BiH među minski najugroženijim zemljama na svetu, u čišćenju bi mogle da pomognu pčele-tragači

Više od dve i po decenije od završetka rata u Bosni i Hercegovini minska polja i dalje predstavljaju opasnost za stanovnike ove zemlje. Oko dva odsto teritorije i dalje je kontaminirano, a BiH je jedna od minski najugroženijih zemalja na svetu.

U periodu od 1992. do 1995. godine sukobljene strane u ratu postavile su mine u blizini današnjih linija entiteta. Ta minska polja i 26 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma odnose živote.

Iz Ministarstva odbrane BiH za Euronews Srbija kažu da je ova zemlja u Evropi najviše zagađena nagaznim minama i da spada u red država u kojima je vođen konflikt visokog intenziteta koji je, kao jednu od posledica, ostavio iza sebe problem zaostalih mina.

"Naša zemlja se danas, nakon više od 20 godina od završetka rata, nalazi među deset minama najzagađenijih država na svetu, a prva na evropskom kontinentu", navode iz ministarstva.

U borbi za uklanjanje ovih naprava godinama učestvuje i Centar za uklanjanje mina u BiH (BHMAC) koji je prošle godine razvio i mobilnu aplikaciju sa minsko sumnjivim površinama u zemlji. Uz to, napredak tehnologije Bosni i Hercegovini omogućava da razvija nove tehnike za pronalaženje i uklanjanje mina, a verovali ili ne, u svemu tome mogle bi da pomognu i pčele.

800.000 ugroženih građana

Trenutna veličina sumnjive opasne površine u BiH iznosi 965 kvadratnih kilometara, odnosno 1,97 odsto ukupne površine Bosne i Hercegovine. Prema podacima BHMAC, do sada je "pročišćeno" oko 3.240 kvadratnih kilometara sumnjivog područja, gde je pronađeno 136.148 minsko-eksplozivnih sredstava.

Opasnost je potvrđena u 118 od ukupno 145 postojećih opština, a pretpostavlja se da se unutar 1.421 ugrožene zajednice nalazi više od 180.000 minsko eksplozivnih sredstava.

"Prema analizama, naša zemlja je i dalje jedna od minski najugroženijih na svetu sa više od 800.000 ugroženih građana, dok je ekonomski gubitak zbog neiskorišćenosti minsko sumnjivih područja procenjen na više desetina miliona evra godišnje (65% šumsko područje, 25% poljoprivrednog zemljišta je trenutno pod minama)", navode za Euronews Srbija iz Centra za uklanjanje mina.

Kako navode iz Ministarstva odbrane, na osnovu preliminarnih rezultata "Opšte procene sumnjivih područja u Bosni i Hercegovini" u 2020. godini je identifikovano 1.413 zajednica ugroženih minama. Od toga je čak 239 onih koje su visoko ugrožene i u kojima živi 403.406 stanovnika, odnosno 11,09 odsto od ukupnog broja stanovnika u BiH.

Na proces čišćenja ovih područja uticala je i postojeća pandemija, pa tako iz BHMAC kažu da situacija utiče na smanjeno odvijanje protivminskih aktivnosti, što se odražava i na ukupnu realizaciju godišnjih i strateških planova.

Kako navode, od posledica minskih nesreća stradalo je 1.766 lica, od čega 617 smrtno. Od tog broja, 115 deminera, od kojih je njih 53 izgubilo život. 

Tokom 2019. godine u BiH su registrovane dve deminerske nesreće, u kojima su poginula dva deminera, a četiri su povređena. Tokom 2020. godine nije bilo registrovanih minskih nesreća.

Wikipedia/Diotime

"BiH bez mina"

Iz Ministarstva odbrane navode da je poznata činjenica da je BiH i dalje u samom vrhu kada je u pitanju zagađenost minama i neeksplodiranim ubojitim sredstima.

"Prema podacima Centra za uklanjanje mina i NUS-a, u BiH je preostalo oko 960 kvadratnih kilometara sumnjive i minirane površine, te prema usvojenoj Strategiji PMA BiH 2018-2025, godine potrebno je oko 340 miliona KM za njenu potpunu realizaciju, kako bi se ostvario cilj - BiH bez mina", navode iz ministarstva.

Napominju da je dosadašnjim tempom i uz tradicionalne metode deminiranja, na nivou BiH oko 10 kvadratnih kilometara godišnje, potrebno još oko 110 godina rada na deminiranju da bi se BiH očistila.

"Primenom nove metode Land Release (Vraćanje površine) u BiH, u kojoj su deminerske jedinice OS BiH od početka uključene i uz adekvatnu logističku podršku i nabavku opreme, realno bi bilo očekivati da se navedena aktivnost završi za deset do 12 godina na zadovoljstvo pre svega stanovnika BiH", navode iz ministarstva. 

Dodaju da deminerske jedinice OS BiH raspolažu sa najvećim deminerskim resursima u BiH, te da su bez obzira na izazove ostvareni impozantni rezultati u realizaciji PMA.

"Međutim, ne postižemo željene efekte, najčešće zbog nedostatnih resursa koji su neophodni za podršku deminiranja. Za uspešno sprovođenje Strategije veliki doprinos se očekuje i od primene nove metode tretiranja rizičnih površina, Land release", napominju.

Kada su u pitanju rezultati u 2020. godini, Oružane snage BiH su pronašle i uništile 249 protivpešadijskih mina, 19 protivtenkoviskih mina i 2.588 komada ESZR.

"Napominjemo da su OS BiH u proteklom periodu deminirale i predale na upotrebu krajnjim korisnicima 46.673.123 kvadratna metra površine zemljišta i tom prilikom pronašle i uništile 19.324 komada raznih vrsta mina i NUS-a, te smo na ovu činjenicu posebno ponosni", navode iz ministarstva i dodaju nemaju sve podatke za 2020. jer je sumiranje rezultata u nadležnosti BHMAC i isto obuhvata sve deminerske organizacije koje rade u BiH.

Podsećaju da je Veće ministara BiH 2019. godine donelo odluku o usvajanju Strategije pritivminskog delovanja za period 2018-2025.

Napominju, međutim, da su najveći rizici po realizaciju Strategije vezani za normativno-pravnu regulativu.

Aplikacija koja šalje upozorenje

Kako bi se sprečile nesreće od prošle godine u BiH je dostupna mobilna aplikacija sa minsko sumnjivim površinama u toj zemlji. Ta aplikacija je korisna svim pešacima, službama spasavanja, šumarima kako bi se bezbedno kretali.

"Na ovaj način je uveliko pojednostavljen način dobijanja informacija o sigurnosti područja u koje se želi ići, odnosno o evenutualnom postojanju minske opasnosti u blizini željene lokacije. Naglašavamo da je svrha aplikacije isključivo da upozori građane i turiste na postojanje opasnih područja i zabranu prilaska istim", navode iz BHMAC.

Na video-snimku na kom je objašnjeno funkcionisanje mobilne aplikacije navodi se da uz pomoć nje svako može da zna gde se nalaze sumnjive minske površine. Aplikacija vas obaveštava koliko ste kilometara udaljeni od najbližeg minskog polja, a u slučaju da naiđete na neku eksplozivnu napravu, stiže vam upozorenje da ostanete na mestu i da ne dirate napravu, te dobijate mogućnost da je fotografišete i pošaljete nadležnima lokaciju.

Aplikacija je napravljena u saradnji i uz podršku UNDP BiH.

Kako pomažu naučnici

U rešavanju problema sa zaostalim minama u Bosni i Hercegovini mogle bi da pomognu pčele. Ovi insekti, poznati kao veoma vredni, izdvajaju se i po svom "čulu" za otkrivanje eksplozivnih naprava, a tu sposobnost koriste naučnici iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Kako to zapravo funkcioniše za Euronews Srbija je objasnio Vladimir Risojević, profesor na Univerzitetu Banjaluka, koji je zajedno sa svojim timom osmislio način korišćenja dronova u nadgledanju pčela dok rade.

Kako je naveo, ranije istraživanja, u kojima je učestvovao deo projektnog tima Univerziteta u Zagrebu, su pokazala da se pčele mogu koristiti za detekticiju prisustva hemijskog zagađenja, odnosno, kao hemijski biosenzori. 

"U tu svrhu razmatraju se dva metoda, pasivni i aktivni. Pasivni metod se zasniva na činjenici da se pčele tokom leta naelektrišu i čestice iz okoline prijanjaju na njihova naelektrisana tela. To znači da, ako pčele lete u oblasti u kojoj se nalaze neeksplodirane mine, čestice eksploziva će prionuti na njihova tela", navodi on.

Pčele dalje unose te čestice u košnicu i analizom vazduha u košnici je moguće detektovati prisustvo čestica eksploziva što ukazuje na činjenicu da su se pčele u toku potrage za hranom nalazile u području kontaminiranom neeksplodiranim minsko-eksplozivnim sredstvima. 

"U našem projektu pasivni metod istražuje tim sa Univerziteta Sent Endrus iz Ujedinjenog Kraljevstva koji za detekciju čestica eksploziva u košnici koristi organske poluprovodničke filmove", dodaje Risojević.

Aktivni metod, sa druge strane, se zasniva na mogućnosti da se pčele obuče da pronađu miris eksploziva, slično kao što je to slučaj sa psima.

"U našem projektu obuku pčela istražuje tim sa Univerziteta u Zagrebu. Pčele se obučavaju u periodu od oko deset dana u šatoru u kom se uz hranu (rastvor šećera u vodi) postavljaju i izvori mirisa eksploziva. Tokom obučavanja pčele nauče da povezuju miris eksploziva sa hranom tako da i u otvorenom prostoru traže taj miris. Neeksplodirane mine predstavljaju izvore mirisa eksploziva koji pčele osećaju i zadržavaju se u njihovoj blizini tokom potrage za hranom. Lokacije na kojima se pčele duže zadržavaju predstavljaju lokacije na kojima postoji mogućnost da se nađu neeksplodirana minsko-eksplozivna sredstva", navodi profesor.

BEE4EXP

Ceo postupak je bezbedan za pčele, ali da bi bio bezbedan i za ljude, na scenu stupaju dronovi. U pomenutom aktivnom metodu je neophodno pratiti ponašanje obučenih pčela tokom leta kako bi se identifikovale lokacije na kojima se pčele duže zadržavaju.

"S obzirom na male dimenzije pčela, za njihovo vizuelno praćenje bilo bi potrebno da se ljudi nađu u blizini potencijalno opasnog područja. Da bi se opasnost za ljude smanjila, u projektu istražujemo mogućnost upotrebe dronova opremljenih kamerama za nadzor područja u kom pčele lete. Dronovima se snima minski-sumnjivo područje u kom pčele traže hranu u toku jednog perioda vremena. Nakon toga se snimljeni materijal analizira korišćenjem tehnika računarskog vida i u njemu se detektuju pčele, a nakon toga i lokacije na kojima su pčele detektovane čime se nadamo da ćemo dobiti informaciju o mogućem položaju neeksplodiranih minsko-eksplozivnih sredstava", navodi Risojević i dodaje da snimanje pomoću dronova istražuje tim sa Univerziteta u Zagrebu, a analizu snimaka tim sa Univerziteta u Banjaluci.

Inače, projekat "Biološki metod (pčele) za detekciju eksploziva" je trogodišnji naučnoistraživački projekat koji finansira NATO program Nauka za mir i bezbednost i trenutno je ovaj projekat u završnoj godini. 

BEE4EXP

Osnovni rezultati projekta do sada obuhvataju procedura treniranja pčela, snimanje područja u kom lete pomoću kamera montiranih na dronove, detekciju malih pokretnih objekata u video-snimcima, te detekciju čestica eksploziva koje pčele donose u košnicu korišćenjem organskih poluprovodničkih filmova.

"Preliminarna testiranja obavljamo na testnim minskim poljima Hrvatskog centra za razminiranje. Međutim, projekat nije povezan sa aktivnostima na razminiranju u BiH ili Hrvatskoj. Mi u ovom trenutku smatramo da bi sistem mogao da bude koristan u fazi kontrole kvaliteta nakon razminiranja terena specijalnim vozilima, ali pre upotrebe ovog sistema na terenu neophodno je da se odgovori na mnoga pitanja i da se obezbedi, pre svega, da sistem bude potpuno bezbedan za osoblje koje ga koristi što bi moglo da traje još nekoliko godina", navodi Risojević.