Igre 
27 godina od parafiranja Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini
Komentari21/11/2022
-09:02
Prošlo je 27 godina od parafiranja Opšteg okvirnog sporazuma za mir, kojim je okončan građanski rat u Bosni i Hercegovini.
Ovim sporazumom, 21. novembra 1995, koji je dobio naziv po gradiću Dejton u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je nakon pregovora i parafiran, uspostavljen je novi ustavno-pravni poredak u BiH.
Od tada je Bosna i Hercegovina - državna zajednica sastavljena od dva ravnopravna entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, i tri konstitutivna naroda.
Dejtonski sporazum zvanično je potpisan 14. decembra 1995. godine u Parizu, u prisustvu predstavnika najvećih svetskih sila.
Datum uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, u Republici Srpskoj se obeležava kao republički praznik i neradni je dan, dok je u Federaciji to običan radni dan, podsetila je RTRS.
Dejtonski sporazum parafirali su tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, RBiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman.
Dodik: Nastavićemo da jačamo Republiku Srpsku
Novoizabrani predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će sa novoizabranim srpskim članom Predsedništva BiH Željkom Cvijanović koncipirati politike koje će jačati Srpsku.
Povezane vesti
Dodik je, povodom 27 godina od parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma, rekao da će biti nastavljena stabilizacija Republike Srpske.
"Ništa neće biti ekonomski i finansijski lako. Ovo je moj treći mandat na poziciji predsednika Republike Srpske što je izrazita čast, a privilegija je što me ljudi neposredno na izborima tri puta biraju za predsjednika", rekao je Dodik.
Tanjug AP/Darko Vojinović
On je istakao da je dodatnu odgovornost stekao na mitingu "Otadžbina zove" gđe je ogroman broj ljudi iskazao privrženost Republici Srpskoj braneći njene demokratske kapacitete, prenosi RTRS.
"Očigledno je da je narod dao podršku meni i zato sam zahvalan i braniću poziciju Republike Srpske, te neću oklevati. Zajedno možemo proći sve krize", rekao je Dodik.
Cvijanović: Prioritet - vratiti se izvornom Dejtonu
Srpski član i prva predsedavajuća u novom sazivu Predsedništva BiH Željka Cvijanović poručila je danas da je prioritet vraćanje izvornom Dejtonskom sporazumu, imajući u vidu da je taj dokument pre 27 godina prihvaćen od svih naroda i da je doneo ustavno-politički sistem koji je omogućio da zemlja funkcioniše u miru i da se niko ne oseća ugroženo.
Cvijanovićeva kaže da su intervencije stranog faktora u BiH napravile institucionalno stanje koje odudara od onoga što je predvideo Ustav, što samo po sebi prejudicira da postoji određeni nered koji se ogleda kroz uzurpaciju nadležnosti, pravljenje strukture koja bi bila centralizovana i ne bi poštovala ono što je Dejtonski sporazum uspostavio kao visoko decentralizovanu državu.
Ona je u izjavi za Srnu ocenila da je takav intervencionizam BiH uveo u mnoge krize i da bi se vraćanjem izvornim nadležnostima i svemu što je sporazum predvidio moglo ući u fazu smirenosti, bolje međusobne saradnje, a onda vremenom možda dogovarati i videti šta bi eventualno bilo bolje, efikasnije, funkcionalnije i racionalnije.
Povezane vesti
"Sve što nam je objašnjeno da će biti jeftinije, bolje, efikasnije i da će uspostaviti unutrašnji red ili poverenje - desilo se kontra. Kroz nametanje odluka došli smo u situaciju da imamo skuplje institucije, da one manje rade, manje rezultata donose i onda zaključite da vam je to sve napravljeno samo da biste napravili vizuru neke države koja je evo kobajagi moćnija i sposobnija nego što u suštini jeste", rekla je Cvijanovićeva.
Ona smatra da je BiH trebalo da bude tada šansa da živi normalan dejtonski život i da bi danas možda ona mogla da bude jedna među uspešnijim zemljama u regiji, ali je, nažalost, najneuspešnija.
Cvijanovićeva veruje da je moguće jačanje institucija Republike Srpske i vraćanje njenih nadležnosti.
Tanjug AP/Armin Durgut
Ona je istakla da je Republika Srpska uvek bila otvorena za dijalog i dogovor kako da se određene stvari urede na način da pođednako služe svima, a ne na način kako je sada gde se mnoge stvari u institucijama BiH privatizuju, poput određenih funkcija bilo da je reč o spoljnoj politici ili ostalom.
"Prema tome, jedna stvar je da vratite ono što je nadležnost, a druga stvar je da imate ozbiljan razgovor, dogovor o ozbiljnim reformama koje bi preuredile određene stvari da im date takvu dimenziju da se oseća da postoji dejtonska postavka iza toga", naglasila je član Predsedništva BiH iz Republike Srpske.
Ona je dodala da Republika Srpska, nažalost, nije naišla na sagovornike u BiH o tim pitanjima, jer se partneri iz FBiH oslanjaju na strani faktor da će braniti veštački nametnute izmene.
"Smatram da je dijalog jedina forma koja može dovesti do nekog boljitka i sigurna sam da će institucije Republike Srpske nastaviti da rade na tome da se uvede red koji mora biti ustavni i da sve bude stvar dogovora i predviđenih procedura da menjamo stvari onako kako su te procedure predviđele", rekla je ona.
Poručila je da su potrebne reforme koje će u institucije BiH vratiti ozbiljnost na način da domaći ljudi upravljaju procesima, a ne stranci.
Cvijanovićeva je navela da bi to trebalo da bude stvar dogovora, ali da nije previše optimista, znajući kako su se stvari do sada odvijale i da je postojala čvrsta spona između međunarodnog faktora i bošnjačke politike koja je upravo željela da stranci donose odluke onda kada nema unutrašnjeg dogovora.
"Naša je uloga i obaveza da insistiramo na tome i želimo da stranci odu da bismo kao domaći ljudi, koji su odgovorni građanima koji nas biraju, donosili odluke, a ne stranci", zakjučila je Cvijanović.
Komentari (0)