Igre 
Pozicije iste, rovovi produbljeni: Odluka doneta "u ime pomirenja" ponovo polarizuje BiH
Komentari24/07/2021
-17:22
Pred sam odlazak s funkcije nakon 12 godina na mestu visokog predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko nametnuo je BiH Zakon o negiranju genocida za koji je ranije najavio da će ga BiH imati do 2020. godine.
Reakcije su burne i očekivane i od onih koji ovakav čin pozdravljaju, a još su glasniji oni koji mu se protive.
Inckova namera je, kako je naveo u izjavi, +da zakonske zakonske izmene donesu rasterećenje svih naroda i građana BiH. On tvrdi da je došlo do eskalacije veličanja ratnih zločinaca i osporavanja pravosnažnih presuda haškog tribunala. Uverenja je, kaže da je to "sejanje semena za potencijalne nove sukobe".
Ipak, kako je najčešće slučaj, i ova odluka ponovo produbila BiH po nacionalnim rovovima, a reagovanja međunarodne zajednice pokazuju podeljenost. Srpske stranke i pojedini beogradski zvaničici odluku osuđuju, bošnjačka strana pozdravlja, SAD i Zapad podržavaju odluku, a u Rusiji je smatraju - napadom na suverenitet BiH.
Šta predviđa propis
Inckova odluka odnosi se na dopune krivičnog zakonu Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida. Njome su predviđene zatvorske kazne za podsticanje na nasilje ili mržnju protiv grupe ili člana grupe ljudi s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo nacionalnu ili etičku pripadnost.
Takođe, zatvorske kazne predviđene su i za one koji javno odobre, poreknu, grubo umanje ili pokušavaju opravdati zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom u skladu s Poveljom Međunarodnog vojnog suda pridruženom uz Londonski sporazum od 8. augusta 1945. ili Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju ili Međunarodnog kaznenog suda ili suda u Bosni i Hercegovini.
Propisane su sankcije i za onog ko "dodeli priznanje, nagradu, spomenicu, bilo kakav podsetnik ili bilo kakvu privilegiju ili slično osobi osuđenoj pravomoćnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili imenuje javni objekt kao što su ulica, trg, park, most, institucija, ustanova, opština ili grad, naselje i naseljeno mesto, ili slično, ili registrira naziv po ili prema osobi osuđenoj punomoćnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili na bilo koji način veliča osobu osuđenu punomoćnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin."
Povezane vesti
Predviđene su zatvorske kazne i za činovnike ili odgovorne osobe ili zaposlene u instituciji vlasti ili bilo kom organu koji se finansira putem javnog budžeta."
Zašto sada?
Sam Incko kojem je tokom dvanaestogodišnjeg službovanja na mestu visokog predsatavnika često zamerana nepreduzimljivost je obrazlažući svoju odluku naveo da mu je savest naložila da koristi tzv. bonska ovlašćenja za nametanje zakona o kažnjavaju negiranja genocida i glorifikovanje ratnih zločinaca. Savest mu, tvrdi, nije dozvolila da mandat okonča bez te odluke.
On kaže da su građani BiH dugo čekali da njihovi izabrani predstavnici sami zakonski urede ovo, kako kaže, veoma ozbiljno pitanje. U pojašnjenju svoje odluke Incko kaže da je svako nastojanje da se zabrani negiranje genocida do sada bilo je blokirano, da se tokom tog razdoblja situacija, kako kaže, pogoršavala, a da sada, tvrdi, već izmiče kontroli.
"Pojedini politički lideri otvoreno veličaju pravosnažno osuđene ratne zločince, uz iznošenje raznih teorija zavjere, negiraju da se genocid u Srebrenici uopšte i dogodio, a pojedini građani slede njihove signale i narativ", naveo je.
Odluka Incka dolazi svega dva dana nakon što je Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, koju je formirala Vlada Republike Srpske, zaključila je da se u Srebrenici nije dogodio ni pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte.
Ova komisija je formirana je nakon što je Skupština Republike Srpske u avgustu 2018. jednoglasno odbacila Izveštaj o Srebrenici iz 2004. godine, koji je tadašnja Vlada RS s Draganom Mikerevićem na čelu usvojila, pod pritiskom bivšeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna. Tadašnji Izveštaj obuhvatao je ratna dešavanja isključivo od 10. do 19. jula ratne 1995. godine, a sadržavao je samo bošnjačke žrtve.
Istovremeno, svega dan ranije Savet bezbednosti UN odbacio je sa dva glasa za i 13 uzdržanih Nacrt rezolucije Rusije i Kine kojom se traži ukidanje Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.
Povezane vesti
Murali, ulice, table...
Incko propis koji bi se zabranilo negiranje genocida i veličanje osuđenih za ratne zločine najavljuje godinama "ukoliko parlament ne usvoji taj zakon". Usvajanje zakona je izostalo, a Incko je nedavno uoči obeležavaja Dana Srebrenice 11. jula u "mini turneji" po BiH obišao sve lokacije u državi na kojima se nalaze murali posvećeni generalu Ratku Mladiću i drugim, kako kaže, ratnim zločincima.
"Šok, grč i neverica", reči su kojima je opisao svoje osećanje kada je, kako kaže, u Foči video puno "velikih murala s likovima velikih ratnih zločinaca".
"Shvatio sam da je nužno poslati SOS širom civilizovanog sveta ...", naveo je Incko koji je za situaciju s muralima rekao da je "nakaradna" i ironično primetio da bi se mogla sačiniti "turistička karta top bosanskohercegovačkih gradova sa muralima...".
Povezane vesti
Iako verovatno najvidljiviji, nisu samo murali mesta na kojima se veličaju osuđeni za ratne zločine. Sadašnji čan Predsedništva BiH Milordad Dodik otvorio je studentski dom Radovan Karadžić i to samo četiri dana pre nego što je Karadžić u Haškom tribunalu prvostepeno osuđen zbog genocida i zločina protiv čovečnosti. Selo Božanovići, rodno selo Ratka Mladića koji je osuđen za ratne zločine ima ulicu s njegovim imenom.
U Posušju se, prema istraživanju sajta detektor.ba, nalazi ulica Janka Bobetka, hrvatskog generala, protiv koga je podignuta optužnica, ali je umro pre nego što je izručen Haškom tribunalu, dok Bihać ima ulicu Rasima Delića, nazvanu po bivšem načelniku Generalštaba Armije BiH koji je osuđen pred Haškim sudom. U Sanskom Mostu nalazi se džamija koja nosi ime Mehmeda Alagića, generala Armije BiH koji nije dočekao kraj suđenja u Hagu.
RS ne prihvata odluku, u Federaciji je pozdravljaju
I dok su Inckovu odluku pozdravili u Federaciji BiH, iz Republike Srpske dolazi burna reakcija i nova pretnnja raspadom BiH. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik je na vanrednoj konferenciji za novinare, za Incka rekao je da je u pitanju "tipični srbomrzac".
Tanjug/Dragan Kujundžić
"Republika Srpska odbacuje tu odluku. Sve govori o tome da on nema pravo na ovu odluku, koja je pravno neutemeljena", rekao je Dodik, koji je više puta pred novinarima poručio da genocida u Srebrenici nije bilo.
Dodao je da je ovo "poslednji ekser u kovčegu BiH i da BiH nakon ovoga ne može da funkcioniše" i da RS ora da da oodgovor što će učiniti Skupština RS. Na njega se, objasnio je OHR, zbog jučerašnjih izjava zakon neće odnositi jer će stupiti na snagu u subotu 31. jula. dan pre nego što će na dužnost stupiti novi visoki predstavnik Kristijan Šmit.
Dodik je sinoć i zvanično pokrenuo i prvi potpisao peticiju kojom se izražava stav o neprihvatanju nametanja zakona od odlazećeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka, ali i kojom se izražava nedvosmislen stav da se, bez obzira na uvažavanje svih žrtava, u Srebrenici nije dogodio genocid.
Za predsednicu Republike Srpske Željku Cvijanović odluka predstavlja krah demokratije i slobodne misli, krah medunarodne zajednice i konačno krah BiH, jer jedna država ne može funkcionisati na takvim postulatima. S druge strane. za predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića odluka je stvar civilizacijskih vrednosti.
"Mislim da je Incko postupio po svojoj savesti, na žalost na kraju mandata. Ali bolje ikada nego nikada, pogotovo kada se zna na koliki je otpor nailazila ova odluka kod njegovih 'međunarodnih šefova'", kaže Komšić.
On je tražio i da se prošire sankcije međunarodne zajednice protiv Dodika.
Šehić: Očekujem katarzu
Vehid Šehić iz Igmanske inicijative predviđa da će odluka sigurno izazvati određene političke turbulencije u Bosni i Hercegovini, da će biti tenzija nekoliko dana, ali da će se stišati.
"Ovo je dokaz da naša društva nisu spremna da se suoče sa činjenicama. Ne treba u prvi plan stavljati nijedan od tri naroda u BiH. Jer kad se utvrđuje krivična odgovornost ona mora biti usmerena na osobe za koje se osnovano sumnja i dokaže da su počinile ratni zločin. Nikada nisam prihvatao da se osuđuju narodi. Često se u BiH narodi stavljaju u prvi plan kada to odgovara političarima", rekao je Šehić za Euronews Srbija.
On navodi da je krivični zakon je jasan tako da niko nema pravo da nijedan narod naziva genocidnim, u ovom slučaju srpski narod.
"U narednom periodu očekujem ulazak u neki proces katarze svih na ovom području jer smo svedoci selektivnog tumačenja odluka Haškog tribunala. Odluke suda se moraju poštovati bez obzira da li se ja ili neko drugi slaže s njima ili ne", rekao je Šehić.
Beograd protiv nametanja odluka
Premijerka Ana Brnabić ocenila je kao lošu vešt odluku o nametanju zabrane negiranja genocida i ocenila da će to još više udaljiti Sarajevo i Federaciju od RS i stavova Srpske.
"Mislim da je loša politička odluka", rekla je Brnabić je, u intervjuu za Tanjug.
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković ocenio je da odlukamože nikome doneti ništa dobro, kao ni bilo koji drugi nametni stav, odluka ili zakon.
"Naš stav vrlo je jasan - nametnute odluke, nametnuti stavovi u ovom slučaju nametnuti zakoni nikome ništa dobro nisu doneli, nisu doveli ni do kakvog prosepriteta", rekao je Selaković.
EU i SAD i Rusija - oprečne ocene
EU je primila k znanju donošenje zakona u BiH protiv poricanja genocida, koji je nametnuo visoki predstavnik Valentin Incko, uz konstataciju da ”revizionizam i poricanje genocida protivreče najosnovnijim evropskim vrednostima”.
”Pomirenje je jedan od ključnih prioriteta iz Mišljenja EK koje BiH mora da ispuni kako bi napredovala na svom putu ka EU. U tom pogledu EU je od početka bila jasna u svojim očekivanjima, što je nedavno rečeno i u zajedničkoj izjavi šefa diplomatije EU Žosepa Borelja i komesara za proširenje Olivera Varheija povodom 26. godišnjice obeležavanja genocida u Srebrenici”, navodi se u izjavi portparola EU.
Negiranje genocida i glorifikovanje ratnih zločinaca neprihvatljivi su i podrivaju uzajamno poverenje neophodno za napredak BiH na putu ka EU, saopštila je Ambasada SAD u BiH.
„Moramo naglasiti da genocid u Srebrenici nije tema za raspravu, već istorijska činjenica. Jednako tako je važno naglasiti da ovi strašni zločini nisu odraz ni osuda celog jednog naroda“, naglašava se u saopštenju.
Drugačiji je stav Rusije čija je rezolucija o visokom predstavniku dan ranije odbijena u SB UN.
"Duboko smo uznemireni grubim i apsolutno neprihvatljivim mešanjem odlazećeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka u unutrašnja pitanja ove suverene i nezavisne evropske države", izjavila je danas portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
Zaharova je istakla da "protivzakonite Inckove radnje protivreče njegovom Dejtonskom mandatu nepristrasnog i objektivnog posrednika".
Zaharova je napomenula da Ruska Federacija, kao država garant Mirovnog sporazuma i član Upravnog odbora, čin doživljava kao otvoreni napad na suverenitet BiH, njen ustavni poredak i punomoći vlasnih organa.
Situacija u Srbiji
Po izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2016. godine predviđene su zatvorske kazne od pet meseci do šest godina za sve one koji „negiraju, minimiziraju i opravdavaju genocid i ratne zločine“.
Međutim, te odredbe zakona odnose se na pravosnažne presude domaćih sudova i Međunarodnog krivičnog suda u Hagu koji je osnovan 2002. godine po Rimskom statutu, a koji je doneo samo jednu presudu i to za zločin u državi Kongo.
Izmene tog zakona se ne odnose i na presude Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala koji je osnovan za zločine počinjene na području bivše SFRJ, a koji su odlučivali i o genocidu u Srebrenici. Tako da oni koji negiraju presude o genocidu i ratnim zločinima protiv čovečnosti počinjene na području bivše SFRJ, a koji su potvrđeni presudama u Hagu, ne mogu biti kažnjeni.
Komentari (0)