Euronews Region specijal povodom presude Dodiku: Da li je ovo najveća kriza u BiH nakon završetka rata?

"Danas nema više vaše Bosne i Hercegovine koju ste zamišljali", poručio je Milorad Dodik nakon presude Suda Bosne i Hercegovine kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja političke funkcije. Predsedniku Republike Srpske i v.d. direktora Službenog glasnika Milošu Lukiću sudilo se zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita, koga Banja Luka ne smatra legitimnim predstavnikom međunarodne zajednice. O najnovijim dešavanjima u BiH, u specijalnoj emisiji Euronews Region, govorili su  istoričar Milan Gulić i regionalni urednik Euronews-a Mladen Vujinović.

Na početku razgovora, istoričar Gulić kaže da je današnjom presudom izazvana kriza koja "ponovo uzdrmava krhko postratovsko bosanskohercegovačko društvo".

"Gledajući 30 godina, skoro ove godine će se navršiti 30 godina kako je završen rat u Bosni i Hercegovini, ali i one tri ratne godine koliko je postojala Republika Srpska, ne bih rekao baš da je najugroženija u ovom trenutku, ali ne bih rekao čak ni da je ovo najveća kriza", kaže Gulić.

Ističe da se radi o specifičnoj situaciji, ali ne smatra da se radi o najvećoj krizi.

"Republika Srpska se suočila sa vrlo ozbiljnim problemima u ratu. Rat je izbio nekoliko meseci nakon njenog proglašenja, nalazila se u vrlo teškoj situaciji u tim trenucima, nalazila se pod blokadom Srbije, nalazila se u problemima i nakon rata, što političkim, što pritiscima zbog Haškog tribunala, nalazila se u situaciji da je njen izabrani predsednik upravo odlukom visokog predstavnika sklonjen sa funkcije. Nisam siguran koliko je ovo uporedivo sa time, ali zaista jeste jedan problem", dodaje on.

Euronews Srbija

Naglašava da je situacija u kojoj se sudi aktuelnom predsedniku jedne ustavne kategorije "neobična".

"Zaista jeste neobično da vi sudite aktuelnom predsedniku, što samo po sebi meni lično, što mi je problem, ali ovo je jedno suđenje političkog tipa. Ono što jedan deo javnosti pokušava da objasni, jako ga je teško svesti na to da se radi o suđenju pojedincu. Ovde se ipak radi o suđenju predsedniku Republike Srpske za jedan manje više politički delikt i ne samo da se radi o suđenju predsedniku Republike Srpske, radi se o suđenju čoveku koji uprkos svim sporenjima predstavlja jednu od najznačajnijih političkih figura u Republici Srpskoj bez dileme, ali i u čitavoj Bosni i Hercegovini i to je u konačnici čovek koji se gotovo 20 godina bez prestanka nalazi na nekoj funkciji", ukazuje on. 

Vujanić: Treba uzeti sa rezervom Dodikove reči za žalbu

Upitan da prokomentariše pristup ministar odbrane BiH Zukana Heleza ovom slučaju, Mladen Vujinović smatra da je Helezova "mirna reakcija" izazvana time što "ne želi da doliva ulje na vatru". 

"Valjda bi trebalo da je svestan kompleksne situacije u kojoj se celo društvo našlo, a moguće da je miran zbog toga što on sam, kao ministar odbrane Bosne i Hercegovine, iako ta funkcija zvuči vrlo važno, zapravo nema bilo kakva konkretna ili realna ovlašćenja, odnosno sam ne može da donosi odluku, a moguće je i da ovi zvaničnici s kojima je rekao da je danas bio u kontaktu, ga uveravaju i da zapravo nema nekakve opasnosti", kaže Vujinović.

Dodaje i da je razlog "mirnoće" zbog toga što su najave o suspenziji suda i tužilaštva na prostor Republike Srpske "nisu prvi put izrečene iz usta Milorada Dodika".

Euronews Srbija

Upitan šta bi moglo da bude rešenje ove situacije, s obzirom na to da Dodik kaže da neće tražiti žalbu, Vujinović smatra da sve to treba uzeti sa rezervom.

"Milorad Dodik je u početku govorio da neće ići na Sud Bosne i Hercegovine, da mu se tamo sudi. Tokom nekih ranijih istraga, nevezano za ceo ovaj slučaj, je odbijao čak da ode i pred tužilaštvo Bosne i Hercegovine, pa je na kraju ipak išao. Ja bih tu njegovu današnju retoriku na neki način analizirao tek kad dođemo u ove rokove za žalbe. Pretpostavljam da će poslušati svog advokata i da će uložiti žalbu. Moguće je da se na kraju sve reši tako što će on u drugostepenom postupku biti oslobođen onih optužbi i to je takođe nešto što je realno", naglašava on. 

Gulić: Sarajevo nema razloga da bude zadovoljno

S druge strane, Gulić Helezov potez ocenjuje kao "zadovoljstvo" trenutnim stanjem, jer, kako kaže, Sarajevo je "bez ikakve dileme zadovoljno sa samim procesom i prvostepenom presudom".

"Međutim, nisam siguran da tu ima bilo kakvog razloga za zadovoljstvo. Meni je ono posebno interesantno jer vi kad slušate tu izjavu ministra Heleza, imate i ono što sa bilo kojim čovekom koji je zadovoljan presudom, barem prvostepenom, koji kaže da je najvažnije da se sad presude sprovedu, odnosno da ih poštujemo i ne komentarišemo. Tto govori samo čovek koji je zadovoljan. Čovek koji nije zadovoljan presudom uvek komentariše i uvek ima pravo na nezadovoljstvo. Međutim, ja nisam siguran da postoji razlog za zadovoljstvo i da je i ovaj slučaj i neki prethodni slučajevi još jednom pokazuju da Bosna i Hercegovina, iako formalno jeste država, ima jednog stranca koji je apsolutni vladar. Ja kao istoričar uvek imam neki problem da me to jako podseća na BiH iz vremena austro-ugarske okupacije od 1878. do 1918. Dakle, gde imate jednog čoveka koji ima ovlašćenja koja su gotovo bezgranična", ukazuje istoričar.

Euronews Srbija

Dodaje i da se "bonska ovlašćenje rastegljivo mogu tumačiti".  

"Sa njima smenjujete izabrane političke predstavnike, menjate zakone, ukidate, donosite uredbe, terate, primoravate. I onda je sad to jedna stvar koja bih ja da sam građanin Bosne i Hercegovine, koja bi meni bila jako važna. Imate jednu figuru koja je iznad svega u toj državi, ta figura je pored toga stranac i koji može da učini bilo šta. Dakle, ovde imamo i taj segment koji iz moje tačke gledišta bi bio jako važan za građane Bosne i Hercegovine i to je ono što je možda razlog da niko ovde ne bude zadovoljan", ističe Gulić.
 
Ocenjuje da je današnji događaj poraz Bosne i Hercegovine kao države.

"Ovakvim slučajevima situaciju u BiH se konstantno zaoštrava"

S druge strane, Vujinović dodaje da postoji veliki broj običnih građana, a kamoli zvaničnika u Sarajevu, koji na kancelariju visokog predstavnika, pa i Kristijana Šmita gledaju kao "svojevrsnog zaštitnika Bosne i Hercegovine".

"Oni su a priori protiv ideje o zatvaranju kancelarije upravo zbog toga što ga vide kao svojevrsnu kočnicu nekim krizama ili scenarijima koji smatraju da se izazivaju u Banja Luci", dodaje Vujinović. 

Gulić dodaje da "političko Sarajevo" Šmita vidi kao "zaštitnika BiH".

"Ne Bosne i Hercegovine koja je proistekla iz Dejtonskog sporazuma jer smo taj Dejtonski sporazum prekršili gde god smo mogli, nego Bosne i Hercegovine kako je vidi to neko političko Sarajevo. Dakle, to je ono što je ovde problem i razlog zbog čega je i Šmit, a i većina drugih visokih predstavnika poželjna kao figura u Sarajevu. Iako priča o ukidanju kancelarije visokog predstavnika traje već dobrih 15 godina, pa nikako da do toga dođe i čini mi se da i neće", kaže istoričar. 

Smatra i da se ovakvim slučajevima situaciju u Bosni i Hercegovini konstantno zaoštrava.

"Samim tim postoji potreba i za kancelarijom, jer neko mora čuvati Dejtonski sporazum. Dakle, neko mora se starati o Bosni i Hercegovini kao državi, pod navodnicima, i onda je to taj visoki predstavnik i onda to ima neku svoju svrhu.  Iako u stvari Bosnu i Hercegovinu i ne samo sa ovim, nego i sa problemom Dana Republike Srpske, imovinom, i sa silnim onim nadležnostima koje ste oduzeli Republici Srpskoj, vi u stvari stvari vraćate unazad i pravite dodatni problem i jedno krhko društvo koje živi kako-tako i država koja funkcioniše kako-tako, vi u stvari udarate u njene krhke temelje na ovaj način", dodaje naš sagovornik.

"Problem su identitetska pitanja"

S druge strane, Vujinović smatra da su "stranci često bili skloni tome da ruče određene dogovore oko teških pitanja". 

"Bilo je pokušaja dogovora, na primer i rešavanja državne imovine među liderima. Poslednje možda primer jeste dogovor iz Laktaša, koji je publici u Srbiji verovatno manje poznat, ali uglavnom Dodik i njegovi partneri na državnoj vlasti su se sastali kod njega baš u Laktašima, postigli dogovor o rešavanju nekih ključnih pitanja, uz ostalo Zakon o Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine, reforma izbornog zakonodavstva, čini mi se čak i ograničene izmene Ustava, dakle, postigli su saglasnost da uđu u te procese, da bi to sve bilo zaustavljeno nakon, dodušenja kancelarije visokog predstavnika, ali ambasade Sjedinjenih Američkih Država, koja je u svakom slučaju bila u bliskoj vezi ili u bliskom kontaktu, bar kad je reč o mandatu prethodnog ambasadora Marfija, u bliskoj vezi ili u stalnoj komunikaciji sa kancelarijom visokog predstavnika, što se ne može reći, naprimer, iako Dodik često sad kritikuje Evropsku uniju, za delegaciju Evropske unije, jer je često bilo disonantnih tonova apropo OHR-a iz same delegacije i iz ambasade SAD-a", naglašava kolega Vujinović.

Euronews Srbija

Govoreći o ovoj temi, Gulić dodaje da ta država, iako složena, ipak nekako funkcioniše.

"Ali problem je sa ovim identitetskim pitanjima i ona nekako u stvari sve vreme nas prate kao problem. Veći problem je pitanje Dana Republike Srpske, pod navodnicima problem nego recimo ukidanje Vojske Republike Srpske. To je nešto s čime su se ljudi manje više pomirili. Ponekad čujemo od nekoga, ali s time su se ljudi pomirili. Upavo su ta identitetska pitanja nešto što je tim ljudima važno i zato mislim da bi kada se donose odluke o tome, ipak trebalo imati više takta. A ja bih rekao da ni visoki predstavnik ni političko Sarajevo taj takt ne pokazuju. S tim što od političkog Sarajeva to i ne očekujem, to je kao kontinuitet neke politike koja je između ostalog Bosnu i Hercegovinu i gurnula u rat", kaže istoričar.

Vujinović ipak smatra da je retorika, kad je reč o predstavnicima Srba u institucijama, "bila drugačija u vreme reforme odbrane u odnosu na priču o Danu Republike Srpske".