Igre 
Kad ruske investicije dođu na naplatu: Crnu Goru bi mogao skupo da košta plan o ekonomskim pasošima koje je dala Rusima
Komentari08/12/2022
-07:15
Uskladite viznu politiku sa Evropskom unijom ili ćete ostati uskraćeni za bezvizni režim, navela je Evropska komisija u novom izveštaju o zemljama Zapadnog Balkana, Ukrajini i Moldaviji. Kritike su upućene svim zemljama, pa i Srbiji koja je već ranije krenula u proces usklađivanja ukidanjem viza za treće zemlje koje su sa evropskog aspekta sportna. Ipak, poseban fokus stavljen je i na Crnu Goru. Za tu zemlju u izveštaju piše da nije preduzela ništa da uskladi svoju viznu politiku sa listom zemalja EU za koje je potrebna viza.
Kao posebna zamerka ističe se to što Crna Gora još nije ukinula svoju šemu za investitorsko, odnosno ekonomsko državljanstvo, iako je ranije najavila da će to učiniti do 2021. godine. Naprotiv, crnogorska vlada je u decembru 2021. odlučila da produži ovaj plan do kraja 2022. godine. Prema podacima vlade Crne Gore, ta zemlja je izdala 409 ekonomskih pasoša, mahom državljanima Rusije, njih čak 257. U proceduri se nalazi 522 zahteva.
Od Crne Gore se traži da se takva praksa što pre okonča, i ističe da produžavanje važenja sistema izaziva veliku zabrinutost za EU. Ističe se da se šeme izdavanja državljanstva investitorima mogu koristiti za zaobilaženje porcedure za dobijanje viza za kratkoročni boravak u EU. Ako EK utvrdi da takav sistem predstavlja rizik po bezbednost EU i javnu politiku država članica, Crna Gora bi mogla da ostane bez bezviznog režima.
Zbog svega toga u izveštaju Komisija od Crne Gore traži da uskladi svoju viznu politiku sa EU, posebno u vezi sa onim trećim zemaljama koje predstavljaju rizik od neregularne migracije ili po bezbednost EU.
Šta podrazumeva ekonomsko državljanstvo i kako se dobija
Crna Gora je 2018. godine odlučila da omogući sticanje ekonomskog državljanstva za pojedine kategorije građana, pokušavši da tako nadomesti nedostatke u svom budžetu. Program je zvanično stupio na snagu 2019. godine.
Prema planu, investitor u zamenu za pasoš mora da plati više od 450.000 evra za ulaganje u Podgorici ili primorju, ili više od 250.000 evra u projekte na severu ili središnjem delu zemlje. Osim toga, investitor je dužan da donira 100.000 evra u državni fond Crne Gore za razvoj zemlje.
Investitor je dakle dužan da na jugu uloži 550.000 evra, ili na severu ukupno 350.000 evra. On ne mora da izgradi od početka neki hotel ili sličnu nekretninu, već može da kupi neku postojeću. Investitor mora biti vlasnik nekretnine pet godina, ne mora da zna jezik, ne mora čak ni da sve vreme stanuje u Crnoj Gori.
Povezane vesti
Ako investitor reši da ulaže na primorju u oblast turizma, obavezan je da iznos investicije bude najmanje 15 miliona evra, dok je u ostalim delovima zemlje minimum 5 miliona evra. Postoji još niz uslova koje investicija mora da ispuni u pogledu broja zaposlenih i koliko smeštajnih kapaciteteta treba da ima.
Crna Gora se sa druge strane obavezuje da će izdati pasoš po pojednostavljenom sistemu u roku od tri godine od datuma početka investicionog programa.
Zanimljivo je da je plan na početku izgledao kao debakl, jer se u 2019. godini nije javio doslovno nijedan investitor. U 2020. godini bilo ih je 109, da bi u narednim godinama rastao. Bio je to odličan plan za zemlju koja živi od turizma da nadomesti nedostatak turista tokom pandemije koronavirusa.
profimedia
Prema planu, do ovakvog pasoša može doći samo prvih 2.000 investitora u Crnu Goru. Kako taj broj još nije dostignut, iako je plan bio oročen do 21. decembra 2021. godina, produžava se.
Međutim, kada je Evropska unija rešila da uvede sankcije za građane Rusije, Crna Gora se obavezala da će kao kandidat za članicu uskladiti svoju politiku sa EU. Ipak, ispod radara ostali su brojni Rusi koji posluju u Crnoj Gori od ranije, jer se paket sankcija nije odnosio na one koji imaju državljanstvo ili prebivalište u EU. To je posebno zabrinuo EU, a da stvar bude gora, Podgorica je uprkos invaziji Rusije nastavila sa ovim programom.
Vlada Crne Gore saopštila je u maju ove godine da je preko ovog programa zemlja prihodovala čak 472 miliona evra, a najviše se ulaže u sektor građevine i sektor nekretnina. Najviše je izmenjen sever Crne Gore u kojem je izgrađeno više hotela što je uticalo na turistički potencijal tog dela zemlje
Koliko Rusi imaju nekretnina u Crnoj Gori
Prema podacima investitor.me Rusi su u Crnoj Gori vlasnici ili suvlasnici čak 19.000 nekretnina. Najaveći deo njih, čak 98 odsto nalazi se na primorju, i to u Budvi i Baru.
Povezane vesti
Nije poznato kolika je ukupna vrednost ruskih nekretnina u Crnoj Gori, niti da li je povezana s oligarsima bliskim ruskom predsedniku Putinu kojima se, u skladu sa sankcijama EU, SAD i Ujedinjenog kraljevstva, zbog invazije na Ukrajinu, zamrzava imovina. Samo u prvih devet meseci 2021, ruski državljani su investirali skoro 13 miliona evra u nekretnine na Crnogorskom primorju, pokazuju podaci Centralne banke.
Od javnosti poznatijih Rusa, nekretnine u Crnoj Gori imaju biznismeni Oleg Deripaska i Andrej Malevski, kao moskovski tužilac Denis Popov. Deripska, nekadašnji vlasnik KAP-a, na rtu Platamuni ima rezidencijalni kompleks od 50 miliona evra, kojim upravlja njegova kompanija Overseas Assets Management.
Deripaska je, preko svojih kompanija, upravljao KAP-om i nikšićkim Rudnicima boksita od 2005. do 2009. na osnovu većinskog vlasništva. Vlada Crne Gore saopštila je da je Apelacioni sud u Švedskoj 10. novembra, povodom zahteva Deripaske da se poništi arbitražna odluka vezana za postupak privatizacije Kombinata aluminijuma Podgorica i Rudnika boksita Nikšić - koji su nekada bili u vlasništvu ruskog oliharga - doneo odluku u korist Crne Gore.
profimedia
Pohapšeni i proterani Rusi
Crna Gora je, nakon proglašenja nezavisnosti 2006. godine, imala dobre odnose sa Rusijom sve do 2014. kada se, sledeći spoljnopolitički kurs EU, pridružila sankcijama koje je Brisel uveo Moskvi zbog aneksije Krima. Odnosi su se dodatno pogoršali nakon što je 2017. godine Crna Gora postala članica NATO.
Netrpeljivost je kulminirala 2016. godine kada je grupa Rusa uz političare, mahom iz Demokratskog fronta osumnjičena da su planirali nasilno rušenje vlasti. Taj sudski proces poznat kao "državni udar" je vraćen na ponovno suđenje.
U poslednjih nekoliko meseci vlasti Crne Gore su tri puta proglašavale ruske diplomate nepoželjnim. U septembru Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za nacionalnu bezbjednost (ANB) uskratili su boravak i zabranili ulazak u Crnu Goru za 28 stranih državljana koji su, kako navode, radili za interese stranih službi. Prethodno su ANB Crne Gore i Specijalno državno tužilaštvo pokrenuli su istragu o stvaranju kriminalne organizacije i špijunaže.
Iste večeri, crnogorsko ministarstvo spoljnih poslova proglasilo je šest diplomata ruske ambasade u Podgorici nepoželjnim osobama. Kako se navodi u njihovom saopštenju na zvaničnom Tviter nalogu, odluka o proterivanju ruskih diplomata iz Crne Gore je doneta, zbog aktivnosti "koje su u suprotnosti sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima".
Ambasada Rusije u Crnoj Gori je odgovorila zatvaranjem Konzularnog odeljenja Ambasade na neodređeno vreme.
"Zbog neprijateljskih postupanja crnogorske vlasti protiv Ambasade Ruske Federacije u Crnoj Gori obustavljen je rad konzularnog odeljenja na neodređeno vreme," navodi se u saopštenju upućenom stanovnicima Rusije koji žive u Crnoj Gori i koje ambasada upućuje na konzulate u susednim državama.
Problem se prenosio od vlade do vlade
Da Evropska unija ne gleda blagonaklono na ovaj plan Crne Gore poznato je još od Drugog godišnjeg izveštaja u vezi sa mehanizmom suspendovanja bezviznog režima koji je odnosio na 2018. godinu, a u kojoj godini je i program usvojen. U tom izvještaju EK je istakla da
Posebni program mora biti praćen sa povećanom pažnjom, jer može stvoriti
migracione i bezbedonosne rizike.
U Podgorici tvrde da se svaki zahtev posebno istražuje, te a ga proveravaju i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za nacionalnu bezvednost. Prema planu vlade, svaki zahtev za državljanstvo mora biti ispitan tako da se utvrdi da aplikant nema kriminalni dosije u zemlji iz koje dolazi, da nije na poternici Interpola ili Europola, da nije optuživan za terorizam ili finansiranje terorizma, kao ni za zločine protiv čovečnosti. On mora imati i dokaz za poreklo imovine koju će uložiti u Crnoj Gori.
Tada je na vlasti bila Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića, a premijer je bio Duško Marković. Niko u Podgorici nije nameravao da odustane od ovakvog plana privlačenja investicija.
Tu praksu nastavila je i vlada Zdravka Krivokapića, po smeni DPS-a sa vlasti. Od kraja 2020. do sredine februara 2021. godine, kad im je izglasano nepoverenje, Krivokapićeva vlada je dodelila ukupno 315 počasnih državljanstava, od kojih 291 ekonomsko. Među vlasnicima tog dokumenta je 190 Rusa, investitora i članova njihovih porodica.
Međutim, vrhunac izdavanja ekonomskih pasoša Crne Gore zabeležen je u 2021. godini kada je izdato njih 260. Od početka 2022. godine do danas usvojeno je 40 rešenja.
Politička situacija u Crnoj Gori danas je složenija nego ikad. Vlada Dritana Abazovića nalazi se u tehničkom mandatu jer joj je u avgustu izglasano nepoverenje. Pitanje je ko je u Podgorici primio jučerašnji izveštaj EK, jer je 25. novembra ministarka evropskih poslova i funkcionerka GP URA Jovana Marović podnela je ostavku, pa vlada sada nema ministra u tom resoru.
Komentari (0)