Igre 
Svetski mediji o samitu u Sloveniji: EU suočena sa krizom kredibiliteta na Zapadnom Balkanu
Komentari06/10/2021
-12:31
Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana susreli su se danas na Samitu u Sloveniji, a tema proširenja još jednom se našla u brojnim svetskim medijima. Dok neki mediji na zapadu prenose optimistične izjave evropskih lidera o pridruživanju u blok, drugi, pak, govore o "krizi kredibiliteta" sa kojom se Brisel trenutno suočava u regionu Zapadnog Balkana.
EU u ovom trenutku predvode odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, a na drugoj strani nalaze se lideri Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije i Kosova.
Pitanje proširenja EU na Zapadni Balkan danas se našlo u fokusu nekoliko svetskih medija, a odgovor na to u kom stepenu je Unija spremna da se obaveže prema Zapadnom Balkanu mogla bi da donese baš zaključna deklaracija ovog Samita koja je i pre samog događaja bila u fokusu dinamične rasprave članica, inače podeljenih po pitanju proširenja Unije.
Rojters o porukama da su "Zapadni Balkan i EU porodica"
U tekstu koji je objavio Rojters navodi se da su lideri EU pokušali da ubedi zemlje Zapadnog Balkana da su "oni porodica" i da mogu i dalje da se nadaju članstvu.
Rojters je, da podsetimo, prošle nedelje objavio, pozivajući se na interni dokument i nekoliko diplomata, da u EU nema saglasnosti kada je reč o završnoj deklaraciji sa samita, a sada navodi da će se nakon sedmica razmatranja oni saglasiti sa deklaracijom u kojoj se ponavlja 18-godišnje obećanje o budućem članstvu ukoliko pomenute zemlje ispune kriterijume.
Međutim, s obzirom na to da je "proces proširenja" blokiran raznim sporovima u Briselu i u regionu, mnogi na Balkanu smatraju da je deklaracija EU "prazna izjava". Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokušala je to da otkloni, piše Rojters.
"Poruka je da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. Želimo ih u Evropskoj uniji. Mi smo jedna evropska porodica. Delimo istu istoriju. Delimo iste vrednosti i duboko sam ubeđena da delimo istu sudbinu takođe", rekla je Fon der Lajen novinarima nakon što je stigla na samit u Sloveniji. Podseća se da se ona tek vratila sa turneje po regionu.
Tanjug/AP Photo/Darko Bandić
Povezane vesti
Međutim, pokušaj Slovenije, koja trenutno predsedava EU da kao cilj za članstvo ovih zemalja postavi 2030. godinu je bio neuspešan.
Rojters prenosi i izjavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji je u Sloveniji rekao da pet zemalja članica EU i dalje nije priznalo Kosovo. On će se, kako se napominje, kasnije sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i Makronom i Merkelovom.
BBC o "ne tako velikim nadama"
Britanski servis BBC napominje da zemlje Zapadnog Balkana godinama pokušavaju da se pridruže Evropskoj uniji, međutim, sa dolaskom lidera na samit u Sloveniji, "nade možda nisu toliko velike za konkretan progres".
Navodi se da će tokom susreta biti svega uobičajenog, poput "porodičnih fotografija" i ručka, ali to nije samit na kom se odlučuje o proširenju, već "ponovna potvrda veza dve strane".
BBC podseća da Albanija, Severna Makeodnija, Crna Gora i Srbija imaju status kandidata, da je Bosna i Hercegovina potencijalni kandidat, a da Kosovo i dalje ne priznaje pet zemalja članica.
"Zemlje su testirale sposobnost da se usklade sa velikim brojem pravila i standarada, podeljenih u 35 poglavlja, što nikada nije jednostavan proces. Međutim, ova četiri kandidata formirala su red koji sada datira još iz ranih devedesetih", piše BBC i dodaje da je jedan od poslednjih sporova onaj jezički između Severne Makedonije i Bugarske.
Predavač na Univerzitetu Oksford Eli Gateva kaže da proces pristupanja "može da bude talac unutrašnje politike".
Povezane vesti
Nakon prethodnih brzih ekspanzija, proširenje je u nekim slučajevima, kaže ona za BBC, postalo "još jedna reč za imigraciju".
Francuska i Holandija su, u smislu proširenja, često najopreznije, navodi se, a uz to se EU već bori sa sopstvenim velikim problemima u zemljama članicama kao što su Poljska i Mađarska u vezi sa vladavinom prava.
I BBC piše o slovenačkoj inicijativi i cilju do 2030. godine, međutim podseća i da iako su EU zvaničnici naglasili da "vrata nisu zatvorena", ona "zasigurno nisu ni širom otvorena".
"Opasnost je u tome što te zemlje u čekaonici počinju da traže druge mogućnosti, a nastojanje EU da se projektuje kao moćna slabi", navodi BBC.
"Kriza kredibiliteta"
Euronews u tekstu u kom najavljuje samit u Sloveniji naglašava da se Evropska unija suočava sa krizom kredibiliteta na Zapadnom Balkanu nakon ponovljenih obećanja o pridruživanju, a bez realnog napretka.
Prenose izjavu Vesne Pusić, nekadašnje hrvatske šefice diplomatije, koja je rekla da nedavne tenzije između Beograda i Prištine imaju koren u zanemarivanju od strane EU.
"Živela sam ovde ceo svoj život i region je u ovom stanju, nestabilnom i krhkom od ratova devedesetih godina. I segmenti političkih elita i društva su određenoj meri izgubili nadu da će ikada moći da se pridruže uniji", rekla je ona.
Članstvo, kako se naglašava, zavisi od napretka u vezi sa demokratskim standardima i socio-ekonomskim reformama, ali uprkos što ima napretka, vrata EU su i dalje zatvorena.
Švajcarski list o "novoj opciji"
Švajcarski dnevnik Noje ciriher cajtung (NZZ) piše da je Evropskoj uniji potrebna nova opcija za Zapadni Balkan, a predstojeći Samit je prilika da se odustane od fikcije proširenja i pronađu novi putevi približavanja regiona.
List u komentaru ocenjuje da su odnosi EU i zemalja Zapadnog Balkana postali duboko neiskreni, a da glavnu krivicu za to snosi Unija, čije se članice i Komisija uporno drže prazne retorike o "evropskoj perspektivi" i "zajedničkim vrednostima", iako je svim stranama već godinama jasno da neće biti proširenja EU na Balkanu, prenosi Euractiv.
Instagram.com/buducnostsrbije
Ekonomisti već dugo kao izlaz iz te situacije predlažu da se region veže uz EU i da mu se omogući pristup budžetu Unije, podseća NZZ, precizirajući da je takav predlog poslednji put formulisan i u opsežnoj studiji Bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije i Fondacije Bertelsman.
Švajcarski dnevnik ocenjuje da EU sa Evropskim ekonomskim prostorom (EEA) i pristupom jedinstvenom evropskom tržištu već ima model koji može da ponudi balkanskoj šestorki.
Pristup bi bio uslovljen korenitim reformama, ali je ta prepreka premostiva, za razliku od one koja stoji pred članstvom u EU, piše NZZ, dodajući da bi "priča o evropskoj perspektivi tako ponovo dobila na sadržaju".
"Ali, da bi to bilo moguće, potrebno je odustati od fikcije punog članstva. A izgleda da postoji strah od tog trenutka istine (koju svi znaju). Možda i zato što se Brisel i zemlje članice plaše da onda neće imati uticaj na region", piše NZZ.
List podseća i na ulogu koju Kina ima u regionu, pre svega Srbiji, ali i ukazuje da će samit najverovatnije "proteći u duhu - idemo dalje".
Komentari (0)