da, posle tri decenije na vlasti, upiše još jedan mandat, a čemu se nada njegov takmac Jakov MIlatović? Da li će rezultat predsedničkih izbora zapečatiti sudbinu parlamentarih i omogućiti i dalje nesprovedenu tranziciju vlasti u Podgorici gde je upravo Milatovićev pokret izborio vlast na izborima održanim oktobra prošle godine?

Ovo su samo neka od pitanja o kojima su sagovornici Euronews Srbija govorili.  Za sve njih jedna stvar je izvesna - pun krug je napravljen i, najzad, posle gotovo tri godine, Crna Gora ima šansu da se opredeli kojim putem želi da ide. Kako ukazuju, i Đukanović i Milatović imaju "kečeve u rukavu", ali oni sasvim sigurno nisu jeftini, pogotovo sa Milatovića koji računa na deklarativno izrečenu podršku pobednika izbora 2020. godine, koji su, ako ništa drugo kroz nestabilnost vlade, pokazali da dogovor nije reč na kojoj se lako susreću.

Ipak, krenimo redom. 

Đukanovićeva borba za opstanak i "džepovi glasova"

Sagovornici Euronews Srbija, kao i brojni analitičati složni su u oceni da je Đukanović zabaležio dramatičan pad na ovim izborima kada je u pitanju broj glasova koji je osvojio iako je pojedinačno osvojio najviše - nešto više od 35 odsto. Ipak, kako je za Euronews Srbija rekao istoričar Bogran Živković, Đukanović se oslanja u drugom krugu na takozvane "džepove podrške" koji se pre svega odnose na bošnjačke i albanske glasače. 

Već dan nakon izbora u crnogorskoj javnosti je počelo da se govori upravo o tome da je najmanja izlaznost zabeležena u Ulcinju, Petnjici, Gusinju. Preciznije rečeno, slaba izlaznost zabaležena je u sredinama gde su Bošnjaci i Albanci većinsko stanovništvo, izuzev opštine Tuzi gde je taj procenat neznatno viši.

"Kad pogledate avgust 2020. i uporedite, vidljivo je da sada taj anti-DPS pol samo raste, a da DPS i bliske stranke padaju. Đukanović bi mogao lakše da prihvati ovaj poraz nego što je to bio slučaj u avgustu 2020, ali on se već sprema za drugi krug u kojem je najavio da ima džepove podrške koji nisu bili iskorićeni. Dobro je primećeno da su u mestima u kojima su glasači islamske veroispovesti većina bila vrlo mala i on se nada da će uspeti da ih animira. Mislim da je to njegov glavni cilj sada", rekao je Živković, ali i dodao da je upitno da li će u tome imati uspeha kao u prethodnim izbornim ciklusima.

Tanjug AP/Risto Božović

Živković smatra i da bi Đukanović u manjinskim sredinama mnogo bolje mogao da kapitalizuje to da mu je protivkandidat u drugom krugu bio lider Demokratskog fronta Andrija Mandić, koji se doživljava kao "prosrpski nacionalista". Ipak, Mandić je sa 17, 4 odsto glasova završio trećeplasirani i to sa ne tako malom razlikom u broju glasova u odnosu na Milatovića, koji je osvojio nešto manje od 29 odsto.

"To bi mnogo bolje funkcionisalo u tim sredinama. Sada mislim da će to teže ići, jer je Jakov Milatović građanski kandidat, pa i ako i ne dobije podršku u tim sredninama, teže će ih Đukanović animirati da glasaju protiv njega", smatra Živković.

"Đukanovića ne treba potcenjivati"

Iako se većina analitičara slaže da su šanse u drugog krugu, makar kada je prosta matematika u pitanju, na strani Milatovića, oni ne isključuju da postoji prostor koji dugogodišnji lider DPS može da iskoristi. 

Direktor Međunarodnog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) Zijad Bećirović rekao je Tanjugu da je šansa u drugom krugu, koja bi mogla da prevagne ka Đukanovića, u visokoj izlaznosti i mogućem dovođenju rezervnih birača. Bećirović ističe da je reč o 25.000 takozvanih rezervnih birača iz inostrastva, takođe manjina, koji bi mogli da utiču na rezultat. 

Đorđe Vukadinović iz NSPM ukazuje da Đukanović, uz mobilizaciju u manjinskim sredinama, među Albancima i Bošnjacima, računa i na glasače iz dijaspore. On kaže da je važan faktor poraza Đukanovića na parlamentarnim izborima 2020. godina bila i epidemija koronavirusa, jer glasači iz dijaspore nisu mogli da dođu. Ipak, ističe, da su se i neke druge okolnosti u međuvremenu promenile.

"Nestali su ti sigurni glasovi, takozvani fantomski glasovi iz javnih preduzeća. Đukanovićev rezulatat je identičan rezultatu koji je DPS imao na parlamentarnim izborima 2020. Tada smo imali SDP, SD, Bošnjačku stranku i stranku Albanaca, sada nikoga od njih tu nije bilo. Svi su oni na papiru podržali Đukanovića i on je osvojio koliko je tada sam DPS imao. Znači da je to ozbiljan pad i u brojkama i u procentima", kaže Vukadinović. 

Pisac iz Podgorice Đuro Radosavović, međutim, ističe da Đukanovića, pa ni DPS ne treba potcenjivati. On ukazuje na vreme kada je Đukanović raspisao izbore, ističući da je to vreme kada će ljudi iz dijaspore biti u mogućnosti da dođu. 

"Parlamentarni izbori su vešto zakazani u vreme kada ljudima počinju odmori, koji su na zapadu pa će moći da dođu da glasaju. Uz to i svu mobilizaciju ne bih podcenio Đukanovića", ističe Radosavović dodajući da je za očekivati da on ima "još kečeva u rukavu".

Milatovićeva računica

S druge strane stoji Jakov Milatović. On bi za našto manje od dve nedelje mogao da se upiše u modernu političku istoriju Crne Gore kao neko ko je sa 37 godina bio najbliži ili "uspeo" da Mila Đukanovića pošalje u penziju i to nakon više od 30 godina njegove političke karijere.

Čovek u koga su sada uprte oči Crne Gore, ali i regiona, postao je predsednički kandidat Pokreta "Evropa sada" 26. februara u trenutku dok je, kao nosilac liste Pokreta na lokalnim izborima u Podgorici, i dalje slovio za budućeg gradonačlenika glavnog grada. Na političku scenu Crne Gore stupio pozicijom u vladi premijera Zdravka Krivokapića, gde je bio ministar ekonomskog razvoja, a nakon pada te vlade, Milatović je zajedno sa kolegom iz vlade Milojkom Spajićem, koji je bio ministar finansija, osnovao Pokret "Evropa sad". 

Pokret je, sa Milatovićem kao nosiocem liste, osvojio dovoljno glasova da se nametne na čelno mesto koalicije koja bi u Podgorici, posle 24 godine, poslala Demokratsku partiju socijalista u opoziciju. Budući da zbog blokade Ustavnog suda, koja je sada prekinuta, i dalje nije došlo do tranzicije vlasti u Podgorici, Milatović se, kada je odbijena kandidatura njegovog kolege Spajića za predsednika, kandiovao za tu poziciji i uspeo da izbori drugi krug. 

Tanjug/Zoran Žestić

Sada se on nalazi u specifičnoj situaciju. Proste brojke jesu na njegovoj strani, i to u proporciji 60 prema 40 kada se računa na sve one koji su mu dali deklarativnu podršku, a koji redom pripadaju pobedničkoj većini sa izbora 2020. godine.

Prema privremenim rezultatima DIK-a na 100 odsto obrađenih glasova, Đukanović je osvojio 35,37 odsto glasova, odnosno 119.673 glas, a Milatović 28,92 odsto ili 97.858 glasova.

Ipak, ključ je u preostalim glasovima i tome kako su oni raspoređeni i kome bi na koncu mogli da pripadnu. Mandić je osvojio 19,32 odsto, odnosno 65.386 glasova, lider Demokrata Aleksa Bečić dobio je 11,10 odsto glasova, to jest 37.562 glasa, a poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković 3,15 odsto, odnosno 10.669 glasova.

Predsednik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović osvojio je 1,38 odsto, odnosno 4.652 glasova, dok je nezavisni kandidat Jovan Radulović osvojio 0,76 odsto, odnosno 2.574 glasova.

Milatoviću je, slažu se analitičari, u drugom krugu važna podrška stranaka koje se smatraju anti-DPS poloma, a koje su ukupno osvojile nešto više od 30 odsto glasova birača koji su izašli u prvom krugu predsedničkih izbora. Zajedno sa Milatovićevim procentima, pobednici izbora 2020. godine osvojili su oko 60 odsto glavosa izašlih birača. 

Podršku Milatoviću za sada su dali i Mandić i Bečić, kao i lider GI "URA" i tehnički premijer Dritan Abazović. Svi su pozvali svoje birače da glasaju za Milatovića u drugom krugu.

Medijska mašinerija na potezu

Stručnjaci smatraju, međutim, da samo deklarativna podrška, možda neće biti dovoljna. Kako ukazuje Živković partijska infrastruktura mogla bi biti ključna, a pokret "Evropa sad" je nema i za to im trebaju i Demokrate i Front. 

"Ni Demokratama, ni Frontu neće biti dovoljan samo ideal rušenja Đukanovića. Ja mislim da je vreme da pokret Evropa sad, uprkos velikom uspehu, shvati da ne mogu da formiraju vlast bez Fronta i Demokrata i da bi bilo uputno da dođu do nekih sporazuma unapred i o budućoj vladi zato što, koliko god da je ovaj uspeh impresivan, Bečić i Mandić su zajedno osvojili više glasova nego on i idalje ima ta jedna delikatna ravnoteža snaga na anti-DPS polu. Ne treba nikad podceniti Đukanovića i Milatoviću je potrebna puna mobilizacija Fronta i Demokrata", rekao je on. 

Govoreći o biračima koje je Milatović uspeo da animira, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević, međutim, ocenjuje da su glasovi koji su otišli kandidatu Pokreta "Evropa sad" bili i oni protiv Đukanovića i Mandića.

Tanjug/Sava Radovanović, AP/Darko Vojinović, EPA/BORIS PEJOVIC, profimedia

Situacija u kojoj se sada nalaze, po mišljenju sagovornika Euronews Srbija, idelana je ulaznica za kampanju koja, procenjuju, i neće biti tako čista. 

"Radikalni crnogorski mediji sada pokušavaju da pomere nišanske sprave prema Milatoviću, ali će to teško delati. U prvom krugu Milatović je bio meta prosrpskih ekstremista i prozivki na mrežama da podržava CPC zbog jedne izjave izvučene iz koteksta, a već posle 24 sata mu spočitavaju da je čovek Mitropolije i posrbica... Narednih 10-12 dana će ga "tući" kao srpskog nacionalistu... Milatović je sušta suprotnost Milu i očito je to lice koje su birači tražili i zato je dobio toliku podršku", smatra Vukadinović.

I Uljerević smatra da će u naredne dve nedelje kampanja biti intenzivnija, a ne isključuje mogućnost da će biti i negativnija i prljavija, jer je sada mnogo veći ulog, imajući u vidu da će se ove godine praktično vezati i vanredni parlamentarni izbori na koje će sigurno uticati i predsednički.

Uticaj na parlamentarne izbore

Ona ukazuje da mnogo veći rezervoar glasova za drugi izborni krug ima Jakov Milatović i podseća da su prve reakcije Milatovićevih oponenata, pre svega Mandića, Danilovića, Bečića, išle u pravcu da će dobiti njihovu podršku.

"Tome se pridružio i premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović, iako je snaga njegove partije dosta simbolična i pitanje da li to nečemu može doprineti. Međutim, ne bih odmah i automatski preslikavala tu podršku”, rekla je Uljarević.

Razlog tome, kako je navela, jeste to što su Demokrate i URA pre predsedničkih izbora napravili kratkoročni savez protiv Pokreta Evrope sad, isto kao i što su, kako je rekla, DF i DPS napravile savez kako bi izbacili prvog kandidata Pokreta Evropa sad iz trke.

"Pokret Evropa sad se gleda kao jedan ozbiljan protivnik imajući u vidu da slede vanredni parlamentarni izbori. Ostaje da se vidi koliko će i na koji način Milatović biti podržan, iako njemu ne nedostaje mnogo”, rekla je Uljarević.

Ista ta većina, međutim, pokazala je da nije uspela da održi zajedništvo niti stabilnu vladu, a potom ni da je formira kada im se šansa ponovo ukazala. I, još važnije, ista ta većina, iako želi da vidi Đukanoviću leđa, ne želi da gleda vrtoglavi uspon Milatovića pogotovo ne pred kampanju za parlamentarne izbore. 

Živković ukazuje na jednu specifičnost - da sve veći pad Đukanovića i DPS zapravo sve više komplikuje jedinstvo anti-DPS pola.

"Prethodnih meseci smo imali dokaz toga koliko su svaki pregovori oko parlamentarnih vlasti vodili ka sve većim sukobima i te stranke uopšte nisu došle do sporazuma. Kad pogledamo uspeh Jakova Milatovića i uporedimo sa onim što se desilo 2020. čini se da se tu glasovi prelivaju, da je to jedno glasački telo. I zaista Evropa sad i Demokrate Alekse Bečića, oni su svi jedni drugima takmaci. Imajući to u vidu moguće su komplikacije u toj nekoj stvarnoj podršci, ne samo deklarativnoj", navodi Živković.