Poduhvat teži nego što se čini: Za povlačenje evropskih kompanija iz Rusije ponekad potrebna i Putinova dozvola
Komentari21/05/2023
-21:43
Mnoge strane kompanije imaju različita opravdanja za nastavak poslovanja u Rusiji. Oni koji odluče da napuste rusko tržište su suočeni sa dugačkom i kompleksnom procedurom.
Kada je prvi restoran MekDonalds otvorio svoja vrata u Rusiji, januara 1990, stampedo mušterija je pojurio da oseti ukus zapada, ali biznis klima je opet zahladnela i mnogim kompanijama preostaje samo jedna opcija: beg, što dalje, što brže.
Rusija je počela da dovodi strane firme pod kontrolu. Prema ruskoj novinskoj agenciji Tass, agencija za upravljanje državnom imovinom Rosimuščestvo najavila je da će početi da upravlja kompanijama za koje se smatra da su bitne za rusku privredu.
U slučaju nemačkog državnog uvoznika prirodnog gasa Unipro, sa njegovom podružnicom u ruskoj elektrani Unipro i finskog preduzeća Fortum Oil, to ne znači eksproprijaciju, ali će odluke o upravljanju sada donositi Rosimuščestvo.
Neke kompanije koje su inicijalno izrazile želju za ostanak u Rusiji i koje su navodile brojne razloge za to, sada odustaju od prvobitnog plana i pakuju se nakon više od godinu dana od početka potpune invazije na Ukrajinu. Ipak, nije baš lako izaći iz zemlje.
Najpre, postoje finansijski razlozi: prema najnovijem dekretu, zapadne kompanije moraju prodati svoje akcije u ruskim preduzećima po 50 odsto nižoj ceni, ali i platiti 10 odsto poreza na "dobrovoljan odlazak".
Ovim novcem, kako navodi portparol Kremlja Dmitri Peskov, Rusija želi da izgradi fond za kompenzaciju "ilegalne eksproprijacije ruskih sredstava u inostranstvu."
Prva prepreka je sama prodaja.
Aleksandra Prokopenko, bivša zaposlena u centralnoj banci Rusije i konsultantkinja u Nemačkom savetu za međunarodne odnose, izjavila je za Euronews da je potraga za kupcem teža nego što se čini.
Razmena je nemoguća kada je preko 6.000 ljudi i kompanija pod brojnim sankcijama. Da stvar bude još teža, Kremlj mora da pristane na prodaju, a u nekim slučajevima i sam ruski predsednik Vladimir Putin, a to može da potraje.
"Ako imate dobre partnere u Rusiji, može da vam se posreći u povlačenju sredstava, možda čak i dobijete svoj novac nazad", navodi Prokopenko, aludirajući na veze koje određene kompanije imaju u krugovima vlasti.
Ovo je bio slučaj sa kompanijom Shell, koja je imala više od milijardu evra uloženih u ruski državni projekat tečnog prirodnog gasa Sakhalin-2.
Druge kompanije, kao što je Reno, morale su da napuste Rusiju bez ičega, čisto da bi uspeli da ograniče buduću štetu koju bi im ostanak naneo. Francuska kompanija je dobila simboličnu cifru za prodaju svog udela od 68 odsto u akcijama ruskog najvećeg proizvođača automobila Avtozaz, navodi se u izveštaju ministra privrede Ruske federacije, Denisa Manturova.
Reno ima opciju otkupa akcija u narednih šest godina.
Zašto kompanije napuštaju Rusiju sada?
Oni koji su izlagali dovoljno argumenata da opravdaju svoj ostanak u Rusiji pri početku rata, sada su suočeni sa sve neizvesnijom situacijom. Pored toga, zapadne kompanije se sve više boje da će biti "označene kao pomagaču u Putinovom ratu", navodi Prokopenko.
Ona veruje da je novi dekret donet pod uticajem odluke Saveznog administrativnog suda u Lajpcigu da odbaci tužbu ruske naftne kompanije Rosnjeft protiv preuzimanja starateljstva nad dve njene podružnice u Nemačkoj.
Nemačka savezna agencija za mreže je preuzela upravljanje Rosnjeftove podružnice GmbH I RNRM GmbH do septembra 2022, da bi osigurala nastavak poslovnih operacija i bezbednost snabdevanja Nemačke.
Ovo se desilo jer su osiguravajuće kuće, IT kompanije i banke prestale da sarađuju sa dve ruske rafinerije, kako navodi nemačka vlada.
"Ova odluka je u Rusiji viđena kao krađa u sred bela dana", rekla je Prokopenko i dodala da je odluka bila savršen pretekst Putinovom dekretu.
Javnost je protiv kompanija koje posluju u Rusiji ili sa Rusima dok njihovi dronovi i rakete ubijaju ljude u Ukrajini, što dokazuje ogroman pad ulaganja, navodi Prokopenko.
Nemački najveći proizvođac nafte i gasa, Wintershell Dea, podružnica BASD, u januaru je najavio povlačenje iz Rusije, nakon prethodnog odbijanja da napusti Rusiju na moralnim osnovama.
"Rusija nije stabilan ekonomski partner", rekli su u kompaniji Wintershell Dea za Euronews 2. maja ove godine, dodajući da je Rusija nepredvidiva u svakom smislu.
Koliko brzo bi potpuno povlačenje moglo biti završeno zavisi od mnogih potvrda koje moraju izdati i Rusija i Nemačka.
Na konferenciji za novinare povodom povlačenja iz Rusije, kompanija je navela da su zajednička ulaganja sa ruskom stranom "de facto ekonomski eksproprisana."
Šta Kremlj želi da postigne "fondom za kompenzaciju"?
Prokopenko veruje da je glavni cilj dekreta Kremlja da natera strane kompanije da pojačaju pritisak na svoje vlade da odustanu od sankcija ili poboljšaju okruženje za ruske kompanije na zapadu.
"Problem je što ni Rusija ni zapad nemaju sveobuhvatnu stragiju za zaglavljena sredstva", navodi Prokopenko i dodaje da vidi obavezu parlamenta i savetnika donosilaca odluka da olakšaju proces.
Zapad se takođe mora pripremiti za mogućnost konfiskacije privatnih finansijskih investicija u Rusiji. Do sad, ovaj tip investicija je bio siguran, ali ako se ne donese odluka u napetoj situaciji, ovo bi se moglo promeniti, navodi Prokopenko.
Pod sadašnjim vlasnikom, MekDonalds u Rusiji je promenio ime u "Ukusno i tačka."
Doduše, kvalitet hrane se navodno smanjio jer je sa američkim brendom otišla i kontrola, a pomfrit više nije na meniju zbog nestašice krompira u zemlji.
Komentari (0)