Ima li Crna Gora parlamentarnu većinu koja bi podržala izmenu Ustava i proglasila srpski službenim jezikom?

Nakon objave rezultata popisa stanovništva u Crnoj Gori rezultati su pokazali da je srpski jezik maternji za 43 odsto stanovništva, a crnogorski za nešto više od 34 odsto. Ministar sporta i mladih u Vladi Crne Gore Dragoslav Šćekić sada kaže da očekuje dvotrećinsku podršku u parlamentu te zemlje za izmene Ustava kojima bi srpski jezik bio proglašen službenim.

U Ustavu Crne Gore je crnogorski jezik definisan kao "službeni", a srpski jezik je "u službenoj upotrebi" zajedno sa bosanskim, hrvatskim i albanskim jezikom.

Mila Radulović, generalna sekretarka Društva profesionalnih novinara Crne Gore kaže da ova inicijativa dolazi iz Socijalističke narodne partije koja i baštini ove vrednosti u svom političkom programu.

"Slična zagovaranja čuju se, naravno godinama unazad i iz partija koje su činile Demokratski front, odnosno Koalicije Zajedno za budućnost Crne Gore, koja je u političkom savezu u okviru koga je Socijalistička narodna partija nastupala na ranijim parlamentarnim izborima i nekim lokalnim", kaže ona u razgovoru za Euronews Srbija.

Međutim, glavno pitanje koje se postavlja jeste da li postoji dvotrećinska većinska većina poslanika koji bi digli ruku za ovu izmenu Ustava?

"Prema dosadašnjim informacijama ne postoji. Pokret Evropa sad kao ključni činilac vlade i vlasti i na državnom nivou nije se konačno izjašnjavao po ovom pitanju iako su neki njegovi zvaničnici saopštili svoj stav da nemaju ništa protiv ovoga i da je to prihvatljivo. Ali, taj potreban broj poslanika za većinu koji je neophodan za izmenu Ustava, jer je pitanje jezika ustavna kategorija, za sada ne postoji. Da bi se ušlo u ovakvu priču i da bi se ona formalizovala, odnosno očekivao njen formalni efekat neophodno je da se o tome razgovara sa opozicijom", ističe Radulović.

Tanjug/Marko Đoković, profimedia, Tanjug Video

Kako kaže, u opoziciji su uglavnom partije koje su decenijama činile vlast ili bile saveznici iste. To znači da su u pitanju partije koje zagovaraju crnogorsku opciju i crnogorski jezik.

"Nema ni pojedinaca u ovim partijama koji bi možda dali saglasnost za ovakvu odluku, ali naravno nikad se ne zna i nikad ne treba tvrditi. Ukoliko bude otvoren politički dijalog, a to je ranije bilo kada su ovakve stvari u pitanju i kada je izmena Ustava poslednji put rađena, taj dijalog uglavnom otvara predsednik Skupštine, a možda u ovom slučaju i predsednik države, koji, čini mi se, nije izneo svoj stav u vezi sa ovim pitanjem. Nisam sigurna da bi on apriori bio protiv ovakve priče i dijaloga na ovu temu, zato što ima uporište u činjeničnim podacima", naglašava Radulović.

Ona smatra da inicijativa neće biti formalizovana dok ne bude postignut neki vid političkog dijaloga, osim u slučaju prevremenih izbora, pa ovo pitanje bude iskorišćeno u političkoj kampanji.

"Niko ovde nema ništa protiv činjenice da građani smatraju da govore srpskim jezikom, ali to može postati zvanični službeni jezik samo ukoliko bude postignut konsenzus prilikom promene ustava"

Ukoliko se pak, bude ušlo u priču oko promene ustava, tema srpskog kao službenog jezika neće biti jedino pitanje koje će se razmatrati.

"Godinama se govori o izgledu državne zastave, o mnogim drugim stvarima, ali i o dvojnom državljanstvu. Postoji tu širok spektar pitanja koja će biti otvorena ako se bude išlo u izmenu Ustava. A ako se Ustav bude menjao s obzirom na poziciju koju trenutno imamo u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom, moraće se konsultovati Evropska komisija i Savet Evrope tako da to opet nije tako jednostavno kao što političari kroz svoje izjave pokušavaju da predstave građanima", zaključuje Radulović u razgovoru za Euronews Srbija.