Igre 
Šmit pred britanskim parlamentom: Najveći problem u BiH formiranje vlasti u Federaciji, zabrinut sam zbog ruskog uticaja
Komentari30/01/2023
-19:14
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit rekao je danas ispred Komiteta za spoljne poslove Velike Britanije da je trenutno najveći problem u Bosni i Hercegovini formiranje vlasti u Federaciji BiH.
Opisujući aktuelnu situaciju u Bosni i Hercegovini, on je rekao da postoji dinamika koja nije postojala prošle godine, jer je, kako je naveo, postojala blokada iz Republike Srpske, posebno od Milorada Dodika, tada člana Predsedništva BiH.
"Vratili su se u institucije. Održani su izbori. Nisam siguran da je CIK mogao detektovati sve probleme. Koalicije se uspostavljaju, prošle sedmice formirano je novo Veće ministara, koje čine Osmorka, HDZ i SNSD", rekao je Šmit.
On je na saslušanju u u Vestminsterskoj palati podsetio da je BiH dodeljen kandidatski status u decembru.
"To nije početak pregovora i postoji još mnogo toga za uraditi do toga. Nadamo se da će ovo donijeti neku promjenu u posvećenosti ka evropskim integracijama", poručio je visoki predstavnik.
"Podele više zastupljene među političkim elitama nego među građanima"
Na pitanje da li među građanima BiH postoje podele, Šmit je odgovorio kako su te podele više zastupljene među političkim elitama.
"Ne bih rekao da postoji podela među konstitutivnim narodima i ostalima već među političkom klasom. Oni igraju igru etnonacionalističkih narativa. Imamo ozbiljne odluke Evropskog suda za ljudska prava koje su u suprotnosti sa diskriminacijom koja postoji. One još nisu primenjene. Nadam se da će momentum evrointegracija moći da unapredi situaciju. Ključni problem je odlazak ljudi. Političari vole da pričaju o različitim pozicijama, izbornom zakonu, ali oni ne govore o tome šta se može uraditi da se zadrže mladi ljudi. Imamo dramatičan odliv mozgova iz ove zemlje", istakao je Šmit.
Povezane vesti
Na pitanje predsednice Komiteta Alise Kerns koje je mere doneo i zašto su one kontroverzne, Šmit je ponovio da je pokušao da napravi tri stvari.
"Ustavni sud je odlučio da se odluke Evropskog suda moraju prvo provesti na nivou države, a onda na entitetima. Pokušao sam tri stvari. Prva je da se izbori uopšte i organizuju, što se odnosi na budžet za organizaciju izbora. Tu sam doneo odluku. Takođe, nismo imali Ustavni sud na nivou Federacije BiH. Zato što tri godine sudije nisu imenovane", objasnio je Šmit.
Kerns je, kako prenosi Klix.ba, pitala i kako su ove odluke pomogle na udaljavanju države od etnonacionalizma i tražila da objasni zašto se odluke odnose na FBiH, a ne i na RS.
"To su odluke o funkcionalnosti. Ne možete očekivati da visoki predstavnik reši sve probleme. Disfunkcionalnost u FBiH dovela je do toga da se nije formirala nova vlada, novo predsedništvo entiteta. Fokusirao sam se na vraćanje funkcionalnosti i to se dogodilo. Uradio sam jednu stvar, smanjio sam mogućnost upotrebe vitalnog nacionalnog interesa. Moramo reducirati uticaj nacionalnog vitalnog interesa. Ako bih radio svoj posao ovde, a da me ne kritikuju, onda bolje da tražim novi posao. 15 godina u ovoj državi sve grupe su radile na izbornoj reformi. Posljednji razgovori su bili u Neumu. Imam razumevanje za neke koji kritikuju", ističe Šmit.
Tokom saslušanja, Šmit se osvrnuo i na korištenje bonskih ovlašćenja direktno protiv političkih pojedinaca u BiH.
"Ponekad bih voleo da budem kao Pedi Ešdaun. On je to uradio u drugačijem okruženju. To je uključivalo jako prisustvo SFOR-a, međunarodnih policijskih struktura. Ne bih isključio, ali još to nisam uradio. Moramo razmisliti o finansijskim odnosno ekonomskim uslovima sankcija. RS nije najbogatiji deo države i treba novac", rekao je visoki predstavnik.
"Zabrinut sam zbog ruskog uticaja"
Visoki predstavnik se osvrnuo i na održavanje parade 9. januara, ali i ruski uticaj u Bosni i Hercegovini.
Povezane vesti
"Devetog januara su imali tzv. paradu. Sledeće godine se ona neće održavati u ovom formatu. SNSD, kojim predsedava Milorad Dodik, pokazuju mnogo veza sa Rusijom, uključujući i njega samog. Moja zabrinutost jeste da postoji određeni ruski uticaj. Bio sam jasan da ako Vagner pokuša da odvede mlade ljude iz BiH u rat, na međunarodnoj zajednici je da to zaustavi", ističe Šmit.
Visoki predstavnik u BiH osvrnuo se i na uticaj Hrvatske i Srbije na situaciju u Bosni i Hercegovini te je poručio kako on postoji.
"To je nešto što je veoma važno. Imate slučajeve mešanja u interne stvari Bosne i Hercegovine. To su zemlje potpisnice Dejtona. Imamo primer u 2022. godini kada smo videli mnogo mešanja predsednika Hrvatske koji je došao u situaciju da povezuje članstvo Švedske i Finske u NATO-u sa izbornim zakonom u BiH. Drago mi je da Sabor nije sledio tu ideju. Što se tiče Srbije, postoje veze sa državom. Ono što vidim jeste da ni Srbija ni Hrvatska nisu uradile ništa što bi se moglo oceniti kao neprihvatanje teritorijalnog integriteta BiH", zaključio je Šmit.
Na kraju, Šmit je govorio i o državnoj imovini i poručio da nema nikakav dogovor sa Dodikom oko toga.
"Sve te priče o tome da sam postigao tajni dogovor sa Dodikom su besmislice. Moram da donesem odluke o državnoj imovini. Blokirao sam ranije odluke Narodne skupštine RS koje se odnose na to. Nažalost, Dodik igra igru u kojoj ističe da je državna imovina pitanje egzistencije RS. To je takođe besmislica", pojasnio je Šmit.
Komentari (0)