Igre 
Otkazana poseta Mišela "opomena" Podgorici: Da li će politička dešavanja dodatno usporiti evropski put Crne Gore?
Komentari05/07/2024
-17:59
Crna Gora dobila je prošle nedelje pozitivan Izveštaj o proceni ispunjenosti privremenih merila za poglavlja 23 i 24, takozvani IBAR, a evropski zvaničnici saopštili su da je zemlja ostvarila značajan napredak i da je spremna za finalnu fazu pristupanja Evropskoj uniji. Međutim, nedelju dana kasnije, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel otkazao je zvaničnu posetu Podgorici, pa je zbog razgovora sa njim predsednik Jakov Milatović morao da krene put Brisela. Ovakvu odluku odlazećeg evropskog zvaničnika analitičari vide kao "opomenu" Crnoj Gori, kojoj aktuelna politička dešavanja i prevelika heterogenost političkog spektra nikako ne idu u korist ukoliko namerava uspešno da nastavi sa evrointegracijama.
Uz razgovore sa najvišim državnim zvaničnicima, Mišel je trebalo 2. i 3. jula da održi govor u Skupštini Crne Gore. Poseta je otkazana, bez zvaničnog obrazloženja, iako se o razlogu danas glasno raspravlja.
Naime, dva dana nakon dobijanja IBAR-a, Skupština Crne Gore usvojila je Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, a Milatović ne sumnja da razloge za Mišelovu odluku treba tražiti upravo u tome.
"Nemam dilemu da je predsednik Mišel odložio posetu Crnoj Gori zbog poslednjih dešavanja u vezi sa motivima i okolnostima usvajanja Rezolucije o Jasenovcu i odgovornosti koju za to ima parlamentarna većina. Smatram da su politički akteri koji obavljaju najvažnije funkcije u zemlji dužni da, umesto relativizacije i izvrtanja realnosti, odgovornije postupaju u odnosu na ono što su državni interesi Crne Gore", napisao je Milatović na društvenoj mreži Iks.
Sa druge strane i sasvim suprotnog stava stoji premijer Crne Gore Milojko Spajić. On je saopštio "da ne može da pomisli" da je razlog otkazivanja posete rezolucija "koja daje pijatet žrtvama Drugog svetskog rata".
"Mislim da Mišel ima druge razloge zbog kojih je pozvao Milatovića u Brisel", naveo je Spajić.
Rezolucija o Jasenovcu, podsetimo, bila je politički odgovor na to što je Crna Gora u Ujedinjenim nacijama podržala Rezoluciju o Srebrenici, usvojenu krajem maja. Onu koja se odnosi na Jasenovac podržale su sve članice vladajuće koalicije - Pokret "Evropa sad", Demokrate, Socijalistička narodna partija, kao i njeni inicijatori - stranke bivšeg Demokratskog fronta na čijem čelu je predsednik parlamenta Andrija Mandić.
Povezane vesti
"Prevelika heterogenost većine koja nema nijednu zajedničku nit"
To što je Crna Gora dobila pozitivan IBAR omogućilo bi zemlji da do kraja godine zatvori više pregovaračkih poglavlja. Ipak, senka nad napretkom na evropskom putu ponovo su bacile političke tenzije u samoj Crnoj Gori i pitanja ko taj proces koči.
Mišelova poseta bila je tema i rasprave u crnogorskom parlamentu, a predsednik skupštine Andrija Mandić rekao je da nema informaciju zašto je Mišel odložio zvaničnu posetu Crnoj Gori, te da to najbolje zna predsednik Milatović,"koji ga je i pozvao".
"Sastajao sam se sa njim (Mišelom), on je prijatelj Crne Gore, mnogo je pomogao da dobijemo pozitivan IBAR...", rekao je Mandić na sednici parlamenta.
Sa druge strane, poslanik opozicione Demokratske partije socijalista Andrija Nikolić rekao je da je "ovo ozbiljna poruka upozorenja", navodeći da predsednik Evropskog saveta "ne predstavlja samo svoj funkcionalni autoritet, već je predstavnik članica EU koje sede u Evropskom savetu".
"Vi ste u parlamentu izveli akciju kojom ste ugrozili evropski put zemlje. Ne poziva slučajno gospodin Mišel da Crna Gora ostane na evropskom putu, jer je najnovije ponašanje u parlamentu shvaćeno kao odstupanje od tog puta", naglasio je Nikolić, aludirajući na usvajanje rezolucije o Jasenovcu, preneo je Glas Amerike.
profimedia
Komentarišući za Euronews Srbija najnovija dešavanja u Crnoj Gori, programski direktor Udruženja za odgovorni i održivi razvoj Marko Pejović rekao je da pozitivan IBAR nije rezultat stvarne posvećenosti i zalaganja političkih struktura.
"Izglasavanje nekoliko zakonskih rešenja i imenovanja u pravosuđu se zaista ne mogu posmatrati napretkom na evropskom putu i postizanjem privremenih merila. Naprotiv, on je rezultat mnogo više faktora poput dokazivanja da politika proširenja postoji i nakon 11 godina od učlanjenja Hrvatske u EU, kao i geopolitičkog položaja i uticaja", rekao je Pejović.
Povezane vesti
Imajući navedeno u vidu, kako dodaje, politička elita mora da bude svesna da povlačenje bilo kakvih koraka koji mogu da ugroze evropsku perspektivu su apsolutno nepoželjni i rizični.
"Ne postoji sumnja da je otkazivanje posete upravo rezultat negativnih koraka koje je parlamentarna većina učinila samo par dana nakon dobijanja pozitivnog IBAR-a. U krajnjem, nepromišljeni potezi na unutrašnjem i spoljnom planu koji nisu politički oportuni mogu dovesti do blokiranja pregovaračkog procesa Crne Gore", rekao je on.
Naglašava da je vrlo izvesno da će naredni period biti nepoželjan po građane Crne Gore, jer će se svedočiti političkoj trgovini na uštrb javnog interesa, što u konačnom neće rešiti unutrašnja politička pitanja.
Povezane vesti
"Štaviše, prevelika heterogenost trenutne parlamentarne većine koja nema gotovo nijednu zajedničku nit će najviše doći do izražaja, a takva vlast neće imati u fokusu evropsku agendu i neophodnost sprovođenja reformi za napredak na evropskom putu već zadovoljenje partikularnih interesa", rekao je on.
Kod Milatovića na sastanak samo opozicija
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović inače je za danas sazvao sastanak na temu evropskih integracija, kako bi kolege informisao o zaključcima razgovora koje je imao u Briselu, ali su se njemu odazvali samo lideri opozicionih stranaka. Na sastanak nisu došli predsednici Pokreta Evropa sad (PES) Milojko Spajić, Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević i Nove srpske demokratije (Nova) Andrija Mandić.
Tanjug/Marko Đoković
Iz PES-a su saopštili da neće doći na sastanak jer ne žele da svedoče, kako se navodi, "Milatovićevom prekoračenju ustavnih nadležnosti".
"Dobijanje Izveštaja o proceni ispunjenosti privremenih merila 23 i 24 (IBAR) najbolja je potvrda da je Crna Gora na pravom putu da bude prva sledeća članica EU, i to je najvažnija poruka koju su građani dobili iz Brisela", saopštili su iz PES-a čiji je jedan od osnivača bio Milatović, koji je partiju napustio krajem februara.
Milan Knežević je u saopštenju naveo da je sa Milatovićem došlo do mimoilaženja koje ne može ignorisati. Rekao je da "ne bi bilo moralno" da se nakon nekoliko njegovih javnih kritika upućenih Milatoviću, počev od susreta s kiparskim arhiepiskopom, preko nedavanja saglasnosti da kandidat DNP-a Dragan Bojović bude imenovan za ambasadora u Rusiji, do "dvostrukih aršina" u odnosu na dve rezolucije o Srebrenici i Jasenovcu - pojavi "na koktelu koji organizuje".
Sastanku sa Milatovićem prisustvovali su lider Hrvatske građanske inicijative (HGI) Adrijan Vuksanović, predsednik Force Genci Nimanbegu, nezavisna poslanica Jevrosima Pejović, lider Demokratske partije socijalista (DPS) Danijel Živković, predsednik Socijaldemokrata (SD) Damir Šehović, predsednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović, potpredsednik Bošnjčke stranke Jasmin Ćorović i Enis Đokaj iz Demokratske unije Albanaca (DUA).
Milatović rekao je da je začuđen odnosnom određenih partija prema evropskoj perspektivi, što je najviši državni prioritet.
"Za jutros sam sazvao sastanak sa liderima svih političkih subjekata koji su zastupljeni u parlamentu da razgovaramo o složenoj situaciji nakon otkazivanja posete predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela. Žao mi je što se jedan deo predstavnika partija nije odazvao. Mislim da to nije dobra evropska poruka", rekao je Milatović.
Komentari (0)