"Riba je izgrizena": Jadransko more ostaje bez svojih najpoznatijih stanovnika, invanzivne vrste napadaju domaće

Klimatske promene uticale su na Jadransko more i riblji fond u Hrvatskoj koji se menja zabrinjavajućim tempom. Domaće ribe je sve manje zbog doseljavanja egzotičnih vrsta koje u Jadran dolaze zbog rasta temperature mora. 

"Ribe prve klase je sve manje - uzgoj je zamenio veliki deo divljeg ulova u restoranima", kaže Siniša Pavlović, kapetan ribarskog broda i vlasnik restorana u Rovinju, koji upozorava na smanjenje brojnosti vrsta kojih je u Jadranu ranije bilo u izobilju, kao što su orada, brancin i zubatac.

Na smanjenje ribljeg fonda utiče prekomerni lov, klimatske promene, kao i doseljavanje novih vrsta riba koje ugrožavaju postojeću riblju populaciju.

Unsplash

"Otkad znam za sebe bavim se ribolovom i na moru sam. Svake godine neke ribe ima više, a neke manje. Primećujemo nove vrste - pojavile su se ribe na koje naše domaće ribe nisu navikle i to se vidi kada roniš, kada vidiš da je riba izgrizena. I dalje je živa, ali joj fali pola repa, pola peraja, ali je preživela napad. To se dešava u poslednjih pet godina", kaže za Euronews Srbija Stefan Mihailović iz Kluba sportskih ribolovaca iz medulina. 

Jadransko more je pod velikim uticajem klimatskih promena, tvrde biolozi pulskog Akvarijuma, koji upozoravaju da se menja Jadran za koji smo znali. Srednja temperatura Jadranskog mora u poslednjih je 10 godina, napominju, povećana za dva do tri stepena Celzijusa, što je uslovilo dolazak egzotičnih riba.

Biološkinja Žana Moslovac kaže da je u toku tropikaliacija Jadrana.

"Zbog promene uslova neke životinje koje više ne nalaze sigurnost na jugu Mediterana, traže nova mesta gde će imati uslove za normalan život, a to je severni deo Jadrana koji sve više dobija parametre tropskog mora", objašnjava Moslovac za Euronews Srbija.

"Prisutan je niz egzotičnih vrsta, neke su uspele da uspostave i stabilne populacije. Recimo, plavotačkasta trumpetača, kao i srebrnoprugasta napuhača - jedna vrsta toksične ribe koja se inače nalazi u Crvenom moru, a koja je preko Sueckog kanala našla put do Mediterana", dodaje naša sagovornica.

Biologe posebno zabrinjava to što agresivne ribe ugrožavaju njihovu domaću populaciju riba.

Euronews

"Strelka je ta koja je dosla pre nekoliko godina iz juznog dela Jadrana i Mediterana i naselila severni deo, jer su se temperature povećale. Ona utiče na populaciju brancina i cipala, koje nekontrolisano lovi i to ne samo da bi se hranila, nego i zbog agresivne naravi. Ona dođe do jata riba i pobije ih, a da ih ne pojede. Ribari viđaju delove brancina i cipala raskomadane zbog strelke koja je došla i obavila svoj posao", objašnjava Moslovac.

Ribarstvo je u Hrvatskoj jedna od najvećih grana privrede. Plava riba je glavni deo celokupnog ulova, ali ribarska industrija plaši se da bi zbog prevelikog ulova, ribolov mogao da bude zaustavljen.

"Prema mom mišljenju, čovek koji peca na udicu, mali i sportski ribari, ljudi koji vole da jedu, koji su odrasli na moru, ne mogu da unište ribu. Mogu da je unište samo ogromni brodovi i ogromne mreže. Takvi brodovi na Jadranu kod nas nisu prisutni", objašnjava Mihailović.

On kaže da postoje jasni propisi o veličinama mreža koje se bacaju, kako bi se sprečilo da se u njih hvataju manje ribe, ali da mnoge zemlje nemaju takva ograničenja.

"Ribarski brodovi iz Evrope bi želeli da love na ovom delu Jadrana. Trenutno uspevamo da ih zaustavimo, mada imamo mnogo incidenata da oni prelaze linije na koje ne sme da uđu i onda ih juri granična policija i naplati kazne ali njihov profit je veći od kazne. Flota hrvatskih ribarskih brodova u odnosu na italijansku je deset puta manja. Ima ih previše i pokrili su celi Jadran, tu svoju polovinu. Mreže koje se vuku po dnu uništavaju riblje stanište i premeštaju jajašca, a počinju da dolaze ovde jer ima više ribe, a manje brodova koji ih love. Imaju i druge probleme probleme – jedan od njih je plavi rak, koji je došao tim balastnim vodama preko teretnih brodova i koji uništava venecijanski zaliv gde se riba mresti", kaže ribar za Euronews Srbija.

Euronews

Žana Moslovac objašnjava da je taj rak došao u jadranske vode iz Kalifornije.

"Ta vrsta uspostavila je stabilnu populaciju u Puli i Veneciji. Plavi rak jede školjkaše. Invazivan je jer je njegov životni ciklus ubrzan i može doneti mnogo potomaka na svet. Dobro podnosi nizak nivo kiseonika i velike razlike u temperaturi", ističe biološkinja.

Sportski ribolovci nam priznaju da tune u Jadranu ima dovoljno, ali da postoje periodi kada ju je teže uloviti.

"Poslednjih nekoliko godina tune imamo gotovo svakodnevno, pogotovo od jula do novembra. Sezona je jako dobra. Međutim, unazad tri godine se jako mućimo sa ulovom tune. To ne znači da nje nema - tuna je ovde i to vidimo pomocu sonara, ali iz nekog razloga ju je teže uloviti. Da li je to do temperature mora ili iz nekog drugog razloga, to još ne znamo", kaže za Euronews Srbija ribar Marko Pavlović.

Osim sa povećanim temperaturama, riblje vrste u Jadranu suočavaju se i sa porastom kiselosti mora.

Euronews

"Ljudi na globalnom nivou žele da im životi budu što komotniji, a ne razumemo koliko utičemo na prirodu koja nas okružuje. Uspeli smo da proizvedemo veliku količinu ugljen dioksida i ugljen monoksida koji se skladište u moru i ta koncentracija utiče na hemiju mora, pa i na njegovu kiselost, što je veliki problem", kaže Moslovac.

Najnovija istraživanja upozoravaju na ozbiljne pretnje koje klimatske promene donose zemljama u razvoju, gde se očekuje znatan pad biomase riba do 2100. godine. Naučni savetnici splitskog Intituta za okeanografiju i ribarstvo procenjuju da će u nekim tropskim regijama taj pad iznositi 30 ili 40 odsto, što će najviše osetiti zajednice koje zavise od ribarstva kao glavnog izvora hrane i prihoda.