U Ljubljani otkriveno spomen-obeležje u obliku slova "Ć" posvećeno izbrisanima iz registra stanovnika 1992.

U Ljubljani je otkriveno spomen-obeležje "izbrisanima" u znak sećanja na više od 25.000 građana, među kojima su i Srbi, koji su 1992. godine nakon raspada Jugoslavije izbrisani iz slovenačkog registra stanovnika, zbog čega su ostali bez niza prava.

Spomen-obeležje je u obliku slova Ć na koje se završavaju prezimena najvećeg broja ljudi koji su izbrisani i nalazi se u dvorištu Centra Rog koje je pretvoreno u Parku izbrisanih, prenosi STA.

"Ovo ne rešava nikakav problem, već je flaster na krvavoj rani izbrisanih", rekla je jedna od žrtava Katarina Keček.

Ratko Stojiljković je rekao da se kao dete izbrisanih suočavao sa institucionalnim rasizmom od 1992. godine, koji je, prema njegovim rečima, do danas ostavio snažan trag u slovenačkom školskom i društvenom sistemu.

Slovenačka ministarka pravde Dominika Švarc Pipan rekla je da nije na čast državi to što joj je bilo potrebno 30 godina "da se uhvati u koštac sa mukom izbrisanih".

Ona je dodala da će raditi na tome da nepravde koje i dalje trpe izbrisani budu u potpunosti ispravljene, što je pre moguće.

"Ovo spomen-obeležje namenjeno je da se koristi, da se deca penju na njega, da se slikaju na njemu, nije ni preveliko ni premali kako bi se svi u parku osećali dobro", rekla je direktorka Centra Rog Renata Zamida.

Prošle godine, na 30. godišnjicu od brisanja hiljada ljudi iz registra, tadašnji predsednik Borut Pahor izvinio se izbrisanima u ime slovenačke države, što se tumači kao gest kojim je završen period negiranja, navodi agencija STA.

Nevladine organizacije u Sloveniji navode da odštete isplaćene izbrisanima ne mogu da nadoknade gubitak posla, penzija, mogućnosti obrazovanja i prilike da kupe svoje domove pod povoljnim uslovima.

profimedia

Kada je Slovenija proglasila nezavisnost 1991. godine, skupština je donela paket zakona o nezavisnost, uključujuči zakon o strancima i zakon o državljanstvu prema kojem su državljani ostalih jugoslovenskih republika, koji su bili prijavljeni kao stanovnici Slovenije, morali da podnesu zahtev za dobijanje slovenačkog državljanstva u roku od šest meseci.

On koji to nisu uradili do februara 1992. godine, uklonjeni su iz državnog registra stanovnika. Ustavni sud Slovenije je brisanje proglasio nezakonitim 1999. godine i ponovo 2003. godine, i naložio Narodnoj skupštini da vrati status izbrisanima.

Zakon koji je usvojen u oktobru 2003. godine kojim je to omogućeno, oboren je na referendumu u aprilu 2004. godine, međutim ministarstvo unutrašnjih poslova je počelo da vraća status pojedinim osobama na osnovu odluke Ustavnog suda.

Nakon što je Evropski sud za ljudska prava 2012. godine naložio Sloveniji da uvede program obeštećenja, 2013. godine je usvojen zakon o tome koji je stupio na snagu u junu naredne godine.

Zakonom je data mogućnost izbrisanima da dobijaju 50 evra svakog meseca ili da pokrenu sudski postupak za traženje veće naknade.

Izbrisani su imali rok do 18. juna 2017. godine da podnesu prijave ili tužbe. Zvanični podaci pokazuju da je na osnovu prijava isplaćeno 26,6 miliona evra, a na osnovu sudskih odluka 1,8 miliona evra do kraja 2021. godine.