EK pooštrila mere za suzbijanje trgovine ljudima u Uniji

Evropska komisija je danas predložila nove pooštrene mere za suzbijanje trgovine ljudima.

Svake godine preko 7.000 ljudi su žrtve trgovine ljudima u EU a stvarni broj žrtava je verovatno znatno veći jer mnoge žrtve ostaju neotkrivene, izjavila je komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson na konferenciji za štampu u Briselu.  

Godišnji troškovi trgovine ljudima u EU dostižu 2,7 milijardi evra.

"Uglavnom se trguje u seksualne svrhe, ali trgovina u cilju radne eksploatacije je u porastu. I ovo je zaista problem Evropske unije zbog toga što su većina žrtava građani Unije. Ogromna većina dece žrtava ove trgovine su takođe evropski građani. Žrtve ove trgovine su često žrtve trgovine u njihovoj zemlji. Ovaj kriminal je strašan i veoma profitabilan", izjavila je Johanson.

Prema podacima Komisije, građani EU čine više od polovine žrtava ove trgovine (53 odsto), žene i devojke predstavljaju 63 odsto žrtava, a skoro svaka četvrta žrtva (23%) je dete.

Od njih, 51 odsto su žrtve seksualne eksploatacije, 28 odsto radne eksploatacije i 11 odsto drugih vrsta eksploatacije. 

Ogromna većina žrtava seksualne eksploatacije, 87 odsto, su žene, a u radnoj eksploataciji zabeležen je porast kod muškaraca i većina žrtava, 66 odsto, su muškarci. Sektori visokog rizika su poljoprivreda, građevinarstvo, šumarstvo, prerada hrane, usluge čišćenja, domaćinstvo. 

Kad je u pitanju 11 odsto ostalih vrsta eksploatacija, utvrđeno je da žrtve često moraju da prosjače ili su naterane na prisilni kriminal, zatim je u pitanju vađenje organa, prinuda na brak ili nezakonito usvajanje dece.

Tokom 2019 i 2020. godine, preko 15.000 osoba je osumnjičeno za krivična dela trgovine ljudima, ali samo 6.000 je procesuirano, a 3.000 osuđeno.

Novi predlog pravila Evropske komisije omogućava povećanu bezbednost i pravnu sigurnost za sve u EU i pojačanu zaštitu za žrtve kao i jače sankcije kompanijama za krivična dela trgovine ljudima, stoji u predlogu Komisije zemljama članicama.

Tako na primer, prisilni brak i nezakonito usvajanje eksplicitno su dodati kao oblici eksploatacije koje bi države članice trebalo da kriminalizuju, predložila je Evropska komisija. 

Komisija smatra da je potrebno uvesti "obavezne sankcije za pravna lica koja odgovaraju za krivična dela trgovine ljudima", kao i da to "obuhvata privremeno ili trajno zatvaranje ustanova u kojima se dogodilo krivično delo trgovine ljudima". 

Izvršno telo Unije takođe ističe da svesno korišćenje usluga žrtava trafikinga treba da postane krivično delo.

Komisija takođe predlaže zemljama članicama da pojačaju njihove „nacionalne mehanizme da bi se poboljšala rana identifikacija žrtava i upućivanje na podršku i pomoć, istovremeno stvarajući osnovu za evropski mehanizam za upućivanje".

Komisija smatra da je potreban bolji odgovor krivičnog prava na onlajn regrutovanja, reklamiranja i eksploatacije žrtava trgovine ljudima, a od koristi bi bilo i prikupljanje podataka o trafikingu širom EU kako bi se osigurala adekvatna prevencija, otkrivanje i poboljšanje praćenja na nivou EU.
Predlog Komisije sada treba da prouče Evropski parlament i zemlje članice a nakon njegovog  usvajanja, države članice će morati da prenesu nova pravila u svoje nacionalno zakonodavstvo i da ih primene.