Igre 
Kakva je budućnost Otvorenog Balkana u Severnoj Makedoniji: Podrška nove predsednice i ćutanje vladajuće partije
Komentari05/07/2024
-11:58
U aprilu ove godine, pre izbora u Severnoj Makedoniji i formiranja nove vlade, bivši ministar spoljnih poslova Bujar Osmani izjavio je da će ova država napustiti inicijativu Otvoreni Balkan. Natpolovičnu većinu u parlamentu Severne Makedonije čini VMRO-DPMNE, koja se još zvanično nije oglasila o ovoj inicijativi za regionalnu saradnju na nivou vlade i parlamenta.
Pre dve godine tada opozicioni poslanici VMRO-DPMNE blokirali su u Sobranju usvajanje nekoliko zakona u okviru inicijative Otvoreni Balkan.
Ti zakoni su ipak kasnije usvojeni, ova stranka je sada vladajuća i čini se da je promenila stav.
"Podržavam sve moguće inicijative za saradnju, naravno, iako znam da postoji paralelizam, moje je pitanje bilo kada je počela inicijativa Otvoreni Balkan, imamo Berlinski proces da ne ponavljamo stvari, ali tada su me ubeđivali oni koji sada kažu da su spremni da izađu iz ove inicijative, da je to jedan normalni put. Znači, ja podržavam sve inicijative", rekla je predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova.
Otvoreni Balkan podržavaju Sjedinjene Američke Države i nešto manje Evropska unija, koja nije ni protiv inicijative, ali im u Otvorenom Balkanu nedostaju Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo.
"U tom kontekstu je i nova predsednica Gordana Siljanovska-Davkova najavila da će Balkan biti pre Evrope, pre Brisela i da će svaka balkanska saradnja biti podržana. U tom kontekstu ja smatram da tu spada i Open Balkan inicijativa i da kada zajedno snažno reformišemo naše unutrašnje tržište, naše unutrašnje sisteme, da ćemo svi zajedno biti i bolji kandidati za članstvo u Evropskoj uniji ispred samog Brisela", rekla je za Euronews Srbija novinarka Ivona Talevska.
Slobodan i brži protok ljudi, robe i kapitala, lakše zapošljavanje građana Albanije, Srbije i Severne Makedonije u jednoj od tri zemlje samo su deo koristi koje inicijativa donosi svojim članicama.
profimedia
Povezane vesti
"Ne nosi Otvoreni Balkan nikome štetu, nosi štetu verovatno nekim političarima koji žive u prošlosti, a koji ne gledaju u budućnost i proći će mnogo vremena pre nego što oni shvate šta treba da se uradi i kome će taj Otvoreni Balkan, kao što je Evropska unija otvorena, doneti benefite za sve građane Balkana", rekla je Talevska.
Stav predstavnika albanskih partija je bio deo predizborne kampanje zbog uticaja Aljbina Kurtija koji je protiv Otvorenog Balkana.
Tvrdili su da samo ustavne promene i Berlinski proces približavaju Skoplje Evropskoj uniji.
"Albanska zajednica nema presudan uticaj, bez obzira što Albanci u Severnoj Makedoniji u velikoj meri govore i vrše praktično jedan politički pritisak da je u stvari njihova želja da se pregovori počnu veća nego želja Makedonaca, to naravno nije tako", rekao je za Euronews Srbija novinar i politički analitičar Branko Gerovski.
Zašto je i dalje velika skepsa prema Otvorenom Balkanu?
Na pitanje kakvu budućnost Severne Makedonije vidi u inicijativi Otvoreni Balkan i šta se promenilo sa promenom vlasti u toj državi, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže da se još uvek nije poznato šta se promenilo sa promenom vlasti, da je vlada tek počela sa radom i da neke odluke još uvek nisu donete.
"Ono što je zanimljivo jeste da i dalje postoji taj jedan otklon od inicijative Otvoreni Balkan, bar u delu javnosti u Severnoj Makedoniji, koji je, mislim, albanske nacionalnosti i partije u Makedoniji koje dolaze iz albanskog spektra. Međutim, i dalje velika skepsa svih je to što inicijativa Otvoreni Balkan i dalje s jedne strane nije inkluzivna. Dakle, neće sve zemlje Zapadnog Balkana u tu inicijativu, a sa druge strane, prosto inicijativa nije formirana na pravi način, odnosno i dalje nema institucija, i dalje nema akcioni plan, skoro ništa što bi tu inicijativu prikazalo kao ozbiljnog takmaca drugoj paralelnoj inicijativi, a to je Berlinski proces, odnosno formiranje zajedničkog tržišta zapadnog Balkana", rekao je on za Euronews Srbija.
Todorović Štiplija navodi da je delovalo da iza inicijative Otvoreni Balkan stoji samo harizma tri lidera koji su je osnovali.
Povezane vesti
"Sem toga i sem sama ta tri lidera koji su, nažalost, stali 2022. godine, nismo imali formiranje institucija Otvorenog Balkana. Dakle, možda je jedan sporazum, a to je sporazum o pristupu tržištu rada, počeo da funkcioniše, ali prosto ta inicijativa nema neku pozadinu i ne deluje kao nešto ozbiljno ako je upoređujemo sa inicijativom Berlinski proces, odnosno svemu onome što je Berlinski proces za svojih 10 godina postojanja doneo Zapadnom Balkanu", kaže on.
Napomenuo je da Evropska unija nikada nije podržala ovaj proces i da se čak i u planu rasta za Zapadni Balkan isključivo zauzela za zajedničko regionalno tržište, odnosno za Berlinski proces.
"Evropska unija očekuje od država Zapadnog Balkana da u nekom narednom periodu kroz reformske agende koje podnesu, rade na produbljivanju tog tržišta i pripremi tog tržišta za članstvo u EU. Dakle, Otvoreni Balkan deluje da je zamro od 2022. godine. Meni je delovalo od leta 2023. godine kada je Edi Rama, jedan od zagovornika inicijative Otvoreni Balkan, rekao da je ta inicijativa na neki način mrtva, da se to dešava i u praksi", rekao je Todorović Štiplija.
Povezane vesti
Deluje, kaže, ali kroz medije da inicijativa Otvoreni Balkan ima podršku SAD, ali da smatra da je to u stvari samo jedno preveliko lobiranje prvenstveno iz Srbije, a onda i Albanije, dovelo do toga da deo američke administracije, nikad zvanično, ali na nekim nižim nivoima, podržava ovu inicijativu.
"To je samo odlično delovanje lobista u Vašingtonu, ali bez ikakvih konkretnih stvari. Pokušano je više puta da se neke druge zemlje, poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore uvuku u Otvoreni Balkan, naravno one su to izbegle iz različitih razloga. Evropska unija, ponavljam, nikad nije podržala ovu inicijativu i ona se svela na kraju krajeva samo na sajmove vina i možda još neki memorandum koji je potpisan. Kod nje nam fali i akcioni plan delovanja, fale nam institucije, ona nema nikakav sekretarijat. Dakle, ona faktički u tom smislu ne postoji, za razliku od svega onoga što imamo kroz Berlinski proces i što je počelo da daje neke rezultate", rekao je on.
Upitan da li mogu da se izmere neki pozitivni efekti ove inicijative kada je reč o kretanju ljudi, roba, usluga i zapošljavanju na tom tržištu, sagovornik Euronews Srbija navodi da za sada nema informacija o tome kakvi su benefiti od otvaranja tržišta rada za pojedine kategorije od kada su počeli da funkcionišu.
"Što se tiče kretanja roba, kretanje roba se i dalje vrši kroz CEFT-u, dakle ono je s jedne strane bilo slobodno, s druge strane možda su došli do nekih benefita kod Otvorenog Balkana za kretanje roba preko granice prvenstveno Srbije, Severne Makedonije i Albanije, ali postoje različiti mehanizmi, uključujući i zajedničko tržište, ali i CEFT-u, koji zajedno utiču na kretanje robe. Tačno je da je u poslednjih nekoliko godina od COVID-a došlo do povećanja robne razmene između svih zemalja Zapadnog Balkana. Naravno, Srbija tu kao dominantna ekonomija ima najviše benefita, što možda i nekim ljudima, mislim državama koje ne žele članstvo u Otvorenom Balkanu, smeta", zaključio je on.
Od osnivanja Otvorenog Balkana, trgovina između Severne Makedonije i Srbije povećana je za 50 odsto, razmena između Skoplja i Tirane za 40 odsto, a ukupna razmena između tri zemlje porasla je za 25 odsto, pokazuju istraživanja.
Komentari (0)