Serija zemljotresa pogodila Balkan: I Srbija podložna potresima zbog "rezova" pod zemljom

Serija zemljotresa pogodila je Balkan u proteklih nedelju dana, a najviše posledica bilo je u Hercegovini, gde je u Stocu jedna žena stradala nakon što se stena obrušila na kuću. Zemljotresi, međutim, nisu neuobičajeni za ovo područje, ističe sagovornik Euronews Srbija Dragan Milanović, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.

Zemljotres na području Hercegovine bio je razoran, snage 5,7 stepeni po Rihterovoj skali. U ovom regionu oštećeno je više desetina objekata, a podrhtavanje se osetilo i u Sarajevu, Tuzli i u drugim gradovima BiH. 

U danima koji su usledili, BiH su pogodili novi zemljotresi. Samo dan nakon onog od 5,7 stepeni, 23. aprila, registrovan je manji potres na području Nevesinja, a zatim i jedan magnitude 3,3 stepena Rihterove skale, kom je epicentar bio 13 kilometara istočno od Stoca. Nekoliko dana kasnije, zemljotres jačine 3,9 stepeni potresao je Hercegovinu, a osetio se u Bileći, Trebinju, Mostaru, Stocu i Čapljini. Sagovornik Euronews Srbija kaže da za jednim zemljotresom koji je jak obično usledi i nekoliko manjih.

"Uglavnom se prilikom prvog zemljotresa oslobodi najveća količina energije pod zemljom, a nakon toga se stvar smiruje, kako su pokazale analize hiljade prethodnih zemljotresa. Međutim, ima i izuzetaka, poput ovog u Stocu, gde se posle dva dana desio zemljotres koji je takođe bio snažan. Generalno, zemljotresi su uglavnom takvi da je prvi udar najjači, a da smirivanje tla može trajati i do nekoliko dana ili nedelja, a retko duže", kaže za Euronews Srbija Dragan Milanović, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu.

Gradonačelnik Stoca Stjepan Bošković proglasio je stanje prirodne nesreće, nakon nekoliko zemljotresa koji su pogodili Hercegovinu, a u kojim je poginula Elmira Sefo iz ove opštine. Bošković je zadužio nadležni gradski štab da proceni nastalu štetu.

Iz Operativnog centra Civilne zaštite Hercegovačko-neretvanskog kantona saopšteno je da je na području Stoca do sada 90 građana prijavilo materijalnu štetu na stambenim objektima, stanovima i porodičnim kućama, preneo je RTRS. Pripadnici Dobrovoljne vatrogasne jedinice Stolac i Komunalno preduzeće nastavili su sa uklanjanjem porušenih dimnjaka, crepa i čišćenja gradskih ulica.

Potresi u regionu

Pored toga što je potresao Bosnu i Hercegovinu, zemljotres jake magnitude osetio se i u okolnim zemljama. Tako su građani u Srbiji prijavili da osećaju podrhtavanje tla, a a podgoričke Vijesti prenele su da se potres osetio i u Crnoj Gori.

U Severnoj Makedoniji su, 25. aprila, registrovana tri zemljotresa. Prvi je bio jačine 2,8 stepeni, nešto kasnije 4,2 stepena, a nepunih pola sata posle tog i zemljotres koji je bio jačine 3,6 stepeni. Nijedan od ovih potresa nije bio većeg intenziteta, pa tako i nije bilo nikakvih žrtava. Najveće posledice zemljotresa u Hercegovini su, međutim, osetili u Hrvatskoj. S obzirom na to da se potres desio nepunih 50 kilometara severno od Dubrovnika, tom prilikom je oštećena crkva Male braće. 

Pre oko godinu i po dana, 29. decembra 2020, područje Petrinje u centralnoj Hrvatskoj pogodio je zemljotres magnitude 6,3 stepena po Rihterovoj skali. Nekoliko mesta je pretrpelo ozbiljnu štetu, uključujući Petrinje, Glinu i Sisak. U ovom zemljotresu je povređeno oko 30 osoba, dok je sedmoro ljudi smrtno stradalo.

EPA/Mast Irham

Prema karti svih zemljotresa u regionu od 1960. godine, koju je objavio Evromediteranski seizmološki centar (EMSC), tri su bila najrazornija, od kojih su dva pogodila Albaniju.

Prvi, najjači, magnitude 6.9 po Rihteru dogodio se 15. aprila 1979. godine oko 15 kilometara od crnogorske obale, i u tom potresu je poginulo 129 ljudi. Drugi je 1. juna 1905. pogodio Skadar, bio je jačine 6.6 po Rihteru i tom prilikom je poginulo 120 ljudi. Treći i najrazorniji zemljotres dogodio se takođe u Albaniji 2019. godine - njegova jačina je bila 6.4 po Rihterovoj skali i tada je poginula 51 osoba.

"Ovo područje nije direktno izloženo najjačim zemljotresima, ali se nalazi u takozvanoj 'drugoj zoni', što znači da ipak ima potencijala za zemljotrese. Svi zemljotresi na Balkanu direktno su povezani sa podvlačenjem afričke ploče pod evropsku, što uzrokuje i zemljotrese i buđenje vulkana. Jedno od takvih mesta je i Etna, u Italiji", kaže Milanović.

On dodaje da se zemljotresi događaju i kada ploče "kleknu" jedna pod drugu, ali da se nikada ne zna intenzitet kojim će se to desiti, niti gde. Takođe, ne postoji ni neki univerzalan odgovor zbog kog se dešavaju zemljotresi, već geolozi i seizmolozi stalnim posmatranjem pokušavaju da shvate uzroke. 

"Međutim, iako postoji potencijal, ne verujem da će uskoro doći do većih zemljotresa na području Balkana, iako smo blizu zone u kojoj se Afrika podvlači pod Evropu", ističe Milanović.

Srbija podložna zemljotresima zbog "rezova"

Manji potresi kao posledica zemljotresa sa epicentrom u Stocu, osetili su se i u Srbiji, mada nije bilo izveštaja o povređenima ili eventualnoj šteti na objektima. Zemljotres koji se u Srbiji najskorije dogodio jeste onaj od pre šest meseci, kada se krajem oktobra zatresao Mladenovac, beogradska opština udaljena oko 55 kilometara od centra glavnog grada.

Tlo u Mladenovcu se tri puta treslo. Prvo je zabeležen manji zemljotres magnitude 2.6 jedinica Rihterove skale, potom još jedan sutradan u 8.13 sati i ponovo nešto posle 10 i 30. Međutim, istog dana, oko 23.32 sata ovaj grad pogio nešto jači potres, jačine 3,9 Rihtera, javio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

profimedia

Milanović ističe da u Srbiji postoji potencijal od zemljotresa jer su se na ovom području spajali i razdvajali kontinenti u dalekoj prošlosti, što je ostavilo posledice poput "ožiljaka" koji su najslabija mesta, i gde postoji najveća mogućnost za oslobađanje energije.

"Na primer postoje serpentine preko Beograda, pa ka Banjaluci i gore ka Italiji, a dole preko Divčibara, Grčke i Turske, sve do Himalaja. Na tom prostoru napravljen je 'rez' gde se zemljotresi najčešće oslobađaju. U tom smislu je Srbija i potencijalno mesto gde se mogu javiti zemljotres", kaže Milanović.

Naglašava još jednom da se ne može predvideti da li će i kada, neki zemljotres pogoditi Srbiju, pa da zbog toga takve stvari ostaju u domenu hipoteza. Ističe pak, da je zemljotresima najpodložniji zapad Srbije upravo zbog "rezova", i da se "rez" odatle spaja sa drugim otprilike negde ispod Sjenice, što ovo područje čini najrizičnijim.