Milanović vraćanjem odlikovanja Glavašu otvoreno potvrdio koketiranje s desničarima

Vrativši sedam ratnih odlikovanja osumnjičenom za ratne zločine nad Srbima u Osijeku Branimiru Glavašu, hrvatski predsednik Zoran Milanović otvoreno je potvrdio svoje koketiranje s desničarima i veteranima. Tim pre jer je Glavaš u predizbornoj kampanji, po pisanju hrvatskih medija, podržao Milanovića.

Predsednik Saveta  Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac ocenio je da odluka hrvatskog predsednika da vrati čin i odlikovanja osumnjičenom za ratne zločine nad srpskim civilima početkom devedesetih čin nepoštovanja žrtava i vređanja sećanja na njihovo stradanje.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Svi koji se sećaju tih jezivih osiječkih zločina, kao i onih sisačkih, gospićkih, karlovačkih, zagrebačkih, onih u Lori, Pakračkoj poljani ili Kerestincu, da nabrojimo samo najpoznatije, a koji su najvećim delom počinjeni prema Srbima u hrvatskim gradovima u ratu 1991/92, doživeli su ovu Milanovićevu odluku kao čin nepoštivanja žrtva i vređanja sećanja na njihovo stradanje. I to od predsednika koji je izabran velikim brojem glasova onih koji čuvaju sećanje na ta stradanja", izjavio je Pupovac

Takođe, Pupovac je ocenio da bi Milanovićeva odluka mogla da ostane zapamćena kao svestan ili nesvestan pritisak na sud i sudije koji bi mogli presuđivati u ponovljenom postupku.

"A celi slučaj mogao bi biti dodatna potvrda da je suđenje za ratne zločine nad Srbima u Hrvatskoj gotovo nemoguća misija. Ne samo zato što to ne žele počinioci nego zato što to neretko ne žele čuvari Ustava i oni koji su se na njega zakleli“, rekao je on.

Polemika s Pupovcem...

Milanović Pupovcu "nije ostao dužan".

"To što piše Milorad Pupovac ili par divljaka, ne zanima me… Zna se dobro, ko sam, šta sam, za šta sam se zalagao, u kojem kukuruzištu su klečali Pupovac i neki drugi kad sam se pre deset godina borio za prava srpskog naroda (u Vukovaru) do kojih je jedino valjda meni bilo stalo, da bi mi sad neko takav nabijao na nos najgore stvari, a do juče je bio u koaliciji s Glavašem koji je držao Plenkovićevu vladu", rekao je Milanović.

Tanjug/Hina/Damir Seničar

Na konstataciju novinara da su i Milanovićevi birači razočarani odlukom o Glavašu, on je odgovorio da "99 odsto njegovih birača, kao i uvek, razume šta hoće da kaže".

Odlikovanja i čin general-bojnika Branimiru Glavašu oduzeti su u vreme mandata predsednika Ive Josipovića 2010. godine. U obrazloženju odluke koju je doneo Zoran Milanović, objavljene u Narodnim novinama u Hrvatskoj, navodi se da je ona u skladu sa odlukama Ustavnog suda iz 2015. i Vrhovnog suda iz 2016, kojima je ukinuta osuđujuća presuda Glavašu zbog koje su mu ta odlikovanja bila oduzeta.

Glavaš je na ovaj potez predsednika reagovao objavom na svom Fejsbuk profilu:

"Hvala Bogu da imamo predsednika koji poštuje Ustav, zakone RH i i sudske prakse, a ne kao ona 'kokoš' koja je, nakon što je izgubila predsedničke izbore, pokazala 'srednji prst' celoj naciji", ponovo je Glavaš dao podršku predsedniku Hrvatske.

"Da nije tražio, ne bih se petljao"

Kako su preneli hrvatski mediji, Zoran Milanović je odluku doneo reagujući na predlog Državnog poverenstva za odlikovanje i priznanja, ali je kasnije izjavio da je Branimiru Glavašu vratio odličja jer je - on to tražio.

EPA/ANTONIO BAT

"Glavaš je to tražio, poslao je zahtev jer je već pet godina formalno neosuđena osoba. Da mi nije tražio, ne bih se ja petljao. Njegov zahtev je potpuno utemeljen. Ako bude ponovo osuđen, nastaviću ono što je počeo Josipović“, rekao je Milanović novinarima.

On je dodao da on nije sudija već predsednik republike i da mora biti jednak prema svima.

"Zašto nije osuđen to je pitanje za HDZ a ne za mene. Grabar-Kitarović to nije napravila jer ju je bilo strah, to nije laka odluka, ali neko je morao da je donese", rekao je Milanović.

"Zakonito, ali neprimereno"

"Iako je zakonita, odluka nije primerena, jer su činjenice o počinjenim zločinima sudski utvrđene van razumne sumnje, a veći deo osuđenih već je izdržao kazne", navodi Vesna Teršelič iz hrvatskog Centra za suočavanje s prošlošću - Documenta.

Za nju je iznenađujuće se to što je odluka objavljena u Narodnim novinama, a da prethodno nije bilo obraćanja javnosti prilikom čega bi se moglo iskazati razumevanje za žrtve ratnih zločina počinjenih u Osijeku i njihove porodice.

"Oni čekaju pravdu gotovo trideset godina i zaslužili su objašnjenje razloga za odluku o povratu odlikovanja", ističe Vesna Teršelič.

Ona objašnjava da je tadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović odluku o oduzimanju odlikovanja doneo kada je presuda Vrhovnog suda 02. juna 2010. postala pravosnažna, čime je okončano suđenje koje je nakon zakasnele istrage počelo u oktobru 2007.

"Zabrinjava neučinkovitost pravosuđa, jer je poslednje ročište u ponovljenom postupak protiv optuženog Branimira Glavaša i drugih, koji je započeo je 15. juna 2018. održano u martu 2020. Još uvek nije imenovano novo sudsko veće pred kojim će se nastaviti postupak. Zbog izmene sastava veća rasprava će morati početi iznova i svi će se dokazi morati ponovo izvesti", navela je Vesna Terščelič iz Centra za suočavanje s prošlošću.

Za šta je Branimir Glavaš bio osuđen?

Branimir Glavaš jedan je od osnivača Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Zbog ratnog zločina protiv civila u Osijeku 1991. bio je pravosnažno osuđen na osam godina zatvora.

Ustavni sud je početkom 2015. godine ukinuo ovu presudu Vrhovnog suda iz 2010. godine kojom je Glavaš osuđen na osam godina zatvora i predmet vratio na novo suđenje.

U obrazloženju te odluke navedeno je da je Vrhovni sud pogrešio kad je na zločine počinjene posle međunarodnog priznanja Hrvatske primenjivao odredbe Ženevske konvencije o zaštiti žrtava nemeđunarodnih oružanih sukoba.

Protiv Glavaša je tada ostala na snazi prvostepena presuda od deset godina zatvora. Vrhovni sud je 2016. godine poništio tu prvostepenu presudu zagrebačkog Županijskog suda zbog bitnih povreda krivičnog postupka i slučaj vratio na novo suđenje.

Glavaš se po komandnoj odgovornosti tereti za ubistva više civila, a kako se navodi neki su bačeni u reku Dravu vezanih ruku, sa selotejp trakom preko usta. Zato su slučajevi u kojima je osuđen Glavaš poznati i kao "Garaža" i "Selotejp".

Branimir Glavaš ima državljanstva Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U zatvoru u Mostaru proveo je više od pet godina, nakon što je pobegao BiH uoči izricanja prvostepene presude u Hrvatskoj.
Glavaš je od 1997. do 1999. bio inspektor u Mistarstvu odbrane Hrvatske. Od 2000. do 2005. godine bio je poslanik u hrvatskom Saboru.