Igre 
Dug put do Sabora u Hrvatskoj? Ključ u postizbornoj matematici i dogovorima
Komentari18/04/2024
-18:02
Premijer Hrvatske Andrej Plenković proglasio je pobedu HDZ na parlamentarnim izborima i najavio da danas kreće u formiranje nove parlamentarne većine. Međutim, za formirane vlasti potrebno je 76 mandata, a nijedna stranka do sada nije osvojila dovoljan broj, pa je i koalicija okupljena oko SDP najavila razgovore za fomiranje vlasti.
Naime, prema rezultatima Državne izborne komisije, i to na na osnovu 94,4 odsto obrađenih biračkih mesta, HDZ je osvojila 61 mandat, koalicija oko SDP 42, Domovinski pokret ima 14, Most 11, a Možemo 10 mandata. Sva tri mandata koja su namenjena srpskoj manjini osvojila je SDSS, Milorada Pupovca.
Stučnjaci za Euronews Srbija ocenjuju da ono što je sigurno je to da će put do nove vlasti u Hrvatskoj biti dug i neizvestan. Ocenuju da su izbore i kampanju obeležili velika izlazlaznost i sukob na relaciji Andrej Plenković - Zoran Milanović, dok su ključna pitanja, koja se tiču spoljašne i unutrašnje politike zemlje, skrajnuta u drugi plan.
Saglasni su i oko toga da Hrvatsku očekuje dugo i toplo leto, kao i da država, koja je deo evropske zajednice i za koju je 2024. godina okarakterisana kao "superizborna", ne sme sebi da dopusti nestabilnu vladu. Zbog toga je, smatraju, neophodno da se traži solidna većina koja bi, da bi funkcionisala, trebalo da ima sličnu ideološku platformu.
Računica kaže da je HDZ nabliži formiranju vlasti, jer je za to potrebno još 15 mandata. Sa druge starne, koaliciji okupljene oko SDP-a je potrebno 34 mandata. Međutim, ukoliko se sagledaju izjave koje su stizale iz redova ovih stranaka, ostaje upitno kome će zapravo biti teže da formira većinu.
Prema broju mandata, trećepozionirani Domovinski pokret najverovatnije drži ključ za rešavanje ove jedničine, a kako reporter Euronews Srbija podseća, oni su pre izbora najavljivali da su spremni da razgovaraju i sa HDZ-om ali i sa SDP-om, ali i da nisu spremni na političke kompromise.
Međutim, oni imaju i neke svoje uslove - ne žele Srbe u vladajućoj većini. Na račun Milorada Pupovca stizale su oštre optužbe od strane gradonačelnika Vukovara Ivana Penave. Čak su u Vukovaru i bili osvanuli bilbordi na kojima se loše govorilo o Pupovcu i Srbima i zbog kojih je morala da reaguje Izbrna komisija navodeći da mora da budu uklonjeni.
Povezane vesti
U svakom slučaju, obraćajući se sinoć svojim pristalicama, Andrej Plenković je rekao da će oni lako da formiraju vladu. On je poručio da je HDZ po treći put zaredom uverljivo pobedila na izborima kao i da su spremni da naprave treću vladu.
Lider SDP Peđa Grbin imao je juče malo blažu retoriku. On je rekao da rezultati parlamentarnih izbora pokazuju da je dve trećine građana dalo podršku ovoj stranci i da će oni zato pokazati da Hrvatska može i da će biti bolja.
Sa druge strane, hrvatski predsednik Zoran Milanović se još uvek nije oglasio ovim povodom. Podsetimo, nakon reagovanja Ustavnog suda da Milanović aktivnim učešćem u kampanji ruši Ustav i ide protiv zakona, on se zvanično povukao ali nije izostajao. Naime, njegovi politički saradnici su nakon toga, sve vreme tokom ostatka kampanje, Milanovića oslovljavali sa "onaj čije ime ne sme da se pomene".
Takođe, ono po čemu su se ovi izbori razlikovali od ostalih je taj što su održani usred radne nedelje, u sredu, koja je proglašena neradnim danom. Međutim, nije prvi put. Ista situacija se desila i 3. januara 2000. godine, kada su birači na birališta izlazili u ponedeljak i to dan posle praznika.
Ko na koga može da računa?
Sagovornici emisije Euronews centar ocenjuju da će predstojeći pregovori biti teži od onih koji su bili pre četiri godine, budući da velike partije imaju manji broj glasova. Kažu i da treba imati u vidu i da će na broj mandata najvećih političkih stranaka u Hrvatskoj uticati i mandati iz dijaspore, što znači da će biti potrebni dogovori sa drugim partijama.
Despot Kovačević, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu podseća na teške reči brojnih politčara koji nisu bili štedljivi kada su govorili o svojoj konkurencij tokom izborne kampanje, pa se sada, objašnjava, postavlja u pitanje koliko njihovo sećanje dugo traje.
"Mislim da će se svesti na pregovore HDZ-a sa Domovinskim pokretom. Međutim, treba videti i kako će se prevazići sve one teške reči koje su izrečene tokom kampanje, pre svega one koje je Domovinski pokret imao ka HDZ-u, i obrnuto. Oni što su poručivali i svoje stavove u vezi Pupovca i saradnje sa manjinama, pa sve to treba imati sada u vidu", kaže Kovačević.
Povezane vesti
Sa druge strane, novinarka iz Zagreba Mirjana Hrga kaže da pored toga što niko od partija ne može biti potpuno zadovoljan izbornim rezultatima - postoji stranka koja je proširila svoj uticaj van Zagreba, misleći na stranku Možemo koja je osvojila 10 mandata.
"HDZ je u ove izbore ušao nakon dva mandata, osam godina vlasti. I sami znate da je dosta teže da se vlast zadrži, nego da se osvoji. Oni koji se mogu smatrati pravim pobednicama izbora, osim naravno naroda, je jedna mlada stranka Možemo koja se afirmisala na sceni u Zagrebu. Do sada se smatrala zagrebačkm strankom, ali evo rezultati pokazuju da se njen uticaj proširio i šire. Oni mogu sami sebi da aplaudiraju", smatra ona.
Sa ovim se slaže i Kovačević objašnjava da je sada broj mandata ono što daje argumente strankama u daljim pregovorima i utvrđivanju svojih pozicija.
Povezane vesti
"HDZ sada beleži blagi pad, dok SDP ima blagi rast, ali tendecije su slične. Oko stranke Možemo uočava se da imaju rast od četiri mandata, što je svakako jedan veliki pomak u tom razvoju stranačke infrastrukture. Ono što je izvesnost, jeste koalicijska vlada. Međutim, kako će se ta vlada sastavljati, čini mi se da ćemo to videti u narednim danima", kaže on.
Da će manjinske starnke imati uticaj u formiranju nove hrvatske vlasti mišljenja je i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac koji je sinoć za Euronews centar izjavio da su oni zadovoljni rezultatima koji je,kako je naglasio, bolji nego pre četiri godine.
"Imamo tri poslanička mandata, imamo klub u Hrvatskom saboru i osnažili smo povezanost sa svojim biračkim tijelom i stekli još dodatne argumente protiv onih koji osporavaju naše mandate", rekao je Pupovac.
Na pitanje kojoj strani će se SDSS nakloniti, i pomoći u formiranju vlasti kaže da je još uvek rano za konačnu odluku.
"Treba sačekati konačne rezultate, tek onda ćemo imati puno realniju sliku da vidimo ko će imati veće izglede, veće šanse, veće mogućnosti za sastavljanje većine. Nama ne bi bilo ugodno da budemo "kingmakers" (kingmejkersi), već da učestvujemo u formiranju većine u kojoj ne bi poneli takav teret", rekao je Pupovac.
Koje poruke su stizale iz kampanje i zbog čega Milanović sada ćuti?
Ono što i dalje provejva pored izbornih rezultata i spekulacija o formiranju budućih koalicija, je i to kako je izgledala protekla kampanja. Naime, Hrga kaže da ono što se zamera je to što su u predizbornoj kampanji izostali konkretni politički predlozi i odogovori oko onih tema koje narod zanimaju. Ocenjuje je kao lošu, ispraznu i kratku.
"Nas zanima kakav je odnos Hrvatske prema Rusiji, kakav je naš odnos prema Ukrajini. Što oni koji pretendiraju na vlast misle o sukobu Izrela i Gaze, što misle o sukobu Irana i Izraela. Zanimalo nas je što misle o majkama, kako popraviti demografsku sliku, što misle o umetnosti. Zanima nas tema poreza. To su sve pitanja koja ovde u Hrvatskoj život znače", kaže onda dodajući da ništa od ovoga nije izašlo na površinu, pre svega zbog konstantnog sukoba predsednika države i predsednika vlade.
Sa druge strane marketinški stručnjak Krešimir Macan kaže za Euronews Srbija da i pored optužbi na račun HDZ-a pre svega od strne SDP-a i atmosfere koja je na određen način stvorena među ljudima, pokazalo se da je situacija na terenu potpuno drugačija. To je pokazao, objašnajva, upravo izborni rezultata ali i istraživanja koja su mu prethodila.
"Morate shvatiti da su plate isplaćene neposredno pred izbore i to velike plate. U Hrvatakoj je prosek plate prešao 1.100 evra. Mnogo službenika državne službe je dobilo upravo te plate, a prošlog leta su one iznosile 750 evra. Stabilnost koju nudi HDZ, pa u sve optužbe za korupciju koje idu uz to i druge stvari koje nisu savršene, oni su postigli ovaj rezultat i to ne može da se spori", objašnjava.
Macan kaže i da je Plenković dobio veliki broj glasova zahvaljujući tome što nije zaoštravao retoriku u predizbornoj kampanji, dok je Milanović upravo suprotnim pristupom prepao obične glasače.
On je dodao i da HDZ već ima prostora za više kombinacija koje bi Milanović sa druge strane mogao da dostigne uz mnogo pregovaranja i mandata.
"On će da proba da sastavi Vladu. Ako ne ide neće davati ostavku, ostaje predsednik i daće mandat onom ko donese 76 potpisa. Postoji i šansa da ne uspe. Hrvati veruju da dva brda budu sa suprotne strane i to onda povećava šanse da se Milanović onda instalira kao šef opozicije, što je bio neformalno do pre mesec dana. Neprihvatljivo je to njegovo ponašanje sa pozicije predsednika, ali to je Milanović, predsednik sa karakterom", kaže on.
Macan kaže da nije iznenađen što Milanovića sada nema još uvek zvanično jer se on nalazi u posebno osetljivoj poziciji.
"On mora da bude oprezan, zato što Ustavni sud još donosi konačne odluke o ustavnosti izbora. Mora da se objave konačni rezultati, pa da može slobodno da govori, jer kampanja onda nije u toku. Da je podneo ostavku ja verujem da bi rezultat bio drugačiji. Da je on zvanično vodio kampanju, da su imali duele između njega i Plenkovića i da je to bila nabrijana kampanja do kraja, verujem da bi rezultat bio potpuno drugačiji", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)