Igre 
Čeka li nas politika "stezanja kaiša": Za ekonomiste poskupljenje struje i gasa neminovno, ali uz zaštitu ugroženih
Komentari07/03/2023
-20:18
Politika monetarnog "stezanja" kaiša i strože fiskalne mere su preopruke koje međunarodne institucije šalju svim zemljama Zapadnog Balkana, pa i Srbiji. To podrazumeva i manja izdvajanja za javna preduzeća i pokrivanje njihovih dugova. Cena prestanka finansiranja, pre svega energetskih preduzeća, u onoj meri kao što je to bilo prethodnih godina, značila bi poskupljenje električne energije i gasa.
I Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka, ali i Fisklani savet ukazuju da niske cene energenata u Srbiji ne smeju ostati na sadašnjem nivou i da ih treba podići na tržišni nivo. Sa druge strane ističu da inflacija u zemlji mora biti niža, te da fiskalna i monetarna politika moraju da se usklade kako bi je oborile. Direktor "Srbijagasa" je, takođe, danas najavio poskupljenje gasa i to do 10 odsto od prvog maja. On je objasnio da bi moglo doći do još jednog poskupljenja do kraja godine, ali da će to zavisiti od cene gasa na berzama.
Novi šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Donal Mekgetigan na Kopaonik biznis forumu je rekao da je fokus dvogodišnjeg aranžmana Srbije na energetici i potrebama budžeta, odnosno pokrivanju fiskalne politike, a da njegova poenta jeste da cene energenata, koje su u Srbiji niske ne smeju da ostanu takve. On je rekao i da bi EPS trebalo da prođe kroz program restrukturiranja zbog dosadašnjeg lošeg upravljanja i nedovoljnog nivoa investicija.
Bajatović: Veće cene gasa od 1. maja
Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović je izjavio da je bilo potpuno legitimno što energenti nisu prošle godine poskupeli, s obzirom da su naši inflatorni faktori bili uvezeni, a ekonomija nije velikog obima, tako da nismo mogli da prihvatimo sve uvezene udare i da dignemo cene, jer bi to imalo ogromne posledice na privredu i građane.
"Zatvarala bi se preduzeća, prekinuli bi se proizvodni lanci, a ionako smo imali problema sa rastom cena hrane. Da smo još povećali cenu gasa, a plus smo imali problem sa EPS-om, što smo uvozili struju, bilo bi previše. Inače uvek se postavlja pitanje ko će da plati, a sve pare su naše. Da li će da plati krajnji potrošač ili će da plati budžet. U ovom momentu je bilo suvislo da bi amortizovali sve elemente prevelike inflacije, potpuno je bilo legitimno što je Vlada Srbije donela odluku da deo troškova vrlo transparentno nadoknadi iz budžeta", rekao je Bajatović.
Tanjug/Jadranka Ilić
On je rekao da ove godine "Srbijagas" ne može da da čak ni za skladištenje i za kupovinu rezervi više od 800 miliona evra, kao i da taj kredit ne mogu sami vratiti, već da ga moraju podeliti sa državom i da je zato neophodno povećanje cena. Kako je najavio, prvo bi, prema prognozama "Srbijagasa", trebalo da bude posle grejne sezone, od 1. maja, a da li će biti drugog zavisiće od cena gasa na berzama.
Šoškić: Zakasnela reakcija NBS
Profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže za Euronews Srbija da je inflacija u Srbiji neopravdano visoka, te da je mogla biti na nižem nivou, ističući da smo imali zakasnelu reakciju Narodne banke Srbije.
Povezane vesti
"Mogla je biti pravovremena reakcija po pitanju podizanja kamatnih stopa, ali takođe je mogla biti i niža da kao država koja proizvodi dovoljno poljoprivrednih proizvoda - čak imamo i višak u nekim domenima - nismo dozvolili da nam inflacija u domenu hrane bude viša od ukupnog rasta potrošačkih cena, od ukupne zvanične inflacije. To je dokaz da se kod nas u domenu agragne politike, politike subvencija i politike izvoza poljoprivrednih proizvoda nije dobro radilo, jer je odatle došao značajan infloatorni šok, koji ne samo da je problem za inflaciju, nego i neposredni problem za životni standard građana, posebno onih najugroženijih koji najveći deo svojih dohodaka troše na hranu i prerađevine od hrane", istakao je Šoškić.
Fiskalni savet: Platili smo visoku cenu
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je na Kopaonik biznis forumu da je, uprkos inflaciji od gotovo 16 odsto prošle godine, Srbija prošla bolje od evropskih zemalja. Inflacija je, kako je rekao, obuzdavana kontrolom cena gasa i električne energije, koje su u Evropi porasle višestruko, a u Srbiji u 2022. to nije bilo ni izbliza tako.
On je istakao da je plaćena visoka cena i da su iz budžeta date oko 2,4 milijarde evra te da će država nastaviti još da plaća. Dodao je da će na kraju cene energenata opet biti povećane, tokom 2023. i ukazao da će to onda da se prelije na inflaciju tokom ove godine i da će ona verovatno u Srbiji zbog toga duže da traje nego u drugim evropskim zemljama.
Tanjug/Jadranka Ilić
I Šoškić ističe inflacija sa kojom se suočavamo neće biti kratkotrajna ako se ne vodi mudra ekonomska politika i ako ne postoji sinhronizacija između monetarne i fiskalne politike.
Da fiskalna i monetarna politika moraju da se usklade i da obore inflaciju, stav je i novog šefa Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Donala Mekgetigana, koji je na Kopaonik biznis formumu istakao da inflacija u Srbiji mora da bude niža.
Vujović: Rešenje je da dobiju pomoć samo oni koji ne mogu da plate struju
Bivši ministar finansija i član Saveza ekonomista Srbije Dušan Vujović rekao je da je za reformu Elektroprivrede neophodno više faktora, među kojima promena cene i menadžment i tehnologija i diverzifikacija i zelena energija. Komentarišući to što cene struje i gasa nisu povećavanje, "bolest od koje smo patili u socijalizmu“.
Tanjug/Jadranka Ilić
"Intuitivno i emotivno se opiremo reformama, umesto da se prilagodimo. Vrlo je kontroverzna stvar oko energetike. Kontrola cena energije znamo kuda vodi. Rešenje je da oni koji ne mogu da plate ekonomsku cenu da dobiju pomoć. Sa niskim cenama ćete subvencionisati i one koji vode ambasade i koji zarađu 150.000. Ostavite cenu normalnu, targetirajte, uložimo energiju da nađemo grupe koje zaslužuju subvenciju da ne bi bile pogođene“, rekao je Vujović.
Povezane vesti
Neophodna reforma javnih preduzeća
Dodao je da je fokus dvogodišnjeg aranžmana Srbije na energetici i potrebama budžeta, odnosno pokrivanju fiskalne politike, a njegova poenta jeste da cene energenata, koje su u Srbiji niske ne smeju da ostanu takve.
"Cene energenata će morati da rastu i to je suština programa. Cene struje i gasa ne smeju da ostanu na tako niskom niovu. EPS bi trebalo da prođe kroz program restrukturiranja zbog dosadašnjeg lošeg upravljanja i malih investicija", rekao je Mekgetigan.
I Šoškić smatra da su ozbiljne reforme javnih preduzeća neophodne, i ističe da to mora da bude povezano sa povećanjem cene struje i gasa.
Povezane vesti
Međutim, on navodi da će do poskupljenja doći postupno te da je potrebno uvesti i efikasan sistem ciljane socijalne zaštite gde će se socijalno ugroženim građanima dati kupovna snaga da mogu da plate više cene energije.
Tanjug/Sava Radovanović
"Ako govorimo o električnoj energiji i gasu mislim da je potrebno da se cene podignu na neki nivo koji bi bio tržišni i koji bi omogućavao tim preduzećima da bolje posluju, pri čemu ne treba da zaboravimo da ta javna preduzeća zahtevaju ozbiljnu racionalizaciju i reorganizaciju, oslobađanje od političkih i drugih uticaja koji često vode u neracionalonost i trošenje supstanci tih preduzeća", naveo je Šoškić.
Međutim, dodaje da proces reorganizacije ide nedopustivo sporo i da se na tu temu govori već više od 10 godina, ističući da je važno da država ima volju da uredi javni sektor.
"Ako kao zemlja nismo u stanju da čuvamo državnu imovinu, da sa njom racionalno gazdujemo onda se postavlja pitanje da li uopšte smemo da imamo neka javna preduzeća ako će ona postati predmet nekakvih poslovnih zloupotreba? Korak ka tome mogu biti dobri zakoni koji će da usmere poslovanje javnih sektora u pravcu racionalizacije i pretvaranja tih preduzeća u normalne korporacije sa jasnim profesionalnim menadžmentom itd. Ali ako nema političke volje da se uvede red u javnom sektoru, to će ostati bojim se, mrtvo slovo na papiru", navodi Šoškić.
Komentari (0)