Izbrisani zbog slova "ć": Kako je devedesetih na hiljade ljudi u Sloveniji preko noći ostalo bez nekih od osnovnih prava

Nakon što je stekla nezavisnost 1991. godine, Slovenija je u februaru 1992. nezakonito izbrisala iz registra prebivališta gotovo 26.000 ljudi koji su živeli u Sloveniji sa boravišnom dozvolom, a imali su državljanstvo Jugoslavije. Njihova dokumenta su tako preko noći postala nevažeća i uskraćena su im neka od osnovnih ljudskih prava.

Više od 30 godina oni se bore za svoja prava, a u Ljubljani je nedavno otkriven Spomenik izbrisanima u obliku slova "Ć" koji opominje da se ovako nešto ne sme ponoviti.

Na prvom mestu brisani su pripadnici JNA, ali i svi oni koji se nisu u zakonskom roku prijavili za slovenačko državljanstvo. Bilo je onih koji nisu želeli slovenačke papire, ali i onih koji nisu bili informisani da taj zakon uopšte postoji.

Euronews

Brisani su državljani Jugoslavije, iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine - svi oni kojima je slovo "ć" na kraju prezimena odredilo sudbinu. Seča dokumenata događala se preko noći i bez najave. Vremenom se pojavljivalo sve više slučajeva, a njihove priče u javnost su izlazile putem medija, jer se javno o tome nije govorilo.

Prema rečima profesorke univerziteta Svetlane Slapšak, ovakav potez Slovenije bio je to "strateško nacionalistički pokret jedne vlade".

"To je bila nacionalistička politika koju je opravdavalo neko perverzno strateško objašnjenje da su ti Jugosloveni stalna opasnost", kaže Slapšak za Euronews Srbija.

"Ljudima su oduzimali manje-više sve: državljanstvo, vrlo često i vlasništvo nad stanom, gubili su posao, gubili su mogućnost školovanja, zdravstveno osiguranje i u tom stanju policija je svakoga mogla da izbaci iz Slovenije što su ponekad i radili. Odvedu ih do granice i puste u ratnu zonu. To je bila 1992. godina", dodaje profesorka.

Prve slučajeve izbrisa otkrila je Tanja Petovar, dugogodišnja advokatica i osnivačica Kuće ljudskih prava u Sloveniji. U njenu kancelariju devedesetih godina dolazili su ljudi koji su preko noći ostajali bez dokumenata.

"Neki ljudi su jako teško to podneli, otišli u alkohol i depresiju, a neki su se snalazili radili na crno", kaže advokatica. 

Spomenik slovu 

Nakon završetka rata u bivšoj Jugoslaviji, izbrisani su uz pomoć nevladinih organizacija otpočeli borbu za svoja prava. Tužili su se sa državom pred Ustavnim sudom Slovenije, a neki od njih stigli su i do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Nakon mnogo godina borbe, tek polovina njih dobila je stalno boravište u Sloveniji, kao i minimalnu odštetu.

profimedia

Za ovo što je učinjeno niko nikada zvanično nije odgovarao, a predsednik Borut Pahor se 2022. trideset godina kasnije javno izvinio izbrisanima.

"Javno izvinjenje je bio prvi korak, ali posle njega je zapravo urađeno jako malo", smatra Slapšak.

O izbrisanima mladi ljudi ne znaju mnogo. O tome nisu slušali od svojih roditelja, time se ne bavi nijedan udžbenik iz istorije, ali od nedavno u centru Ljubljane postavljen je spomenik koji opominje da se ovako nešto nikada više ne sme ponoviti.

Spomenik u obliku latinićnog slova "Ć", koje slovenački alfabet ne prepoznaje, a koje su u svom prezimenu nosili "izbrisani", sa svojim saradnicima osmislio je umetnik Vuk Ćosić.

Izrađen je od nebrušenog betona, čiji će veći deo biti nevidljiv oku, jer je zakopan u zemlju. Na površini je vidljiv samo najistaknutiji deo slova – kosa linija nagnuta udesno.

Spomenik je nastao na inicijativu izbrisanih kao i nevladine organizacije Amnesty international, a čitav projekat finansirao je glavni grad. Prostor ispred novoizgrađenog centra "Rog" u centru Ljubljane, dobio je naziv "Park izbrisanih".