Igre 
Neizvesna budućnost vladajuće koalicije u Crnoj Gori - međusobne optužbe za saradnju s DPS
Komentari18/06/2021
-19:09
Aktuelna skupštinska većina u Crnoj Gori više ne postoji, objavio je Andrija Mandić, lider Nove srpske demokratije, članice Demokratskog fronta i dosadašnje vladajuće koalicije i time javno doveo u pitanje opstanak koalicije i Vlade formirane u decembru prošle godine kojom je prekinuta tridesetogodišnja vladavina Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.
Upravo za saradnju sa DPS-om međusobno se optužuju koalicioni partneri iz vlasti - Mandić premijera Zdravka Krivokapića da sa DPS-om pravi novu koaliciju, a Krivokapić Mandića da sa DPS-om planira rušenje vlade.
Mandić je za RTS rekao da premijer Zdravko Krivokapić već duže vreme nema podršku Demokratskog fronta i da oni traže njegovu smenu i pozvao koalicione partnere da resetuju odnose, naprave nove dogovore, formiraju novu vladu ili, ukoliko to ne bude moguće, uz pomoć prelazne vlade organizuju nove izbore.
"Krivokapić je izdao sopstvenu listu, najbliže saradnike, Srpsku pravoslavnu crkvu i, pre svega, narod koji je glasao protiv DPS-a", rekao je Mandić.
S druge strane, Krivokapić tvrdi da Demokratski front, zajedno sa DPS-om Mila Ðukanovića ruši aktuelnu vladu kako bi bili raspisani novi izbori i tvrdi da je taj savez odlukom da bojkutuje rad parlamenta i javno postao deo parlamentarne većine sa tom partijom.
Kako je došlo do optužbi
Poslanici Skupštine Crne Gore sinoć su, na kraju višednevnog zasedanja izglasali dva dokumenta - oba povezana sa stavom o Srebrenici. Na dnevnom redu je bila rezolucija kojom se zabranjuje negiranje genocida u Srebrenici koju je predložila opoziciona Bošnjačka stranka, uz podršku grupe opozicionih poslanika. Istovremeno, razmatran je i predlog premijera da bude smenjen ministar ljudskih prava Vladimir Leposavić zbog svog stava o Srebrenici.
E-Stock/Petar Jovanović
Leposavić je, 26. marta u Skupštini Crne Gore izjavio da je spreman da prizna da se u Srebrenici dogodio genocid "kad se to i nedvosmisleno utvrdi". Osporio je i legitimitet Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju koji je presudio da se u Srebrenici dogodio genocid.
Povezane vesti
Ono što je dovelo do novog sukoba u koaliciji je činjenica da o obe odluke nije postojala saglasnost članica vladajuće koalicije, a podržali su je poslanici opozicionog DPS koji su se zbog glasanja vratili u parlament čije su sednice bojkotovali.
Jedni ušli, drugi izlaze iz Skupštine - ko je kako glasao
Za opoziv ministra glasala su 43 poslanika, 27 je bilo protiv, dok je uzdržano bilo 10. Za smenu ministra koju je predložio premijer Zdravko Krivokapić glasala su samo četiri poslanika vladajuće koalicije iz URA Dritana Abazovića, ali su zato glas "za" dali poslanici DPS, što je u parlamentu s tesnom većinom bilo dovoljno.
Za rezoluciju kojom se osuđuje genocid u Srebrenici glasalo je 55 poslanika, 19 je bilo protiv, uzdržanih sedam. Osim 40 poslanika opozicije, za su glasali i poslanici Demokrata, GP URA, Demosa, Civisa, ali i Branka Bošnjak iz Pokreta za promjene koji je deo Demokratskog fronta, prenele su Vijesti.
Uzdržani su bili poslanici Socijalističke narodne partije i ostali poslanici Pokreta za promjene
Protiv su bili poslanici poslaničkog kluba Demokratskog fronta i Prava Crna Gora.
Zbog glasanja o ovim tačkama dnevnog reda poslanici Demokratske partije socijalista koji su bojkotovali skupštinske sednice vratili su se u parlament, a poslanici Demokratskog fronta odlučili su da nakon glasanja napuste skupštinska zasedanja.
Šta je sporno
Rezoluciju o Srebrenici koju je usvojila Skupština Crne Gore predložio je Ervin Ibrahimović, iz opozicione Bošnjačke stranke.
PoslanicI vladajuće koalicije, sa izuzetkom URA-e Dritana Abazovića i pre usvajanja najavili su da za Rezoluciju kojom se zabranjuje negiranje zločina u Srebrenici neće glasati - Demokratski front je predlog smatrao provokacijom, a Demokratska Crna Gora uslovila je podršku usvajanjem amandmana.
Povezane vesti
"Mi ćemo za Rezoluciju glasati isključivo ukoliko predlagač jasno navede da ni jedan narod, ni Srbi, ni Crnogorci i Albanci niti Bošnjaci, Hrvati… nije niti mogu biti zločinački. Samo takva formulacija šalje potpuno jasnu poruku svima u bivšoj Jugoslaviji, a posebno Crnoj Gori, da su za zločine krivi konkretni pojedinci, a ne narod", poručio je poslanik vladajuće Demokratske Crne Gore Boris Bogdanović.
Prinstcreen YouTube/Al Jazeera Balkans
Najavljujući da će podržati Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, poslanica vladajućeg Građanskog pokreta URA Suada Zoronjić je konstatovala da je dobijena još jedna potvrda da se genocid dogodio.
"Konačni epilog tog monstruoznog čina smo i formalno dobili juče kada je potvrđena presuda ratnom zlikovcu Ratku Mladiću, što je od velikog značaja na putu ka ostvarivanju pravde", navela je Zoronjić.
Povezane vesti
I sam Krivokapić je u više navrata ponovio da je svoj stav o Srebrenici jasno izrekao kada je predložio smenu ministra Leposavića.
Kako je formirana koalicija u Crnoj Gori - tesna većina i problemi od početka
Poslednji potresi samo su vrh ledenog brega budući da trzavice u koaliciji postoj od samog formiranja.
Koalicija koja je u Crnoj Gori nakon 30 godina srušila s vlasti Demokratsku partiju socijalista Mila Đukanovića formirana je nakon višemesečnih masovnih protesta. Litije su organizovane nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti zbog ocene da je tim propisom zapravo omogućeno podržavljenje imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
Na izborima u avgustu prošle godine od 81 poslaničkog mesta, DPS je osvojila 30 mandata, Zdravko Krivokapić predvodio je listu Za budućnost Crne Gore čiji je stožer stranka Demokratski front koja je osvojila 27 mandata, a koalicija Mir je naša nacija u kojoj su bili Miodrag Lekić i njegova stranka Demos i Demokratska Crna Gora Alekse Bečića - 10 mandata. Za skupštinsku većinu bila su presudna četiri mandata koliko je dobila koalicija Crno na bijelo čiji je nosilac liste bio Dritan Abazović.
EPA/BORIS PEJOVIC
Tradicionalni partneri vladajuće DPS su osvojili ostale mandate: Socijaldemokrate i "Bošnjačka stranka Ispravno" po tri, dve albanske liste po jedan.
Tako je parlament podeljen, a prilikom glasanja o poverenju Vladi - od 81 poslaničkog mesta novu vladajuću većinu podržao je 41 poslanik, 28 je bilo protiv, a jedan poslanik uzdržan.
Prvi sukobi su se pojavili još prilikom osnivanja vlade budući da je tadašnji madatar Krivokapić najavio da će biti sastavljena od eksperata, a ne od političara što je izazvalo javno negodovanje pre svega Demokratskog fronta. Uprkos tome, Demokratski front podržao je izbor vlade.
Kamen spoticanja u novoj koaliciji bio je i odnos prema vlastima u Beogradu. Ovo pitanje podelilo je ne samo članice vladajuće koalicije, već i same koalicije unutar sebe. Tako Nova srpska demokratija - članica Demokratskog fronta ima neskriveno bliske odnose sa vlastima u Beogradu dok Nebojša Medojević, iz Pokreta za promjene, ali takođe iz Demokratskog fronta, često iznosi kritike na račun vlasti u Beogradu.
Podela nije izostala ni oko potpisivanja temeljnog ugovora. Tako je Demokratski front ostavku Krivokapića zahtevao i krajem maja, nakon što je premijer, suprotno očekivanjima SPC odbio da, u noći 27. maja, potpiše u ime crnogorske Vlade, Temeljni ugovor sa SPC.
Preporuka za vas
Komentari (0)