Industrija u problemu zbog rata u Ukrajini: Pojedine kompanije u Srbiji smanjile proizvodnju da bi sirovine poslale u EU

Komentari

Autor: N. Kovačev / Z. Radović

30/03/2022

16:57

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Sukob u Ukrajini utiče na autoindustriju u čitavoj Evropi. Da kriza utiče i na kompanije koje posluju u Srbiji, ukazala je Privredna komora Srbije prošlonedeljnim izveštajem u kom navodi da je izvesno smanjenje proizvodnje u gumarskoj industriji, dok mediji javljaju da je u pojedinim fabrikama poput pogona "Lear" u Novom Sadu, došlo i do obustave rada.

Kako su naveli u dnevnom izveštaju PKS, pojedini proizvođači u gumarskoj industriji imaju zalihe sirovina za šest meseci, ali centrale traže da određene količine pošalju u njihove fabrike u Evropskoj uniji kako tamo ne bi imali zastoj u proizvodnji zbog čega traže da pogoni u Srbiji štede sirovine i da smanje proizvodnju. Gumarska industrija određene sirovine dominantno kupuje iz Rusije i Belorusije, a zbog visokih standarda sada imaju problem da nađu alternativna tržišta za uvoz industrijske čađi i kaučuka.

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize i analitiku PKS kaže za Euronews Srbija da je došlo do usporavanja proizvodnje u hemijskoj industriji, kojoj pripadaju i gumari, ali da to ne znači povlačenje poslovnih operacija, već da je u pitanju privremena mera.

"U gumarskoj industriji, "Mišelin" je veliki investitor i instrukcije koje stižu iz njihove centrale se odražavaju na proizvodnju u Srbiji. Došlo je do promena u poslovnoj politici, ali se očekuje da je to privremeno. Opasnosti od većih ekonomskih problema u smislu povlačenja dela investitora nema, čak ni naznaka da bi to moglo da se desi", kaže Stanić.

On napominje da PKS nema informacije o otpuštanju radnika u pogonima u Srbiji i kaže da se nada da neće doći do toga.

"Na neki način se ukalkulisao optimizam da će ovi pregovori između Kijeva i Moskve u Turskoj dati rezultate i tržište procenjuje da je najgore prošlo i da bi trebalo da dođe do stabilizacije, odnosno da neće biti eskalacije ovih problema. Bez obzira na politički rezultat ove krize, ekonomske posledice će ostati i zbog toga postoji zabrinutost, jer se ne zna na koji način će se to u daljem toku odvijati, jer je domaća privreda zavisna od spoljne trgovine, a samim tim pritisci oko sankcija ne doprinose investicionoj klimi koja postoji u Srbiji", ukazuje Stanić.

Euronews Srbija

Oko 20.000 ljudi na plaćenom odsustvu

Zoran Marković, iz Samostalnog sindikata metalaca Srbije kaže da je ova godina za auto-industriju u kojoj je angažovano oko 50.000 radnika mnogo teža neko prethodna godina u kojoj su se borili sa koronom, i napominje da su svi inputi za proizvodnju strašno porasli, dok je s druge strane kupovna moć građana Evrope opala.

"Deset puta je teža situacija nego prošle godine. Od decembra do marta je 20.000 radnika upućeno na plaćeno odsustvo duže od 45 dana, za razliku od prošle godine, kada ih je bilo nepune 2.000. To je jedini odbrambeni mehanizam poslodavaca koji je propisan zakonom, da ih šalju na plaćeno odsustvo od 60 odsto od plate", objašnjava Marković.

On kaže da su sve fabrike u automobilskom sektoru u istom problemu, jer su sirovine poskupele, a potražnja je opala zbog rata u Ukrajini.

"Leoni, HTL, Dreksmajer, Fijat - svi su u problemu. Oni zavise od prodaje automobila i nijedna fabrika ih ne proizvodi za lager, već po porudžbini", kaže Marković.

Euronews TV

Parkirani autobusi koji su radnike dovezli na posao i deo zaposlenih na pauzi, ukazuju na to da u hali novosadske kompanije "Lear" proizvodnja nije potpuno stala. Obaveštenje menadžmenta, upućeno na adrese dve i po hiljade radnika, koje se prošle nedelje pojavilo u medijima, ukazivalo je na nešto drugo - "da je usled sankcija došlo do prekida lanca snabdevanja, zatim do otkazivanja porudžbina, pa i do otkazivanja rada zaposlenih".

Da li su i u kojoj meri smanjili proizvodnju usled aktuelne krize i kako je to uticalo na zaposlene, rukovodstvo novosadske fabrike kompanije "Lear" nije želelo da pojasni za Euronews, uz obrazloženje da za to nije nadležno. Informacije o tome šta se događa nemaju ni predstavnici pojedinih sindikata koji u ovoj kompaniji broje malo članova, a na pitanja o uticaju ukrajinske krize na strane kompanije koje posluju u Novom Sadu u oblasti auto-industrije, nisu odgovorili ni u kabinetu gradonačelnika.

Kratak i ne potpuno jasan odgovor stigao je iz sedišta kompanije u Mičigenu.

"Fabrika Lear u Novom Sadu je dobavljač prvog reda za proizvođače automobila. Mi pratimo zahteve naših klijenata kako bismo utvrdili nivo proizvodnje i nemamo uvid u razloge zbog kojih se obim menja", rekli su za Euronews Srbija u kompaniji.

S druge strane, nemačka NORMA group, koja ima pogon u Subotici, pojašnjava da su posledice krize vidljive. Za Euronews Srbija kažu da iz principa ne posluju sa kompanijama koje su pod sankcijama, a obustavili su i isporuke klijentima u Rusiji. Kao i čitava industrija, suočavaju se sa izazovima, jer je potražnja, pa time i proizvodnja smanjena, dok su troškovi porasli.

"Kako bismo ostali kompetitivni, moramo da prilagodimo svoje resurse u Subotici zahtevima tržišta. Zbog očekivanog smanjenja proizvodnje, ugovori za 150 radnika na određeno nisu bili produženi nakon isteka u oktobru i novembru. Kada su se povećali zahtevi klijenata, krajem decembra i početkom januara, angažovali smo oko 140 radnika na određeno vreme. Krajem marta njihovi ugovori ističu i neće biti produženi", navode u nemačkoj kompaniji.

Da li je šansa u preuzimanju dela posla iz Ukrajine?

Predsednik Industrijskog sindikata Dragan Matić kaže da su kompanije iz tog sektora već imale poteškoće zbog pandemije, nedostatka mikročipova i cena energenata.

"Veliki broj kompanija, ja moram da kažem, neodgovornih kompanija koje su u toku pandemije potrošile godišnje odmore za ovu godinu i sada je veliko pitanje kako to oni u ovoj situaciji mogu da pokriju. Da se sutra završi rat, nama će trebati šest meseci do godinu dana da se sistem ponovo uspostavi i da to sve funkcioniše", priča Matić.

I dok napominje da sindikalci iz čitave Evrope strepe, jer je posledice krize teško predvideti, očekuje da bi kompanije koje posluju u Srbiji mogle izvući i nešto dobro iz svega.

"Jer, sve ovo što se radi u Ukrajini značajan deo tih pogona je i ovde kod nas. Tako da vrlo lako može da se desi da sadašnji komponentaši, naročito oni koji rade kablovske sklopove, budu angažovani sa znatno više posla nego što je to bilo do sada", kaže Matić.

On napominje da bi značilo da država setom mera pomogne privredi, ali da pritom vodi računa o tome koje su kompanije tokom pandemije uzimale državnu pomoć, pa na kraju ipak otpuštale radnike.

I Zoran Marković kaže da su pojedine fabrike iz ovog sektora već preuzele deo poslova koji su ranije bili u Ukrajini, ali smatra da ni to ne može mnogo da pomogne, jer proizvodnju diktira kupovna moć.

"Preći će sigurno deo proizvodnje, ali najveći problem je tržište i od prodaje zavisi koliko ćemo raditi. Dve godine tarje korona i sad se nadovezala ova kriza. Biće teško ove godine, nadam se da ćemo da prevaziđemo probleme", rekao je Marković.