Ovih sedam zemalja ne poštuje pravila EU o minimalnoj zaradi, tvrde sindikati

Države članice Evropske unije odugovlače sprovođenje novog zakona koji za cilj ima da svim  radnicima obezbedi pristojnu platu, iako se ključni rok za uvođenje ove uredbe približava, saopštila je Evropska konfederacija sindikata (ETUC).

Kako je pokazalo istraživanje ovog organa, sedam zemalj Unije nije ni započelo proces uvođenja zakona o zaštiti minimalne zarade.

Novi zakoni EU, usaglašeni u junu 2022. godine posle velikih inflacija širom kontinenta, moraju biti ugrađeni u nacionalno zakonodavstvo da bi stupili na snagu – ali Francuska, Italija, Portugal, Kipar, Estonija, Litvanija i Malta to nisu ni počele da rade na tome, ističu iz ETUC-a.

"Radnici čekaju dve godine da se ova direktiva primeni, a ne bi trebalo da čekaju više", izjavila je Tea Jarc, konfederalna sekretarka ETUC.

ETUC kaže da bi Direktiva mogla da bude korisna za oko 20 miliona radnika – ali veruje da je minimalna zarada, definisana kao proporcija prosečne zarade, dovoljno visoka u samo dve države članice EU, prenosi Euronews.

Kada su se složili zakonodavci i vlade u junu 2022. godine, nova pravila EU pozdravio je evropski komesar Nikolas Šmit, koji je rekao da će "pomoći da se osigura da osobe koje zarađuju minimalnu platu mogu sebi priuštiti dostojanstven život" u vreme kada građane brinu previsoki troškovi. 

Suočili su se sa protivljenjem Danske i Švedske, kao i brojnih kompanija koje su se plašila dodatnih troškova.

Bruto minimalne zarade u EU veoma variraju, od 477 evra mesečno u Bugarskoj do 2571 evra u Luksemburgu.

Zakon ne bi zahtevao od zemalja da odrede minimalnu zaradu, ali države koje su to odredile morale bi na odgovarajući način da tu cifru "ažuriraju".

Evropska komisija je odgovorna za sprovođenje zakona EU i može da iznese vlade koje ne preduzmu neophodne mere pred sudom – iako se to obično dešava tek kada prođe rok, u ovom slučaju 15. novembar.