Igre 
Fronteks se suočava sa krizom poverenja: Tri organizacije tužile agenciju zbog kršenja ljudskih prava
Komentari30/07/2021
-19:54
Jedna od najvećih i najskupljih agencija EU suočava se sa krizom poverenja. Proteklih godinu dana, Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu, poznata i kao Fronteks, borila se gomilom navoda koji, u najboljem slučaju, opisuju tu agenciju kao tihog saučesnika u kršenju ljudskih prava, a u najgorem kao aktivnog počinioca.
Optužbe su se proširile Briselom, a i šire, a evropske institucije su se postavile u redove da javno ukoravaju agenciju neobično oštrim izrazima i traže trenutne reforme. Međutim, istovremeno, takve institucije rade na planovima da ojačaju svoj autoritet i garantuju da će organizacija i dalje igrati presudnu ulogu u migracionoj politici EU.
Fronteks se našao pred problemom da spase ostatke svoje reputacije, a kako piše Euronews, nova tužba preti da ovu agenciju prvi put u svojoj istoriji izvede pred Evropski sud pravde.
Za mnoge je ovaj tekući metež neizbežba posledica koju je agencija doživela, Ona je u periodu od 15 godina od male, opskurne kancelarije prerasla u višemilionsku organizaciju koja se i dalje širi.
Migracija i bezbednost
Fronteks - nezavisna, decentralizovana agencija EU, osnovana je 2004. godine i započela je sa radom sledeće godine. Njena prvobitna svrha i opseg bili su relativno skromni: biro je imao zadatak da pomogne državama članicama u koordinaciji upravljanja spoljnim granicama EU.
Formiranje šengenskog prostora, deceniju ranije, povećalo je potebu da se pojača kontrola spoljnih granica kako bi se sprečilo da kriminalni akteri uđu u blok i imaju slobodan prolaz za obavljanje ilegalnih aktivnosti. U isto vreme, teroristički napadi u Njujorku, Madridu i Londonu pojačali su vezu između migracije i bezbednosti, čineći da se dva pitanja približavaju sve dok ne postanu nerazdvojna.
Proširenje Unije 2004. godine, kada se deset zemalja pridružilo, dalo je konačan podsticaj za osnivanje Fronteksa sa sedištem u Varšavi sa godišnjim budžetom od šest miliona evra i 70 članova osoblja.
Povezane vesti
Ubrzo nakon toga, uloga Fronteksa i alata kojima raspolaže počela je da raste. Tokom 2013. godine uspostavljen je vredan Evropski sistem nadzora granica (Eurosur) kako bi se ubrzala razmena informacija između agencija i država članica. Fronteks je takođe bio ovlašćen da rasporedi timove stražara i interventne timove za pomoć zemljama EU.
Međutim, migraciona kriza 2015. godine, tokom koje je EU podneseno 1,2 miliona zahteva za azil, zaista je bacila Fronteks u centar pažnje i zauvek promenila njegov način rada. Dok su se evropske vlade trudile da upravljaju iznenadnim i masovnim dolaskom migranata, a da se zapravo nisu saglasile oko zajedničke politike, sve oči su bile uprte u Fronteks kako bi se pružilo brzo i efikasno rešenje koje bi moglo da umiri kritičare koji su osuđivali deficit akcija širom EU.
AP/Panagiotis Balaskas
Propis iz 2016. godine preimenovao je Fronteks u Evropsku graničnu i obalsku stražu i uključio misiju za borbu protiv "teškog kriminala sa prekograničnom dimenzijom". Izmenama i dopunama uredbe tri godine kasnije još je više proširen mandat agencije i konsolidovan njen operativni karakter na terenu.
Evropska komisija je čak predložila "pravo na intervenciju" kako bi omogućila Fronteksu da pošalje granične straže bez saglasnosti države članice. Iako je to pravo brzo oboreno, ovlašćenja Fronteksa su brzo poprimila novu dimenziju.
Danas je Fronteks ovlašćen da posluje na preko 44.000 kilometara morske granice i 9.000 kopnene granice šengenskog područja. Njihov rad uključuje brze granične intervencije, zajedničke napore u potrazi i spasavanju, humanitarnu pomoć, pregled i identifikaciju migranata, analizu podataka, procenu ugroženosti i saradnju u sprovođenju zakona (na primer sa Europolom), kao i sprečavanje krijumčarenja, trgovine ljudima i terorizma.
Prema zvaničnim statističkim podacima, 2020. agencija je pomogla u spasavanju više od 13.000 migranata, identifikovala je skoro 1.200 ljudi i krijumčara droga i mobilisala 1.000 agenata mesečno.
Fronteks danas ima sopstvenu uniformisanu službu i sposoban je da rasporedi plovila, avione, vozila i drugu tehničku opremu, sve to mora da obezbedi država članica koja sarađuje sa agencijom. Organizacija čak ima pravo da obavlja operacije u zemljama koje nisu članice EU ako migransta situacija postane problematična za susednu državu članicu. U Albaniji je 2019. pokrenuta prva misija van EU.
Povezane vesti
Uprkos reformama, osnovna svrha Fronteksa ostaje jasna: zaustaviti ilegalne migrante da uđu u EU, posebno one koji pokušavaju da pređu Mediteran, gde se i odvija najveća aktivnost.
Skandal i kontrola štete
Nagli uspon Fronteksa ubrzo je privukao pažnju spoljnih posmatrača, koji su upozorili na potencijalne neželjene efekte sve šireg mandata agencije.
Veliki skandal izbio je u oktobru 2020, kada je grupa evropskih medija, predvođena istraživačkom mrežom "Bellingcat", objavila eksplozivni izveštaj koji je optužio grčke vlasti da potiskuju migrante iz EU koji dolaze iz Turske.
Istraga je tvrdila da je Fronteks bio upoznat sa ovom praksom, koja je prema međunarodnom pravu nezakonita, a nije uspeo da zaustavi kolektivna proterivanja. U nekim slučajevima, naveli su novinari, osobolje Fronteksa pomagalo je grčkim zvaničnicima u izvršenju odstupanja, čineći agenciju saučesnikom.
Izveštaj je pokrenuo političku oluju u Briselu, a i širom kontinenta. Članovi Evropskog parlamenta pozvali su na trenutnu ostavku izvršnog direktora Fabrisa Lagerija, koji je opovrgao optužbe.
U međuvremenu, OLAF, ogran EU za borbu protiv prevara i evropski ombudsman Emili O'Rajli, otvorili su odvojene istrage kako bi ispitali navode o uznemiravanju, nedoličnom ponašanju i nezakonitim operacijama. Evropski parlament osnovao je posebnu radnu grupu koja je lično sprovela istragu radi utvrđivanja činjenica.
I Fronteks sam je pokrenuo internu istragu radi pregleda liste 13 incidenara u kojima su navodno kršena osnovna prava. Istraga je kasnije zaključila da većina slučajeva nije potkrepljena dovoljnim dokazima, ali je priznato da su dva od njih imala karakteristike "neobrađenog povratka". Sličnu presudu doneli su i sami evropski poslanici. Konačni dokazi o kolektivnom proterivanju nisu nađeni, ali je oštro osuđen način rada agencije.
AP/Aggelos Barai
Konstantan rast agencije
Nezadovoljstvo izazvano optužbama i naredne istrage pretvorile su Fronteks u agenciju EU o kojoj se najviše govori, privlačeći medijsku i političku pažnju. Smo su Evropska agencija za lekove (EMA) i Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC), koji su postali istaknuti tokom pandemije koronavirusa, dobili sličan izgled izbliza, iako bez ikakvih navoda o kršenju ljudskih prava.
Rasprostranjeni budžet Fronteksa takođe je postao još jedna tačka spora.
Finansijska izdvajanja organizacije porasla su od migracione krize: sa skromnih 93 miliona evra 2014. godine, godinu dana pre krize, na predloženih 543 miliona evra 2021. godine - povećanje od skoro 500 odsto.
Evropski poslanici odbili su da odobre finansijske račune agencije od 2019. godine dok se ne razjasne optužbe za odbijanje migranata ("pushbacks"). Evropski revizorski sud, institucija koja štiti finansije EU, takođe je cenzurisala rad Fronteksa i njegov finansijski nadzor.
U izveštaju objavljenom u junu, sud nalazi da podrška Fronteksa upravljanju granicom nije "dovoljno efikasna" niti "adekvatna" za borbu protiv ilegalne imigracije i prekograničnog kriminala i dovodi u sumnju sposobnost agencije da ispuni svoj prošireni mandat.
Ipak, urokos pogoršanoj reputaciji, EU nije spremna da se odrekne Fronteksa. Brisel je zapravo svestan koliko mu je ova agencija potrebna. Toliko da je već otkrio planoce za jačanje i proširenje nadležnosti.
Evropska komisija želi da poveri organizaciji da se bavi dobrovoljnim povratkom migranata i azilanata čiji zahtevi budu odbijeni. Fronteks će pomagati zemljama EU u svim fazama doborovoljnog povratka, uključujući savetovanje pre povrataka i podršku nakon dolaska.
I poseban predlog Komisije za reformu šengenskog prostora, bez pasoša i njegovo jačanje i otpornost nakon pandemije takođe predviđa centralnu ulogu Fronteksa.
Shodno tome, očekuje se da će budžet Fronteksa i dalje rasti, zajedno sa njegovim ljudskim resursima.
Planirano je da se stalni sastav agencije poveća sa 6.500 na 10.000 - brojka koja će uključivati 3.000 graničnih obalskih stražara, povratničku pratnju i stručnjake. Kancelarija će produbiti saradnju sa Evropskom kancelarijom za podršku azilu (EASO) i zemljama koje nisu članice EU. Evropski parlament odobrio je promene sa 403 glasa "za" i 162 "protiv".
Sledeća stanica - Luksemburg
Ipak, noćna mora Fronteksa i dalje nije gotova.
Grupa od tri civilne organizacije, "Front-LEX", "Progress Lawyers Network" i "Greek Helsinki Monitor" podnele su tužbu Sudu pravde EU u Luksemburgu optužujući Fronteks za kršenje osnovnih prava i obaveza međunarodne zaštite u Egejskom moru.
Slučaj je podnesen u ime dvojice tražilaca azila koji tvrde da su napadnuti, pritvoreni i prisilno prebačeni nazad u more i napušteni na splavovima dok su pokušavali da potraže zaštitu u EU.
Stranke u sporu krivicu prebacuju na Frontks jer je, kako kažu, nastavio svoje grčke operacije uprkos tome što je bio svestan kršenja zakona EU. Grupa takođe veruje da prethodne istrage agencije nisu uspele da obuzdaju moći agencije.
"Ovo je prvi puta da će relo EU, nepristrasno telo, nezavisno telo, sud, vršiti sudski nadzor nad ovim pitanjima u pokušaju, barem se tome nadamo, da agenciju pozove na odgovornost, u smislu da sva druga tela nisu uspela da kontrolišu ovu agenciju", rekao je Omer Šac, advokat iz "Front-LEX", za Euronews.
"Fronteks je taj koji nadgleda područje (Egejsko more) dronovima, čamcima itd. Fronteks je taj koji otkriva lokaciju čamaca migranata. Fronteks je taj koji presreće, što znači da zaustavljaju migrantske čamce i u ovoj fazi oni uzimaju telefon i zovu grčku obalsku stražu da završi posao - a to je da se otarase migranata", navodi on.
Fabris Legeri reagovao je na tužbu rekavši da je "siguran da je agencija predutela svoje aktivnosti u strogom skladu sa važećim pravnim okvirom".
Rešavanje ovog postupka moglo bi da potraje do dve godine, a to je vreme kada bi novi dokazi mogli da izađu na videlo.
Bez obzira na to, Fronteks će i dalje uživati privilegovan položaj kao najbrže rastuća agencija EU sa najvećim budžetom: do 11 milijardi evra već je predviđeno za period 2021-2027. za finansiranje stalnog sastava, nove opreme i izvođenje dodatnih zadataka.
Komentari (0)