Igre 
Leto, zima, pa ponovo leto - klimatske promene utiču i na srpske poljoprivrednike, a cenu plaćaju svi
Komentari22/03/2022
-07:05
Leto - zima - pa ponovo leto. Klima u Srbiji poslednjih godina gotovo da se svela na dva godišnja doba. Od nastanka poljoprivrede ratari su gledali u nebo nadajući se povoljnim vremenskim uslovima za gajenje poljoprivrednih i voćarskih kultura. Ti uslovi su nekada bili izvesniji, a sve ekstremniji klimatski faktori su doveli do toga da je pojava mraza ili suše postala potpuno neizvesna i nepredvidiva.
"Neće uskoro postati stabilno i ono što sigurno znamo u ovom trenutku da ćemo u narednih 30 godina da vidimo dodatno zagrevanje, klima će u proseku postaje toplija narednih 30 godina otprilike i to zagrevanje koje očekujemo dodatnih 1 stepen", rekao je meteorolog Vladimir Đurđević.
I to pod uslovom da se smanji zagađenje, u protivnom nestabilna klima će se nastaviti, a temperatura rasti.
Klimatske promene se sve češće primećuju i na pijaci odnosno odražavaju se kroz cene poljoprivrenih proizvoda s obzirom na to da iz godine u godinu zbog mraza ili drugih klimatskih faktora ima sve manje voća ili povrća na pijcama kada je sezona nekog voća ili povrća.
Voće najviše trpi zbog mraza, a porodici Stojanović kajsiji je još 14. februara zbog toplog vremena pukao cvet.
"Najveći su problem ta kolebanja u suštini, čas bude toplo, inicira rast i otvaranje pupoljaka, a onda bude hladno, mraz, izmrzavanje, nedostatak plodova, prevelika hrana, gomila th poteškoća koje se dešavaju u voćnjaku ili u bilo kojoj drugoj kulturi koja sada kreće izazvnao tom visokom temperaturom, sad videćemo kako bude nama, tako će i svma, pa držimo se", rekao je Uroš Stojanović, zaštitar voća.
Poljoprivrednicima godine koje dolaze neće biti lake.
Povezane vesti
"Budućnost je neizvesna i dalje, ali kažem ono što je sigurno, na šta sigurno možemo da računamo u ovom trenutku jeste da ćemo imati tu dodatnu promenu u narednih 30 godina i u tom smislu će poljoprivreda isto da bude na neki način izazavana od strane klime jer će morati ubrzano da se prilagođava tim promenama, danas već poljoprivrednici trpe ozbiljne štete zbog toga što je klima promenjena i što je postala varijabilnija, promenljivija, a tek će imati verovatno ozbiljnije probleme i vidljivije probleme u narednih tridesetak godina i zbog toga moramo da nađemo rešenje što je prilagođavanje na klimatske promene", naveo je Đurđević.
Osim mraza, sve češće se javljaju razarajuće suše, a uvođenje boljeg navodnjavanja se ne sprovodi kako treba, navodi agroekonomista Milan Prostran.
"Pitanje navodnjavanja je veoma složeno pitanje to nije samo koliko ćete imati hektara pod navodnjavanjem nego je u pitanju sistem obrade, zatim da li imate dovoljno organske materije da slučajno navodnjavanjem ne upropastite zemljište ukoliko imate stajnjak, ukoliko ne vršite rekultivaciju zasejavanjem trava to što rade inače zemlje razvijenog zapada i oni održavaju plodnost svog zemljišta upravo na taj način", rekao je Prostran.
To znači i da zemljište mora biti neposejano neko vreme, ali, zemljama članicama Evropske unije, Unija plaća kao da im zemljište daje plod, dok srpski poljoprivrednici nemaju taj luksuz ističe Prostran, pa je borba sa klimom još teža.
U izradi Nacionalni adaptacioni plan
Kako je za Euronews Srbija rekla Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, prilagođavanje na nove uslove u praksi se u glavnom vrši na individualnom nivou. Poljoprivrednici koji imaju neko znanje za klimatske promene snašli su se kako to znanje i da primene.
"Trenutno je u izradi Nacionalni adaptacioni plan koji sadrži različite sektore, između ostalog i poljoprivredu i tu se već radi ozbiljna analiza rizika i pravi se lista priroriteta mera adaptacije. Rizik od ranog cvetanja, pravovremeno navodnavanje i postoje ti veliki rizici od ekstremno visokih temperatura, biće sadržano u jednom nacionalnom dokumentu", rekla je ona.
Kako ona ističe Zakon o klimatskim promenama koji je usvojen obavezuje obaveštavanje na godišnjem nivou o implementiranim merama adaptacije.
Povezane vesti
"Svaka opština, lokalna samuprava, mora da pošalje takav izveštaj, to je najvažnije što će na neki način naterati da se radi na lokalu", rekla je ona.
Kako ona ističe, potrebno je planirati na duže kako ne bi bilo finansijskih gubitaka, a dodaje da treba uzeti u obzir povoljnosti zemljišnih uslova gde je povoljno gajiti određene vrste i uzeti u obzir i sve moguće rizike.
"Imamo kajsiju koja je najranjivija na prolećni mraz, selekcija vrsta jeste glavna stvar i da se sprovode mere zaštite u pravo vreme", rekla je ona.
Komentari (0)