Igre 
Francuski predlog "zapalio" Skoplje: Bugarsko pitanje i njegovo potencijalno rešenje podelilo Severnu Makedoniju
Komentari07/07/2022
-18:00
Skoplje je već nekoliko dana na nogama, nakon što su makedonske vlasti dale zeleno svetlo takozvanom francuskom predlogu koji pretenduje da stavi tačku na spor sa Bugarskom i posle dugo vremena odblokira evrointegracije zemlje. Ipak, niz nepoznanica u ovom predlogu, od kojih se ključne na tiču "makedonskog identiteta", odnosno jezika, pa i ustavnog položaja bugarske manjine u Severnoj Makedoniji, bile su ne samo inicijalna kapisla za proteste, već i okidač da oni za kratko vreme ekskaliraju u nasilne obračune kamenicama i vatrenim oružjem.
Šta se zapravo dešava u Skoplju, ko inicira nasilje na ulicama i sa kojim konačnim ciljem, pa i šta zapravo predviđa francuski predlog koji je podigao toliku prašinu u domaćoj javnosti - i dalje su nepoznate u jednačini koja je broje građane izvela na ulice. Ono što se, međutim, zasigurno zna, to je da su nova okupljanje demonstranata najavljena već za večeras, kao i da predlog u korenu nemira koji potresaju Severnu Makedoniju ima svoje pristalice u liku predstavnika vlasti i svoje oštre protivnike, predvođenje opozicionom VMRO-DPMNE.
Dok je za makedonskog premijera Dimitra Kovačevskog on "istorijski", a predsednika Steva Pendarovskog "kompromisno rešenje", u opoziciji tvrde da je reč o ultimatumu, zbog čega je i lider najveće opozicione grupacije VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski još pre nekoliko dana pozvao svoje pristalice na protest.
Ipak, priča koja je kulminirala najnovijim protestima traje godinama. Bugarska je, naime, dugo blokirala pristupne pregovore Severne Makedonije tvrdnjom da krade bugarsku istoriju i zatražila i da Skoplje prizna da makedonski jezik ima bugarske korene. Protesti su došli baš u trenutku kada je delovalo da bi takozvano francusko rešenje moglo da otkoči taj proces.
Šta je pokrenulo proteste?
U samom finišu svog predsedavanja EU, Francuska je pokušala da "pogura" rešenje spora između Severne Makedonije i Bugarske i iznela predlog kako se čitav proces otkoči. Međutim, čak i revidirani koncept izazvao je burne reakcije.
Mickoski je, na primer, poručio da njegova stranka nije saglasna sa delom koji se odnosi na istorijska, obrazovna i kulturna pitanja. Smatra i da se ne štiti makedonski jezik, a pozvao je pristalice na protest koji je održan u centru Skoplja pod sloganom "Ultimatum - Ne hvala".
Ti protesti potom su organizovani pet dana u nizu, a situacija je eskalirala u utorak kada je povređeno na desetine policajaca. U sredu uveče je protest počeo posle još jednih neuspešnih konsultacija parlamentarnih stranaka u Sobranju, nakon kojih je Mickoski optužio vladu da Severnu Makedoniju vodi u ambis.
Povezane vesti
"Vodili su egzibicionističke pregovore umesto da se konsultuju s nama. Nećemo prihvatiti opciju koja nas vodi u ambis", rekao je lider VMRO-DPMNE.
Tanjug/AP/Boris Grdanoski
Kako je prenela makedonska Telma, i sinoć se na ulicama Skoplja našlo nekoliko hiljada demonstranata. Grupa ljudi okupila se ispred zgrade makedonske vlade i zatim krenula ka trgu Skenderbeg, gde ih je, kako su pisali makedonski mediji, kamenicama dočekala grupa Albanaca.
Policija je uspela da razdvoji sukobljene strane, pa su demonstranti, nedugo zatim, protest nastavili ispred Sobranja, gde je zapaljen transparent sa slikama poslanika vladajuće koalicije, dok je zdanje parlamenta gađano jajima.
Odmah posle incidenata, Mickoski je na Fejsbuk postavio fotografiju čoveka koji je uperio pištolj prema demonstrantima, tvrdeći da je "želeo da ga ubije". On je zatražio od policije da ga uhapsi, što se kasnije i dogodilo, a prema navodima makedonskih medija, ovaj čovek je jedan od članova Alijanse za Albance, koja je, inače, u savezu na gradskom nivou upravo sa partijom Mickoskog.
Kako je za Euronews Srbija rekao makedonski novinar Mile A. Risteski, situacija od jutros je mirna, ali se nasilje dešava od onog momenta kada počnu i protesti protiv francuskog predloga.
"Bio sam prekjuče profesionalno, u jednom trenutku su došli maskirani momci od nekih 20 i nešto godina i počeli su ti neredi, bacanje kamenica prema policiji i sve to. Juče je recimo bio dan kada su pucali u demonstrante. Kako će se danas odvijati demonstracije ja baš ne mogu da kažem", rekao je on.
Ko stoji iza ovih protesta?
Na pitanje ko tačno stoji iza ovih protesta ne bi mogao da se da jasan odgovor. Vlasti i opozicija optužuju jedni druge, a situacija je dodatno postala konfuzna nakon nasilja koje je izbilo u utorak i sredu s obzirom na to da je i među samim demonstrantima došlo do sukoba.
Povezane vesti
Kako je rekao Risteski, razgovarao je sa ljudima iz opozicione VMRO-DPMNE, te kaže se oni ograđuju od toga da su organizatori demonstracija i navode iza ovoga stoje neke nevladine organizacije. Ipak, na pitanje Euronews Srbija da li su te organizacije bliske ovoj partiji, Risteski kaže da veruje da jesu.
I vladajući SDSM zapravo je lidera VMRO-DPMNE Mickoskog da on nije nikakva žrtva, već reditelj, kako su naveli, "krvavog scenarija".
Ranije je i premijer Dimitar Kovačevski rekao da imaju informacije da se na protestima planira nasilje, a njegov partijski kolega iz SDSM Darko Kaevski optužio je da iza nasilja stoje "VMRO-DPMNE i proruska stranka Levica".
Tanjug/AP/Boris Grdanoski
Povezane vesti
Poslanik Dragan Kovački iz VMRO-DPMNE u sredu je na konferenciji za novinare ispred Vlade, s druge strane, optužio za nasilje "policijske instalacije vlasti, koje izazivanjem incidenata i eskalacije žele da brzo sprovedu izdaju".
"Kovačevski i SDSM treba da odgovore na sledeća pitanja: Odakle ljudi sa fantomkama na glavama, šok bombе koje su bačene na Skupštinu i kome je pre mesec dana opljačkano skladište kasarne u Ohridu i pritom su ukradene šok bombe?", rekao je Kovačevski.
Poslanik Dimitar Apasiev iz Levice ranije je na Fejsbuku napisao da je vlast ubacila oko 50 provokatora sa kapuljačama iz Agencije za nacionalnu bezbednost "kako bi masovno hapsili građane i ugušili revolt naroda".
Šta je zapravo francuski predlog?
A pozadina svega može se pronaći još u prvom francuskom predlogu koji je stigao u Skoplje u junu. Prema njemu Severna Makedonija bi, između ostalog, morala da prizna u preambuli svog Ustava da su Bugari jedna od konstitutivnih etničkih grupa u zemlji, preneo je AP. Međutim, na samitu u Briselu, premijer Kovačevski zahvalio je franuskom predsedniku Emanuelu Makronu na posvećenosti, ali i stavio do znanja da je predlog u tom obliku - neprihvatljiv.
On je tada izneo ključne elemente pod kojima bi mogao da bude prihvatljiv, a to su: jasna formulacija makedonskog jezika u pregovaračkom okviru i jasna zaštita makedonskog identiteta, zatim da istorijska pitanja ne mogu da budu kriterijum u pregovaračkom okviru, da pregovori između Severne Makedonije i EU moraju da počnu pre početka procedure za ustavne promene za uključivanje Bugara, Hrvata i Crnogoraca u preambulu Ustava i čvrsta uveravanja i Bugarske i EU da Sofija neće postavljati nove zahteve mimo onoga što je dogovoreno u pregovaračkom okviru i bilateralnom protokolu.
Nakon što je predlog odbijen, iz Evropske unije stigla je nova, revidirana verzija predloga koju su predstavnici vlasti sada označili kao prihvatljivu, a stigli su i pozivi brojnih evropskih zvaničnika da se dokument prihvati.
profimedia
Kako je pisao BBC na srpskom, sadržaj je izmenjenog francuskog rešenja su da će se prava Bugara u Severnoj Makedoniji garantovati kroz ustavne promene, Skoplje je dužno da održava dobre odnose sa Sofijom i u procesu pristupanja Severne Makedonije Evropskoj uniji ne tumači se kao da je Bugarska priznala makedonski jezik. Novim predlogom, naime, obaveze ostaju van pregovaračkog procesa i početak pregovora nije uslovljen ustavnim promenama.
Analitičar Petar Arsovski za Euronews Srbija kaže da postoji nekoliko razlika koje su napravljene u francuskom predlogu, od kojih su dve najvažnije. On ističe dve međuvladine konferencije i napominje da je predavanje pristupnih instrumenata bilo zakazano za drugu, nakon što Severna Makedonija izvrši ustavne promene.
"A sada je predavanje pristupnih instrumenata napravljeno na prvoj međuvladniji konferenciji, pa onda Makedonija ima vremena dok traje skrining da završi ustavne izmene, tako da se ne gubi vreme i ono što je bilo politički važno ovoj vladi ovde, a to je da dobije zvanični početak pregovora", rekao je on. Kako kaže, druga važna promena se odnosi na spisak zadataka iz ugovora o dobrosusedkim odnosima sa Bugarskom koji je u prošloj verziji bio eksplicitno naveden u pregovaračkim okvirima.
Šta je tražila Bugarska?
Inače, iako je prva verzija francuskog predloga za Severnu Makedoniju bila neprihvatljiva, bugarski parlament mu je dao "prolaznu ocenu" i dao vladi zeleno svetlo za ukidanje veta na otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, ali uz četiri uslova Skoplju.
Ti uslovi podrazumevaju: efikasnu primena Sporazuma o dobrosusedstvu, garancije da će bugarski uslovi biti ispunjeni, uvođenje bugarske zajednice u Ustav, kao i da Bugarska neće priznati makedonski jezik.
Ovaj Sporazum o dobrosusedstvu pominjan je u prethodnih nekoliko dana u više navrata, a reč je o sporazumu koji su 2017. godine potpisali tadašnji premijeri dve zemlje Zoran Zaev i Bojko Borisov. Kako je pisao portal European western Balkans, cilj ovog dokumenta je da se ostave po strani različitosti, a da se prizna zajednička istorija, ali i pravo da ugovorne strane zadrže različite stavove o određenim temama i da se potvrdi bugarska podrška makedonskom putu ka EU.
Dve zemlje su objavile da nemaju teritorijalnih pretenzija jedna prema drugoj. Obe zemlje su obećale da će štiti prava manjina druge države potpisnice.
Podele u Severnoj Makedoniji
Konačna odluka o ovom francuskom predlogu, tačnije njegovoj izmenjenoj verziji, sada je na Skoplju. Međutim, da bi se sa pregovorima konačno krenulo, francusko rešenje treba da usvoji dvotrećinska većina u makedonskom Sobranju, a najeveća opoziciona stranka u državi VMRO-DPMNE odlučno se protivi predlogu Pariza.
"Predložio sam Kovačevskom da odbije ovaj predlog, a ja ću odustati od zahteva za vanredne izbore. Uložićemo sve kapacitete VMRO-DMPNE da pomognemo vladi u prevazilaženju izazova koji će se pojaviti pred nama ove zime", rekao je Mickoski.
Tanjug/AP/Boris Grdanoski
On tvrdi da francuski predlog nije prihvatljiv kao pregovarački okvir koji Makedoniji obezbeđuje evropsku budućnost.
"Ovo je pregovarački okvir sa kojim se asimilujemo i bugarizujemo i kao takvi da budemo deo EU ili nikada nećemo biti deo EU", rekao je Mickoski.
Ipak, kako je istakao ranije Arsovski, u ovom trenutku veći deo partija, i albanskih i makedonskih, sa izuzetkom VMRO-DPMNE i levice u principu pozitivno gleda na francuski predlog.
"Znaju da nije idealan, ali da je bolji od prethodnog i verovatno najbolji koji bismo dobili u doglednoj budućnosti. VMRO-DPMNE, iako je jedna od najvećih partija u Severnoj Makedoniji, je relativno sama u odbijanju predloga, tako da mislim da će ovaj predlog proći parlamentarni i vladin filter", smatra Arsovski.
Makron: Vreme da Severna Makedonija donese odluku
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je danas Severnu Makedoniju da donese odluku koja će oblikovati budućnost te države kao članice evropske porodice navodeći da ponuđeni sporazum nije savršen, ali da će omogućiti nastavak puta ka EU.
"Neću vam reći da je ovaj sporazum savršen, ali će omogućiti da se oslobodi vaš evropski put. Kao i svaki sporazum i ovaj počiva na kompromisima i ravnoteži", naveo je Makron, kako je saopštila francuska ambasada u Skoplju.
Prema rečima francuskog predsednika, ponovo je došlo vreme da se izabere i Pariz ohrabruje Skoplje da "pređe tu novu etapu".
"Na vama je da donesete odluku koja će oblikovati budućnost Severne Makedonije, za koju sam ubeđen da je opredeljena da u potpunosti bude deo evropske porodice", saopštio je Makron.
On je istakao da je sada na Makedoncima da odluče i da je moć da promene tok istorije sada u njihovim rukama. "Još jednom je došlo vreme izbora i mi smo na vašoj strani da vas ohrabrimo da napravite novi korak", dodao je Makron.
Od 2005. imate status kandidata i to je predugo trajalo, poručio je predsednik Francuske i istakao da je zbog toga sada izazov ulazak u novu fazu procesa članstva Severne Makedonije.
"Znamo da je tokom vremena, kašnjenja i poteškoća, evropska perspektiva postala predmet sumnji i potpuno sam svestan dubine i osetljivosti pitanja koja treba rešiti između Severne Makedonije i Bugarske, kazao je Makron.
Komentari (0)