Igre 
Kakva je sudbina Fijata: U iščekivanju novog modela, radnici strahuju od zatvaranja fabrike i gubitka posla
Komentari14/05/2022
-19:05
Radnici Fijata u Kragujevcu protestovali su juče ispred fabričke kapije nezadovoljni zbog najave rukovodstva, kompanije Stelantis, da će obustaviti proizvodnju fijata 500L, kao i zbog ponude da izaberu da li će u naredne dve godine raditi u nekoj od četiri fabrike u inostranstvu ili će uz otpremninu napustiti firmu. U isto vreme njihovi sindikalni predstavnici iz Samostalnog sindikata i Nezavisnosti, kao i rukovodstvo fabrike, bili su na sastanku u Ministarstvu privrede u Beogradu na kojem je dogovoreno da se u narednih nedelju dana razjasne sve nedoumice u vezi sa tranzicionim periodom do početka proizvodnje novog modela koja je najavljena za 2024. godinu.
Kolika će biti otpremnina, da li će oni koji je uzmu moći da se vrate posle dve godine, kada počne proizvodnja novog modela, kao i kolika bi konkretno bila zarada, a koliki troškovi ukoliko bi se odlučili da napuste zemlju - samo su neka od pitanja koja bi trebalo da budu rešena narednih dana u pregovorima sa menadžmentom.
Sindikati insistiraju da svi predstavnici lokalnih vlasti, ministarstva i vlade stanu u zaštitu srpskih radnika, pozivajući se na to da je država vlasnik 33 odsto kragujevačke fabrike. Radnici kažu da su u četvrtak neformalno pozivani na razgovore sa rukovodstvom, gde su dobili dve ponude. Kako je za Euronews Srbija rekao Saša Đorđević predsednik Saveza samostalnih sindikata Fijata, zaposlenima je ponuđeno da pređu u fabrike u Nemačkoj, Poljskoj, Italiji ili Slovačkoj ili da uzmu otpremnine i napuste preduzeće.
Šta se nudi, a šta radnici traže?
Prema dokumentu koji su radnici dobili, za rad u Slovačkoj ponuđena je minimalna osnovna neto mesečna zarada od 800 evra, a u Poljskoj 850. Za rad u obe države predviđen je i neto bonus pre polaska od 6.000 evra, dok bi po povratku, radnici dobili neto bonus od po 11.000 evra, ukupno za dve godine.
Za radnike koji se opredele da odu u pogone Stelantisa u Nemačku minimalna osnovna neto mesečna zarada će biti 1.900 evra, a u Italiju 1.400 evra, pri čemu je neto bonus pre polaska za obe države 1.000 evra, dok je neto bonus po povratku različit - iz Nemačke 2.000 evra, a iz Italije 1.500 evra. Radnicima su u menadžmentu predočili da smeštaj plaća zaposleni, dok bi se bonus isplaćivao srazmerno provedenom vremenu na radu u drugoj fabrici.
Ministarka privrede Anđelka Atanasković rekla je da aktuelna ponuda koju je rukovodstvo Fijata uputilo radnicima nije deo nedavno potpisanog ugovora sa Stelantis grupom oko proizvodnje električnog automobila u Srbiji. Ona je ponovila da se proizvodnja električnog automobila očekuje polovinom 2024. godine i da je u nadležnosti menadžmenta Fijata u Srbiji odlučivanje oko statusu radnika, dok se hale sređuju za uvođenje novih mašina. Ona je istakla da je neto godišnja zarada koja je ponuđena radnicima da prihvate posao u drugim evropskim zemljama i do tri puta veća od onoga što primaju u Srbiji.
AP/Darko Vojinović
Ona je u intervjuu za Politiku rekla da država nije znala za planove "Stelantisa", kad je reč o radnicima "Fijata" u Kragujevcu i da će gledati da nađe najbolji mogući način za zaposlene koji ne budu hteli da prihvate nijednu ponudu "Stelantisa".
Povezane vesti
Upitana da li postoji mogućnost da radnici ostanu u Srbiji na plaćenom odsustvu i da dobijaju 65 odsto zarade, a da ne rade dok čekaju da počne proizvodnja novog modela, ministarka je odgovorila odrično.
"Da dobijaju novac, da sede i da ništa ne rade, to sigurno nema nigde. Naš mentalitet mora malo da se menja, navikli smo da živimo u drugom svetu. Država nikog nije ostavila na ulici. Uradićemo najbolje za radnike", rekla je ona.
Prema njenim rečima, radnici godišnje u Poljskoj i Slovačkoj mogu da zarade po 20.000 evra, u Nemačkoj od 27.000 do 29.000 a u Italiji 23.000, dok im je godišnja zarada u Srbiji oko 8.000 evra.
"U svakom slučaju, fabrika će raditi, nema govora da neće. Sve je stvar tehničke prirode, a mislim da je veliki pomak za Srbiju da uđe u posao proizvodnje električnih automobila. Uspeh je da novi model dođe ovde i to je dobro i za Kragujevac i za Srbiju", istakla je Atanasković.
Naime, jedan deo radnika je zahtevao da ostanu u Srbiji i da ne prihvate poslove koje im je menadžment ponudio u fabrikama Fijata u inostranstvu, ali da ostanu u radnom odnosu i da primaju 65 odsto zarade, ali je ministarka privrede rekla da to nema nigde. Inače, radnici ove fabrike su prošle godine radili ukupno oko 50 radnih dana, a za sve ostale dane dobijali su 65 odsto od plate.
"Nas ne zanima šta predsednici svih sindikata pregovaraju u naše ime, jer smatramo da oni zastupaju interes poslodavca, a ne nas radnika. Zaposleni imaju samo dva zahteva. Jedan je da se radnicima koji žele da ostanu da rade obezbede plate do početka proizvodnje novog modela. Drugi je da se obezbede dostojanstvene otpremnine za one koji žele da odu. Najveći broj ljudi ne želi da ide da radi u inostranstvu", rekao je Igor Anđić, zamenik predsednika sindikata Nezavisnost u Fijatu za Tanjug.
Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je, međutim, rekao da postoji problem nedostatka komunikacije u fabrici i da će o tome razgovarati u ponedeljak na sastanku sa predstavnicima menadžmenta, sindikata i ministarstva privrede i rada. On je rekao da je došlo do panike među zaposlenima zbog niza neproverenih informacija i da prema informacijama koje on ima apsolutno neće biti otpuštanja radnika, koji ne žele u inostranstvo.
Povezane vesti
"Ne postoji mogućnost da se tako nešto desi. Na kraju krajeva ne bi Vlada Srbije to dozvolila, a ni grad Kragujevac. Nije ideja da se Fijat zatvori, naprotiv, ideja je da se pređe na novi model", poručio je Dašić.
Savić: Od posla veka, liči na fijasko veka
Profesor na predmetu Ekonomika industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je, posle dešavanja u Kragujevcu ovih dana, sada upitno šta se dešava sa najavljenom proizvodnjom električnih automobila, koja bi trebalo da počne 2024. godine.
"Ne da nisam optimista, nego mi je teško da poverujem da će se najavljena investicija realizovati. Meni to od posla veka, sve više liči na fijasko veka. Fijat je i pre pandemije bio u problemima, iako se sada svi vade na pandemiju. On je praktično potonuo, jer je u nekom trenutku imao izvoz od 1,5 milijardi evra i 135.000 proizvedenih automobila, a sada je teško ući u trag, ali radnici tvrde da nisu proizveli više od 10.000 vozila. Radili su 65 dana, što su dva meseca od 12 meseci. To je jedna nevesela priča", kaže profesor Savić.
Povezane vesti
On smatra da je pomalo licemerno objašnjenje menažmenta da ljudi odlaze iz firme zato što treba da se pripremi novi proizvod.
AP/Darko Vojinović
"To su neke neverovatne vesti. Ne isključujem tu mogućnost, ali razmišljajući o svemu tome šta se zapravo dešava, meni se čini da je to gašenje cele te priče. NJihova proizvodnja i inače ide strmoglavo dole. Fijata danas nema ni među 15 najvećih izvoznika u Srbiji, a bio je najveći. To nekako govori dovoljno", kaže profesor.
On napominje da je ugovor sa Fijatom sklopljen 2008. godine i da je u međuvremenu istekao, a da nas niko nije obavestio da je sklopljen novi.
"Kako Vlada može na osnovu takvog ponašanja Fijata, na osnovu toga što su dogovorili, a ništa nisu potpisali da veruje da će to biti tako. Misteriozna je odluka Vlade Srbije i nisam razumeo za šta su odvojili iz budžeta 48 miliona evra, što je objavljeno pre nekoliko dana, za neku buduću investiciju koja će biti tek za dve i po godine, a onda je objavljeno da radnici napuštaju firmu. Čini mi se da tim sredstvima države finsansiramo opstanak Fijata te dve godine", kaže Savić.
Reljanović: Ne krše zakon slanjem radnika u inostranstvo
Profesor radnog prava Mario Reljanović kaže za Euronews Srbija da Stelantis ne krši Zakon o radu i da po osnovu Zakona o upućivanju radnika na rad u inostranstvo ima pravo da ponudi ovakav aranžman zaposlenima u kragujevačkoj fabrici.
"To upućivanje mora biti oročeno i privremeno. Najduže može trajati dve godine i to u izuzetnim situacijama. Kod ove mere, izuzetno je važno da upućivanje na rad van Srbije mora biti uz saglasnost radnika. Oni su sve to odmerili i ne krše zakon, ali je pitanje koliko je ta ponuda dobra za zaposlene", kaže Reljanović.
Profesor radnog prava kaže da ne bi trebalo da bude problema ni sa povratkom radnika koji se opredele da sada uzmu otpremnine.
"Poslodavac koji ima privremeni prekid rada može da pošalje radnike na privremeno odsustvo i to se već više puta dešavalo u Fijatu, a ako smatra da mu neće trebati u narednom periodu, može da ih otpusti uz otpremnine, To, međutim, ne znači da ne može ponovo da ih zaposli kada počne proizvodnja novog modela. To što su uzeli otpremnine, neće biti prepreka", objašnjava Reljanović.
Radnicima po zakonu sleduje otpremnina o jedne trećine zarade za svaku godinu radnog staža, a Reljanović napominje da su u Fijatu radnici bili angažovani manje od 15 godina što znači da bi onima koji imaju najduži angažman kao otpremninu mogli da dobiju pet prosečnih plata.
"Poslodavcu se to mnogo više isplati, nego da ih i dalje drži na privremenom odsustvu na kojem im plaća 65 odsto plate svakog meseca", kaže Reljanović.
Komentari (0)