Ko su kandidati za predsednika Crne Gore: Pred prvi krug svi pričaju o drugom, a koplja se lome oko nekoliko imena
Komentari19/03/2023
-10:00
Građani Crne Gore u nedelju, 19. marta, biraju predsednika države, a na glasačkom listiću naći će se sedam imena. Ovi predsednički izbori posmatraju se kao jedni od najneizvesnijih do sada, a analitičari ocenjuju da je već sada očekivano da će Crna Gora novog predsednika dobiti posle tek dugog kruga glasanja.
Prema redosledu kandidata koji je utvrdila Državna izborna komisija (DIK) prvi na glasačkom listiću biće aktuelni predsednik Crne Gore i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović. Drugi na listiću biće zamenik predsednika Pokreta Evropa sad Jakov Milatović, dok je pod rednim brojem 3. lider Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić.
Influenser Jovan Radulović biće četvrti na glasačkom listiću, a peti Goran Danilović, predsednik Ujedinjene Crne Gore (UCG). Pod rednim brojem 6. naći će se lider Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić, dok će jedina dama među kandidatima za predsedničko mesto poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković biti sedma.
Nijedan od predsedničkih kandidata, veruju analitičari, neće imati više od 50 odsto glasova pa će se predsednik birati između dva kandidata sa najvećom podrškom birača u drugom krugu, 2. aprila.
Izbori ključni za DPS i Đukanovića
Ovi izbori predstavljaju se i kao presudni za Đukanovića i njegov DPS jer će odrediti budućnost ove partije koja se od 2020. godine posle dugo niza godina po prvi put našla u opziciji.
Od svih kandidata, Milu Đukanoviću se daje najviše izgleda za ulazak u drugi krug. Šanse Đukanoviću na ovim izborima, prema Milošu Vukanoviću iz Centra za monitoring i istraživanja, moglo bi da poveća i to što su partije koje su činile koaliciju koja je na izborima 2020. godine porazila DPS kandidovale tri kandidata za predsednika.
Đukanović, koji je na vlasti u Crnoj Gori već više od tri decenije, na ovim izborima bori se za treći mandat predsednika. Uz nejedinstvo i nemogućnost dogovora između stranaka vladajuće, njegova pobeda bila bi ogroman podstrek za DPS i pred sve izvesnije parlamentarne izbore.
Koliko su predsednički izbori referendumski za DPS možda najbolje svedoči ocena Đukanovića tokom kampanje da su njegovi protivnici više opsednuti time da on izgubi, nego da oni pobede.
Ko ima najviše šansi za ulazak u drugi krug?
Miloš Vukanović je ranije za Euronews Srbija rekao da najveće šanse za pobedu nad Đukanovićem u drugom krugu imaju Jakov Milatović i Aleksa Bečić. Sa druge strane, ukoliko se u drugom krugu nađe Mandić, smatra, Đukanović će imati određenu prednost.
Bečić je osnivač Demokratske Crne Gore i predsednik te stranke koja ga je kandidovala na izborima. Kao najmlađi predsednik parlamenta u Evropi na čelo Skupštine Crne Gore došao je nakon parlamentarnih izbora 2020. godine i na tom se mestu zadržao do februara 2022.
Dolazi iz partije koja podržava evroatlanske integracije zemlje i koja je glasala za usvajanje rezolucije kojom je Crna Gora osudila rusku agresiju na Ukrajinu.
Njega je podržao i Građanski pokret URA premijera tehničke vlade Crne Gore Dritana Abazovića.
Još jedan od kandidata koji ima neke šanse za ulazak u drugi krug je Jakov Milatović. U izbornu trku ušao kao druga opcija Pokreta Evropa sad (PES), nakon što je prvo odbijena kandidatura predsednika te stranke Milojka Spajića.
Milatović je u politiku ušao kao ministar prve Vlade za kojeg je glasala parlamentarna većina od avgusta 2020.
Obojica Đukanovića i DPS doživljavaju kao pretnju po Crnu Goru što su jasno istakli tokom kampanje.
Andrija Mandić jedan je od lidera koalicije "Za budućnost Crne Gore" koja je pobedila na parlamentarnim izborima 2020. godine, smenivši vlast DPS-a po prvi put od 1989. godine.
Prema analitičarima, Mandić uz Đukanovića ima najviše šanse za ulazak u drugi krug.
Svoju predsedničku kampanju prvi je započeo, a tokom nje pozivao je na pomirenje, ističući da kao predsednik države neće praviti razlike među ljudima.
Među tri prioriteta koja navodi, osim pomirenja, su i borba protiv korupcije i unapređenje ekonomije.
Iz Demokratskog fronta su pozvali Bečića i Milatovića da sednu sa Andrijom Mandićem i potpišu sporazum u kojem će podržati anti-DPS kandidata koji se nađe u drugom krugu predsedničkih izbora.
Kandidaturu Mandića podržala je Socijalistička narodna partija, koja uz Pokret URA čini trenutnu Vladu.
Analitičari smatraju da bi u drugom krugu, Đukanović mogao da ima predanost nad Mandićem.
Influenser najveće iznenađenje
Jedno od najvećih iznenađenja ovih izbora je kandidatura influensera Jovana Radulovića, a nakon što je predao potpise usledile su spekulacije o tome kakav bi rezultat mogao da postigne.
Njegovu kandidaturu pratile su vesti o žalbama građana da su im potpisi falsifikovani. Predsednik Državne izborne komisije Nikola Mugoša pozvao je građane koji smatraju da im je potpis podrške zloupotrebljen da se obrate nadležnim državnim organima, odnosno Tužilaštvu.
Radulovića je predložila grupa građana "Jodžir do pobede" i jedini nestranački kandidat predsedničkim izborima. Navodi se da je po zanimanju mašinski tehničar, ali da je poznatiji kao influenser na društvenim mrežama. Na Instagramu ima više od 240.000 pratilaca. Bio je član karate reprezentacije od 1996-2015. i osvojio više međunarodnih medalja.
Govoreći o sovjoj kandidaturi za Jutjub kanal podgoričkog "Dana" on je rekao da želi "osveženje u državi".
Goran Danilović, čije će se ime naći pod rednim broje 5, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Crne Gore. Osnivač je i predsednik Ujedinjene Crne Gore i Ova stranka u parlamentu ima jednog poslanika i zalaže se za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i ukidanje sankcija Rusiji.
Draginja Vuksanović Stanković kandidatkinja je opozicione Socijaldemokratske stranke uz Đukanovića je jedina koja je učestvovala i na prethodnim predsedničkim izborima.
Vuksanović Stanković je poslanica u Skupštini Crne Gore i članica je Predsedništva i Glavnog odbora Socijaldemokratske partije, stranke koja je ideološki bliska Đukanovićevom DPS.
Predsednik se bira na pet godina
Predstojeći predsednički izbori su četvrti po redu od sticanja nezavisnosti, a svi dosadašnji okončani su u prvom krugu.
Na poslednjim održanim 15. aprila 2018. godine, učestvovalo je sedam kandidata, a aktuelni predsednik Milo Đukanović pobedio je u prvom krugu osvojivši 53,9 odsto glasova. Na ovim izborima učestvovala je i Vuksanović Stanković koja je tom prilikom dobila podršku 8,2 odsto birača.
Od 532.599 glasača upisanih u birački spisak, pravo glasa na tim izborima iskoristilo je 340.462, što je blizu 64 odsto.
U prvom krugu završeni su i izbori 2013. kada je na na biračka mesta takođe izašlo 64 odsto birača, odnosno 326.803 od 511.405 upisanih u birački spisak. Na ovim izborima pobedu je odneo Filip Vujanović, a jedini protiv kandidat bio mu je Miodrag Lekić.
Vujanović je i na izborima 2008. godine voljom birača postao predsednik Crne Gore. Pravo glasa je tada iskoristilo 334.455 glasača od ukupno upisanih 490.412 što je oko 68 odsto. Građani Crne Gore tada su birali između četiri kandidata, među kojima je bio i Andrija Mandić, koji se i ovog puta kandidovao.
Predsednik Crne Gore bira sa na period od pet godina. Pravo glasa na ovim izborima imaće 543.175 građana.
Komentari (0)