Igre 
Sednica SB UN o Bosni i Hercegovini: Rasprava o obraćanju Šmita, Džaferović krivi RS za destablizaciju
Komentari11/05/2022
-19:56
Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija je bila posvećena Bosni i Hercegovini, a uprkos protivljenjima članica SB UN, Rusije i Kine, na sednici je govorio i visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit. Šmitov mandat nije potvrđen u SB UN, iako je on na toj funkciji od avgusta 2021. godine. Osim Šmita, na sednici je govorio i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović.
Pre obraćanja usledila je polemika o učešću Kristijana Šmita na ovoj sednici. Sa jedne strane, predstavnica Velike Britanije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Barbara Vudvord pozdravila je odluku da Šmit učestvuje na sastanku povodom njegovog izveštaja o situaciji u BiH i istakla da je i dalje od vitalnog značaja da Savet bezbednosti ima potpun i otvoren dijalog sa Šmitom o situaciji u BiH.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja je rekao da je za Rusiju mesto visokog predstavnika u BiH i dalje upražnjeno, te da nema osnove za pozivanje Kristijana Šmita na sednicu, jer se time podriva autoritet tog tela UN. On je rekao da je cinično ponašanje zapadnih sila koje postavljaju visokog predstavnika bez saglasnosti SB UN. Govoreći o imenovanju visokog predstavnika u BiH, Nebenzja je naglasio da za to postoji praksa poslednjih 25 godina.
Kineski ambasador u UN Geng Šuang rekao je da imenovanje Šmita nije podržano, te da nije prikladno da se nemački političar obraća Savetu bezbednosti UN u kapacitetu visokog predstavnika, prenela je RTRS.
Predsedavajuća sastanku Linda Tomas Grinfild je nakon izlaganja Nebenzje i Genga pozvala Šmita da učestvuje na sastanku, koji se posle toga obratio Savetu bezbednosti UN.
Šta je rekao Šmit?
Kristijan Šmit se u obraćanju osvrnuo na dešavanja u Federaciji BiH, najviše na propale izmene Izbornog zakona BiH, podsetivši na blokadu formiranja nove vlade ovog entiteta i naglasio da se opšti izbori u tekućoj godini moraju održati po planu.
Objasnio je kako su, suprotno svim demokratskim načelima, vlasti u FBiH dočekale nove izbore bez implementacije rezultata onih prošlih i formiranja nove vlade, prenosi N1 BiH.
Povezane vesti
"Ključna imenovanja u FBiH nisu izvršena, kao što je imenovanje sudija u Vrhovni sud. To je vezano za pregovore o izmenama Izbornog zakona između bošnjačke SDA i hrvatskog HDZ, gde je HDZ koristio imenovanja kao adut za pregovaranja. Takođe, federalne vlasti nisu ažurirale postojeće zakone kako bi bile u skladu sa odlukama Ustavnog suda", naveo je Šmit.
On je naglasio da će se opšti izbori ove godine održati prema planu, u oktobru, kao što su se održali i 2018. godine.
"Održavanje izbora je obavezno. Pozivam sve političke stranke da postupaju dostojanstveno. Ja ću sa njima nastaviti razgovore kao i sa liderima Hrvatske, Srbije, ali i Mađarske. Svi oni imaju uticajnu ulogu u održavanju konstruktivnog dijaloga", naveo je Šmit.
Tanjug/FENA/Almir Razić
Šmit smatra i da fraza "originalni Dejton" koju često koriste u Republici Srpskoj otkriva nepoštovanje Ustava, prenosi RTRS. On je naveo da se promene ustavnog poretka ne mogu činiti jednostrano, nego samo u parlamentu.
Kaže da odluke Ustavnog suda BiH i dejtonski principi moraju da se poštuju i dodaje da pretnje ustavnom poretku u BiH dolaze iz Republike Srpske, ali da ima i opasnih izazova iz drugih delova zemlje.
Nemački diplomata tvrdi da je više puta pozivao na razgovore o ustavnom sistemu, ali da nije dobio nikakav odgovor iz Republike Srpske, te navodi da Srpska usvaja zakone koji mogu ugroziti ustavni osnov BiH.
Džaferović: Stanje u BiH bolje, RS to ruši
Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović je na današnjoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ocenio da je poboljšano stanje u BiH, ali je optužio Republiku Srpsku da nastoji sada to da uruši.
Povezane vesti
"Od vremena kraja rata, u skladu s Dejtonskim sporazumom i podrškom međunarodne zajednice, napravili smo ogromne reformske korake. Dejtonom je previđeno formiranje dodatnih državnih institucija. Sprovodeći ovu odredbu Ustava mi smo formirali jedinstvenu vojsku, jedinstvenu obaveštajnu službu, državni poreski sistem i pravosuđe kojima se osnažio mir i kojima država nezavisno funkcioniše", naveo je Džaferović, prenosi Klix.ba.
EPA/ Malton Dibra
Napomenuo je da je i Savet bezbednosti UN-a podržao ove reforme, tvrdeći da se sada nastoji da se one uruše.
"Sada se nastoji da se sve ovo sruši. Vlasti entiteta Republika Srpska prete da će jednostrano rasformirati ove institucije i u proceduru su poslale konkretne zakone u tom cilju", rekao je on i ocenio da se time "ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine".
Povezane vesti
Prema Džaferovićevim rečima, ovakvim aktivnostima se potkopava Dejtonski sporazum. Zbog toga je pozvao na nastavak angažmana, kako je rekao, međunarodne zajednice i naglasio da se on do sada pokazao delotvornim.
"Da bi se stanje normaliziralo potrebno je poništiti sve neustavne zakone i zaključke Narodne skupštine Republike Srpske iz 10. decembra 2021. Potrebno je deblokirati rad državnih institucija", rekao je Džaferović.
Naveo je da su politički predstavnici iz RS-a nakon pritiska međunarodne zajednice počeli da dolaze na sednice državnih institucija, ali da odbijaju da rade u punom kapacitetu.
Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine je pozvao da se Bosni i Hercegovini dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i ocenio da će se time stabilizovati stanje i podstaknuti nastavak reformi.
On je rekao i da postoji zabrinutost zbog naoružavanja Srbije i odnosa Hrvatske prema pitanju Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, prenosi Klix.ba.
Džaferović je pozvao Savet bezbednosti UN-a da produži misiju EUFOR-a u Bosni i Hercegovini poručivši da je to "mehanizam za odvraćanje od tendencija kojima se može ugroziti mir".
Stevanović: Jasna politika Srbije
Na sednici Saveta bezbednosti UN obratio se i predstavnik Srbije u UN, Nemanja Stevanović, koji je rekao da je prioritet srpske politike potpuno poštovanje međunarodnog prava.
On je naveo da Srbija veruje da svojom aktivnom politikom doprinosi procesu pomirenja u regionu.
"To je najefikasniji način da se očuva mir u regionu. Naša regija ima zajedničku prošlost iz koje moramo učiti. Ističemo naše opredeljnje teritorijalnom integritetu BiH i teritorijalnom integritetu RS u granicama BiH", kazao je Stevanović.
Dodao je i da je jasna politika Srbije prema drugim državama.
"Eksplicitno smo protiv nametanja rešenja koja nisu deo konsnzusa. Verujemo da ključne odluke koje su važne za budućnost treba da budu donesene dijalogom tri konstitutivna naroda i ostalih, čime će omogućiti efikasniju saradnju u institucijama BiH", kazao je sprski predstavnik u UN.
Dodik: Obraćanje Šmita u SB UN pokazatelj nemoći Zapada
Obraćanje Kristijana Šmita danas u Savetu bezbednosti i optužbe predstavnika Velike Britanije na račun Republike Srpske za stanje u BiH, rezultat je nemoći Zapada u pokušaju da kontroliše procese na Balkanu, rekao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.
Euronews Srbija
U izjavi za Radio-televiziju Republike Srpske on je naveo da je očigledna kriza i u međunarodnim institucijama, jer je Savet bezbednosti UN prekršio procedure i dozvolom za obraćanje Šmitu, ali i bošnjačkom članu Predsjedništva Šefiku Džaferoviću. Ovim se, istikao je Dodik, pokazalo da BiH nema šansu, navodi RTRS.
Tegeltija pismom upoznao članice SB o stanju u BiH
Predsedavajući Saveta ministara Zoran Tegeltija onemogućen je da se obrati na sednici Saveta bezbednosti UN, potvrđeno je danas za RTRS iz njegovog kabineta.
Ipak, Tegeltija je saopštio da je uspeo da upozna ambasadore pet stalnih članica Saveta bezbednosti sa stvarnim stanjem u BiH i to pismom koje je dostavljeno svakom od njih, prenosi RTRS.
On je naveo da je uspeo da upozna ambasadore sa situacijom uprkos tome što je "u Sarajevu učinjeno sve da se spreči njegovo obraćanje pred svetskom organizacijom".
U pismu koje je ušlo u zvanični zapisnik SB Tegeltija je naveo kakva je situacija u BiH i šta bi trebalo učiniti "ako se želi da BiH krene napred".
"Sav apsurd nefunkcionisanja BiH viđen je u Njujorku gde je ambasador Misije BiH Sven Alkalaj lobirao da se umesto zvanično imenovanog predsedavajućeg Saveta ministara BiH obrati strani državljanin", saopštio je Tegeltija.
On je naveo da se uz svu opstrukciju da se spreči njegovo obraćanje, preko pisma upućenog ambasadorima, čula i srpska strana.
"Vaši predstavnici u BiH vama dostavljaju jednostrane informacije i prikaz stanja u BiH. Ovo je moj pokušaj da to stanje realno predstavim i sprečim jednostrano informisanje članova Saveta bezbednosti UN o stanju u BiH. Ono što je očigledno, to je da neki smatraju da meni, predsedavajućem Saveta ministara BiH, ne treba dozvoliti da iznesem stavove i pozicije u međunarodnim institucijama i organizacijama, možda i zbog toga, jer sam Srbin koji dolazi iz Republike Srpske", naveo je Tegeltija.
On u pismu navodi i da je potpuno privržen doslednom poštovanju i sprovođenju Dejtonskog sporazuma, "što uključuje posvećenost suverenitetu, teritorijalnom integritetu i ustavnom poretku BiH".
Tegeltija je istakao i opredeljenost za evropske integracije kroz mehanizam koordinacije i upozorio da tvrdnje da Republika Srpska planira de jure ili de fakto secesiju od BiH, predstavljaju lažnu propagandu.
"Mir i stabilnost u BiH apsolutno nisu ugroženi. Istovremeno, smatramo da se ni na koji način ne može praviti paralela između Ukrajine i BiH, te je bilo kakvo stavljanje u kontekst situacije u Ukrajini i BiH za nas apsolutno neprihvatljivo i nedopustivo", rekao je on.
On je komentarisao obraćanje visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita i ukazao da Izveštaj o BiH podnosi nemački političar čija uloga nije odobrena odlukom Saveta bezbednosti, a naveo je da je dokument "tendenciozan i napisan pod snažnim uticajem bošnjačkih političara".
"Šmit ni na koji način ne opisuje realno i objektivno stanje u BiH i ponovo targetira Srbe i Hrvate kao isključive krivce za trenutnu političku krizu, te u tom svetlu i vidim ovako brzu reakciju bošnjačkih političara da spreče moje obraćanje na sednici", naglasio je Tegeltija.
On je izrazio i zabrinutost za budućnost BiH, a kao glavni razlog je naveo "nedostatak unutrašnjeg konsenzusa", prenosi RTRS.
Komentari (0)