Evropske zemlje u potrazi za radnom snagom: Ko može najlakše do posla u inostranstvu i koji su uslovi

Bilo da se radi o industriji, zanatu, zdravstvu ili IT sektoru  – manjak radne snage u Evropi postaje sve veći problem. Priliv radnika iz inostranstva, prema pisanju stranih medija, već neko vreme ne funckioniše kako bi trebalo, pa se zbog toga mnoge evropske zemlje suočavaju sa ozbiljnim problemom nedostatka radnika.

Određenim zemljama sada su hitno potrebni kvalifikovani ljudi različitog strukovnog profila, pa su neke od njih rešile da sada "malo popuste" uslove prema strancima, piše Euronews.

Za razliku od pojedinih država, poput Linhtenštajna i Vatikana, koje imaju neke od najstrožijih imigracionih propisa na svetu, Nemačka, Danska i Austrija svrstavaju se na spisak onih zemalja koje su odlučile da malo olabave po ovom pitanju.

Na primer, tako je u Austriji nedavno stupila na snagu reforma tržišta rada koja podrazumeva olakšice za zapošljavanje stranaca. Takođe, Nemci uvode "kartu šansi" za lakši dolazak i zapošljavajnje u njihovoj zemlji, a Danska je napravila poduži spisak pozicija koje joj nedostaju. Dobijanje radne vize olakšano je i u Irskoj.

"Karta za šansu": Nemačka ima novi plan kako da olakša strancima da se dosele i zaposle

Nemačka se nada da će se izboriti sa nedostatkom kvalifikovanih radnika i to kroz, kako su naveli, "novom karticom mogućnosti" koja se još zove i "karta za šansu". Nemačka će koristiti sistem bodovanja kako bi se kvalifikovanim radnicima sa veštinama, koje nedostaju Nemačkoj, omogućio lakši dolazak u zemlju, čak i pre nego što zapravo i pronađu posao.

Kako piše "Euronews", svake godine će se određivati kvote u zavisnosti od toga u kojim industrijama nedostaje radnika. Kako bi se zainteresovani prijavili biće potrebno da ispune tri od ukupno četiri kriterijuma.

- Diploma ili stručna obuka koju priznaje Nemačka

- Tri godine profesionalnog iskustva

- Poznavanje jezika ili prethodni boravak u Nemačkoj

- Starost ispod 35 godina

Trenutno, većina građana koji nisu iz EU moraju da dobiju konkretnu ponudu za posao pre nego što se presele u Nemačku. Viza za one koji traže posao već postoji, ali se očekuje da će "šansenkarte" ili "karta za šansu" biti još jedno olakšanje za ljude koji žele da nađu posao u Nemačkoj.

Inače, ove godine je nedostatak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj dostigao najviši nivo do sada. Ranije ove godine, Institut za istraživanje zapošljavanja (IAB) pronašao je 1,74 miliona slobodnih radnih mesta širom zemlje. U julu je nedostatak osoblja uticao na skoro polovinu svih kompanija koje je ispitao minhenski istraživački institut IFO, što je za posledicu imali usporavanje njihovog poslovanja.

Olakšice za zapošljavanje stranaca i u Austriji

Reforma takozvane "crveno-belo-crvene karte", koja je stupila na snagu u oktobru, olakšaće pristup stranoj radnoj snazi tržištu rada Austrije. Mnoga preduzeća u Austriji imaju problema da nađu kvalifikovanu radnu snagu. Zbog toga je još u julu vlada odlučila da sprovede ovakvu reformu.

Cilj vlade je da stvori moderno tržište rada, koje bi olakšalo pristup kvalifikovanoj radnoj snazi i učinio efikasnijim proces podnošenja zahteva za dobijanje dozvola. Takođe se za projekte mogu ubuduće dovoditi strani radnici na do šest meseci, a za to im je potrebna samo viza i dozvola za rad bez sveobuhvatnog postupka.

Tanjug/AP/Alberto Pezzali

Posebno od ove novine profitiraće radna snaga iz IT sektora. Naknadno oni mogu zatražiti i "crveno-belo-crvenu kartu", koja im obezbeđuje duži boravak i pravo rada.

Sada preduzeća mogu bez većih birokratskih procesa zatražiti "crveno-belo-crvenu kartu" za radnu snagu koju dovode iz inostranstva. Sezonska radna snaga, koja je već tri godine radila u Austriji ima od sada mogućnost da dobije "crveno-belo-crvenu kartu".

Danska traži profesionalce iz inostranstva

Danskoj su takođe preko potrebni radnici u svim granama industrije i traže se profesionalci iz inostranstva. Potrebni su kvalifikovani radnici iz oblasti nauke, prava, medicine, IT sektora, prosvete, ali i zanatlije kao što su kovač, električar ili metalostrugar.

Potpuna lista potrebnih profesionalaca dostupna je na listi za osobe sa visokim obrazovanjem i na listi za kvalifikovane poslove koju je objavila Danska agencija za međunarodno zapošljavanje i integraciju (SIRI). Liste su uvedene 1. jula i na snazi su do 31. decembra.

Ako vam se ponudi posao u nekoj od industrija sa liste, možete podneti zahtev za dansku boravišnu i radnu dozvolu. Vaša boravišna dozvola će važiti koliko i period vašeg zaposlenja - ako imate ugovor kraći od četiri godine, ili će trajati četiri godine ako je ugovor duži.

Oni koji se zaposle u jednoj od industrija sa liste, dobiće boravišnu dozvolu sa rokom važenja mesec dana pre nego početka radnog odnosa. Prema statističkim podacima Danske, trenutno postoji 71.400 slobodnih radnih mesta u privatnom sektoru u Danskoj, a najveći broj ovih radnih mesta je u glavnom gradu Kopenhagenu.

Irska, Portugal i Finska takođe spremno čekaju strane radnike 

Dobijanje radne vize je relativno lako u Irskoj, koja nudi niz opcija u rasponu od kratkoročnih do dugoročnih viza. Iako je neophodno da se već nađe posao pre nego što se podnese prijava, zemlja aktivno traži radnike kako bi popunila slobodna radna mesta u sektorima koji doživljavaju značajan nedostatak. 

U Irskoj je moguće dobiti dve vrste radne vize, Dozvolu za zapošljavanje za specifična zanimanja  i Opštu dozvolu za zapošljavanje. Prva pokriva profesije koje se smatraju ključnim za razvoj irske ekonomije, dok druga pokriva sve vrste poslova. Nakon dobijanja ovih dozvola, relativno je lako podneti zahtev za stalni boravak u zemlji.

Irska takođe nudi vizu za radni odmor građanima Argentine, Australije, Kanade, Čilea, Hong Konga, Japana, Novog Zelanda, Južne Koreje, Tajvana i SAD između 18 i 30 ili 35 godina. Sa ovom vizom, radnici imigranti mogu ostati u zemlji do 12 meseci, sa izuzetkom Kanađana koji mogu ostati do 24 meseca.

Portugal je nedavno uveo kratkoročne vize za radnike koji nameravaju da ostanu u zemlji samo jednu sezonu. Portugalska sezonska radna viza dozvoljava zaposlenima da provedu u zemlji devet meseci, kao i da rade na više mesta, ukoliko su u pitanju sezonski poslovi.

Svaka druga dugoročna radna viza zavisi od profesije. Poznato je da proces prijave traje nekoliko meseci, a nakon toga radnik dobija vizu na jednu ili dve godine. Oni koji žive u Portugalu pet godina mogu da podnesu zahtev za stalni boravak, nakon čega više ne moraju da apliciraju za radnu vizu.

Finska je pokrenula 14-dnevni ubrzani proces za dovođenje visokokvalifikovanih radnika u zemlju, kao i njihovih porodica. Finska vlada definiše one koji mogu imati koristi od ove usluge kao "specijaliste" i početne preduzetnike. Posle 90 dana u zemlji, radnici koji nisu iz EU moraju da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu.

Kako je u regionu?

Kada je reč o regionu, u Sloveniji se traže radnici iz inostranstva, a ta zemlja zapošljava strance upravo zbog deficita na lokalnom tržištu rada. Traženi su skoro svi: mesari, građevinci, radnici u It sektoru. Neki poslodavci već imaju radnike iz zemalja Zapadnog Balkana, čijim radom su poprilično zadovoljni, piše DW. Kako navodi ovaj portal, gotovo najveći broj broj kvalifikovanih radnika, iz ovog regiona, u Sloveniju je otišao iz BiH.

Međutim, u Sloveniji ima značajan broj radnika i iz Srbije. Ovo za Euronews Srbija potvđuje Verica Cvetković, diplomirani ekonomista iz Leskovca koja se sa svojom prodicom nedavno preselila u Ljubljanu.

Kaže da je njen suprug, koji je po zanimanju kuvar, "presekao" nekoliko meseci pre njih, i otišao u Sloveniju kako bi našao posao i pripremio sve za njihov dolazak. Verica navodi da su od samog starta imali pozitivno iskustvo. Suprug jako brzo, kaže, već na prvom intervjuu pronašao posao u struci, a i ona je bila te sreće kada je defintivno stigla u Ljubljanu.

Sidarta/Alen Kosmač

U svakom slučaju, njeno napuštanje Srbije je trajalo. U tome je, navodi, dosta doprinela situacija oko korone zbog koje su mnoge zemlje neko vreme bile zatvorene, naročito za novu radnu snagu.

Što se dece tiče, Verica objašnajva da je Slovenija dobra zemlja za njihov odgoj i školovanje, ali navodi da postoje i dva načina da dete dobije vizu za boravak u ovoj zemlji.

"Što se tiče papirologije oko deteta, moj savet je da je najbolje da se završi njihova sopstvena viza. Tačije, oni to zovu "viza na osnovu školovanja" i ona se vrlo lako dobija. Drugi način je da dete dobije vizu na osnovu vize jednog od roditelja", kaže ona.

Region privlačan zbog jezičke barijere

Da je region svakako atraktivan za ljude iz Srbije, za Euronews Srbija potvrđuje i Dragiša Ristovski iz Centra za razvoj poslovnih veština "D.R. Gilbert Group", koji je takođe  i vlasnik nekoliko malih preduzeća koja se upravo bave pitanjima ljudskih resursa na nivou bivše Jugoslavije.

Objašnjava da je region privlačan za građane Srbije, pre svega zbog jezičke barijere, jer ona nekima može da bude i presudan faktor. Kako objašnjava, njegovo iskustvo zasniva se pre svega na sezonskim poslovima, mnogo manje kada je u pitanju stalno zaposlenje.

"Što se zemalja bivše Jugoslavije tiče, u odnosu na zemlje kao što su Nemačka, Austrija ili Velika Britanija, kod Balkana je zapravo prednost jezik, pa se veliki broj ljudi odlučuje da posao traži upravo tu. Druga prednost je ta što im je domonovina bliže. Uvek mogu da dođu u posetu porodici i prijateljima. Postoje i te kulturološke i jezičke razlike koje su dosta manje u poređenju sa evrospkim metropolama, a nekima je to presudan faktor", kaže Ristovski.

Navodi da je njegovo iskustvo pokazalo da se najviše ljudi, kada je region u pitanju, odlučuje da posluje u Hrvatskoj i Sloveniji, nešto manje u Crnoj Gori, a gotovo da ih nema u Severnoj Makedoniji ili BiH.

"Ljudi najviše idu u Hrvatsku i Sloveniju, jer su tamo inače plate nešto veće nego kod nas. Slovenija je dobro organizovana džava, može pristojno da se zaradi, dobar je tretman radnika tamo. Takođe slično je i kada je Hrvatska u pitanju. Oko 14.500 naših ljudi je išlo da radi u Hrvatskoj, na primorju. To su uglavnom sezonski poslovi i ljudi su mahom zadovoljni. Mi smo tako otvorili firmu u Rovinju. Videli smo da postoji veliko interesovanje naših građana da rade tamo sezonski. U ovom slučaju mi smo posrednici između radnika i poslodavaca", kaže on.

Upitan zbog čega se ljudi pre dolučuju za sezonske poslove, kada je region u pitanju, a kada su u pitanju stalna zaposlnja pre idu u neku od evropskih metropola, Ristovski kaže da je razlog taj što su prosečne plate u regionu slične, pa građani, navodi, "nemaju računicu" da se u neku od zemalja bivše Jugoslavije presele trajno. Dodaje da ima i takvih, ali da prednjače sezonci.

"Naša praksa je pokazala da određene firme u regionu traže da dovedemo vozače ili zanatske radnike i tu nama kao posredniku nastaje problem jer ti ljudi treba trajno ili na duže vreme da pređu u Hrvatsku ili Sloveniju. Onda moraju sami da obezbede smeštaj i hranu. Razlika u plati nije baš toliko velika. Recimo razlika u plati vozača u Beogradu i Rijeci može biti bukvalno u 100 evra. Zbog toga, što se tiče posla u regionu, mislim da je on primamljiviji u domenu sezonskih a ne trajnih poslova. Bar je takvo naše iskustvo", kaže on.