Region

Kraj političke krize u Crnoj Gori ili uvod u novu: Može li Abazović da "progura" plan o manjinskoj vladi

Komentari

Autor: N. Zdravković

18/01/2022

-

20:41

Kraj političke krize u Crnoj Gori ili uvod u novu: Može li Abazović da "progura" plan o manjinskoj vladi
Kraj političke krize u Crnoj Gori ili uvod u novu: Može li Abazović da "progura" plan o manjinskoj vladi - Copyright E-Stock/Petar Jovanović, Tanjug/Miloš Milivojević, Zoran Mirković, EPA/BORIS PEJOVIC

veličina teksta

Aa Aa

Aktuelna politička kriza koja u Crnoj Gori traje već nekoliko meseci mogla bi da dobije epilog krajem ove nedelje. Koalicija "Crno na bijelo", koju čine Građanski pokret URA i Savez građana CIVIS, predstavila je model manjinske vlade, uz nadu da će predlog podržati najmanje 49 poslanika. Ipak, nekoliko stvari i dalje je neizvesno, a eventualno usvajanje ovog predloga ostavlja pitanje - konačno razrešenje krize ili uvod u nove političke tenzije?

Na konferenciji za novinare održanoj u ponedeljak lideri koalicije "Crno na bijelo" Dritan Abazović i Srđa Pavićević prisetili su se, kako je navedeno, senzacionalnog uspeha na izborima održanim u avgustu 2020. godine. Međutim, težak period tranzicije rezultirao je formiranjem ekspertske vlade, koja, kako su istakli, nije ispunila očekivanja.

Zbog toga se, kako kažu, zalažu za manjinsku vladu u kojoj ne bi bilo mesta za Demokratsku partiju socijalista (DPS) i Demokratski front (DF). Ipak, podrška svih je dobrodošla.

Nagoveštaji za ovakav rasplet krize, kako pišu Vijesti, postoje još od jeseni kada je i postalo jasno da od rekonstrukcije kabineta premijera Zdravka Krivokapića neće biti ništa. On se o pomenutom predlogu oglasio tek dan kasnije, rekavši da je "iznenađen konceptom", a plan su zasad odbile Demokrate Alekse Bečića i Prava Crna Gora Marka Milačića. Međutim, i iz Demokratskog fronta stizale su poruke da oni na "novi eksperiment" nisu spremni.

Šta predlaže koalicija na čelu sa Abazovićem?

Lideri URA i CIVIS-a predstavili su model manjinske vlade u kojoj neće biti mesta za DPS i DF. Abazović je istakao da taj model nikome neće biti nametnut, da će biti ponuđen 81 poslaniku i da bi bilo dobro da ga podrži najmanje 49.

U saopštenju objavljenom na Fejsbuk stranici URA kao ciljevi manjinske vlade navode se deblokada institucija, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, sekularno i multietničko društvo, potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, što je, inače, bio i najavljeni prioritet aktuelne vlade, pa do toga, ipak, nije došlo. Kao cilj navode i odlučno pokretanje integraciju Crne Gore u EU.

"Zadatak manjinske vlade bi bio rešavanje i konačno zatvaranje pitanja koja su polarizovala naše društvo prethodnih godina, ali i godinama unazad", navode iz URA.

Ipak, da bi ovakav koncept prošao u skupštini, kako pišu Vijesti, potrebno je da ga podrži i DF ili DPS, kao dva najveća politička subjekta u parlamentu. 

Tanjug/FENA/Harun Muminović

 

Iz DPS nisu još želeli da komentarišu predlog, dok su iz Demokratskog fronta ocenili da je kriza u funkcionisanju postojeće Vlade nastala upravo kao posledica nepoštovanja demokratske volje građana i ignorisanja većine u parlamentu. 

"Tu krizu je jedino moguće rešiti uvažavanjem te volje u dogovoru sa svima iz parlamentarne većine, bez novih eksperimenata iza leđa javnosti i svakako vodeći računa da se DPS ne ostavi ni najmanja mogućnost da utiče na društveno-politička kretanja u Crnoj Gori, bilo iz Vlade, bilo u ulozi manjinskog podržavaoca iste", navodi se u saopštenju DF.

Jedan od lidera DF Andrija Mandić, komentarišući šestomesečnu krizu vlade u Crnoj Gori i koncept manjinske vlade koji je obelodanio Abazović, rekao je da na crnogorskoj političkoj sceni postoji mnogo bezobrazluka.

Kao najodgovornijeg za aktuelnu krizu označio je premijera Zdravka Krivokapića, čija vlada duže od šest meseci nema podršku nadpolovične većine u parlamentu.

"Ovo što ovde gledamo toga nema nigde osim u Crnoj Gori", rekao je Mandić i podsetio da je DF stalno tražio rešenja za izlazak iz krize, ali da nijedno nije prihvaćeno.

Podsetio je da je DF tražio rekonstrukciju vlade u kojoj bi bili predstavnici svih stranaka parlamentarne većine, ali da se Abazović tome protivio ne želeći nikakve promene. Dodao je da je nakon toga DF pokrenuo inicijativu za izbor nove vlade, ali je, podseća, i ta inicijativa propala.

Sa druge strane, iz redova Demokrata, stižu jasna protivljenja. Manjinska vlada, koju predlaže koalicija Dritana Abazovića kao model izlaska iz političke krize, ponuda je za saradnju DPS-u, kaže potpredsednik Demokrata Vladimir Martinović.

On je apelovao na sve političke subjekte koji nude modele suprotne izbornoj volji građana da ne teraju narod Crne Gore da ponovo izlazi i na ulice i brani ono što su izabrali na poslednjim parlamentarnim izborima.

Mala stranka, veliki igrač 

Podsetimo, nakon izbora održanih u avgustu 2020. i raspodele mandata u crnogorskom parlamentu, koalicija "Crno na bijelo" dobila je četiri poslanička mesta. Sa druge strane, Demokratski front u okviru koalicije "Za budućnost Crne Gore" ima 27 mandata.

Proteklih nekoliko meseci, međutim, obeleženi su sukobima unutar vladajuće koalicije, gde je, kako su ranije isticali analitičari, u sporu svako sa svakim.

profimedia

 

Da li URA, koja je na početku bila mala stranka, može da "izgura" plan o manjinskoj vladi ostaje da se vidi, ali politikolog Nikola Parun za Euronews Srbija kaže da je URA u proteklih nekoliko meseci pokušavala da ojača svoju poziciju na svaki mogući način.

"Ovo je drugi ili treći predlog za manjinsku vladu u nekoj formi, sada je takva da ne sadrži u sebi DPS i DF i na taj način prvo se destabilizuje Vlada Crne Gore, a sa druge strane mislim da ni građanima Crne Gore nije jasno čemu sve to", rekao je Parun.

Na pitanje da li eventualno usvajanje ovakvog predloga može da izvede Crnu Goru iz političke krize ili se onda dolazi do novog perioda neizvesnosti, Parun kaže ne i da takva rešenja nisu celovita.

"Polovična rešenja mogu samo da prodube krizu. Nije ona prevelika, ali se ova vlada ne može nazvati stabilnom. Ovakvi potezi zapravo ruše stabilnost Crne Gore bez neke prevelike političke potrebe. Sa stanovišta interesa URA sve je tu jasno, u smislu toga da svaki njihov potez ide ka tome da većom destabilizacijom ojačaju sopstveni položaj", rekao je on.

Gde je u svemu ovome Krivokapić?

Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić o predlogu se oglasio dan kasnije, oštro ga nazvavši "prevarom". On je rekao da je politička situacija u Crnoj Gori turbulentna, kao i da je iznenađen konceptom manjinske vlade.

"Manjinska vlada je prevara", poručio je Krivokapić na konferenciji za novinare i dodao da je ona rezultat odnosa pojedinih političkih lidera koji misle da, kako je rekao, čitav svet zavisi od njih.

Podsetimo, pokušaje da njegova vlada bude srušena, Krivokapić je "preživeo" već nekoliko puta.

Demokratski front je pozivao na rekonstrukciju, na vanredne izbore, a iako je sredinom decembra po inicijativi DPS trebalo da se glasa o nepoverenju vladi, Krivokapićev kabinet nastavio je da radi u nepromenjenom sastavu.

Ukoliko i ovaj predlog koalicije "Crno na bijelo" ne prođe, Parun smatra da bi to bio još jedan politički poen Krivokapiću.

"On će imati još jedan upisani politički poen na svojoj strani jer je ponovo izbegao rušenje i on, ali i Demokratski front, ali možda najviše Demokratska Crna Gora", istakao je.

Izbori i dalje opcija

Dritan Abazović je na konferenciji rekao da ako ne može da se reši situacija, izbori ostaju kao čisto rešenje. 

Očekuje da će do kraja sedmice partije imati jasan stav, na osnovu čega će zaključiti da li ideja ima podršku.

Inače, specijalni izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da SAD ne smatraju Demokratski front "odgovorajućim partnerom", jer, kako tvrdi, podstiče podele u Crnoj Gori.

"Na crnogorskim liderima je da donesu odluku o tome li će biti manjinske vlade. A što se tiče Demokratskog fronta, on se pokazao kao neko ko izaziva podele, podstiče etničke tenzije, stalno blokira reforme u parlamentu i time blokira put ka Evropi", rekao je Eskobar.

Komentari (0)

Evropa