Srbija rezervisala 2,4 milijarde evra od MMF za slučaj krize - šta za Srbiju znači novi stendbaj aranžman

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/11/2022

17:41

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Vlada Srbije je sa delegacijom Međunarodnog fonda postigla dogovor o budućem stendbaj aranžmanu za Srbiju koji bi trajao dve godine u ukupnom iznosu od 2,4 milijarde evra. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali je rekao da je tokom dvonedeljnih razgovora o budućem aranžmanu Srbije sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom završena treća revizija dosadašnjeg 'PCI' instrumenta i da je ispregovaran novi aranžman.

On je rekao da očekuje i zvaničnu potvrdu i odobrenje Odbora direktora MMF-a tokom decembra, nakon čega bismo i zvanično ušli u novi aranžman.

"To će biti dodatna podrška Srbiji da što lakše prođe kroz krizu, ali, pre svega, i dodatna sigurnost da ekonomske posledice sukoba u Ukrajini ne zaustave započete reforme, kako bi se ublažili efekati usporavanja svetske ekonomije na Srbiju", istakao je Mali.

Stručnjaci smatraju da je glavni razlog povratka Srbije u zagrljaj MMF-a potreba da se osigura novac koji bi mogao biti iskorišćen u narednom kriznom periodu. Kako navode, najveći rizici za naše finansije prete od dugova, odnosno rata kredita koji na naplatu dospevaju sledeće godine, ali i od smanjenja fiskalne discipline do čega uvek dolazi kada se inflacija ubrzava.

Vučković: MMF ima ozbiljan sistem kontrole sredstava

Ekonomista Vladimir Vučković iz Mokrogorska škola menadžmenta kaže da je ovaj arnažman objektivna potreba države i objašnjava da smo prethodnih godina imali dobre rezultate, da nije bilo krize i da zato nije bilo ni potrebe da uzimamo novac od MMF-a.

"Sada su se stvari okrenule. Imamo svetsku krizu, domaće probleme i u tom smislu sve rizičnije na međunarodnom tržištu gde moramo da se zadužujemo, tako da je prirodno da smo se obratili MMF da dobijemo sredstva po nižoj kamatnoj stopi nego što bismo inače dobili na međunarodnom tržištu", rekao je Vučković za Euronews Srbija.

On smatra da aranžmane sa MMF i Svetskom bankom možemo posmatrati i kao dobru vest u smislu transparentnosti zaduživanja, jer je to nešto što se vlastima u prošlosti zameralo, kod zaduživanja kod Emirata ili Kine.

" Uzimamo sredstva po nižoj kamatnoj stopi i ta sredstva su uslovljena. Nećemo moći tek tako da povučemo novac i da radimo šta hoćemo. MMF će pratiti našu ekonomsku politiku i razvoj situacije kod nas. Mi treba da vodimo, da imamo zdrave javne finansije i u tom smislu je to još jedna prednost. Kada se zadužimo od neke države na netransparentan način, te pare idu u budžet i ne postoji nikakva obaveza da će se potrošiti na pravi način", naveo je Vučković.

On je istakao da Svetska Banka kao i MMF ima ozbiljne sisteme kontrole nad trošenjem novca i dodao da postoji veća uverenost da ćemo te pare potrošiti na pravi način.

Saglasnost o povišici plata i penzija

Vučković je dodao da uvek treba da postoji saglasnost Fonda sa našom ekonomskom politikom i da najava novog aranžmana znači da je MMF dao saglasnost za povećanje penzija i plata u javnom sektoru.

"Za sada nemamo informaciju da li je povećanje plata od 12 odsto i penzija kumulativno od oko 20 odsto i dogovoreno sa MMF-om. Imamo samo načelne informacije da rast tih prinadležnosti treba da bude oprezan i odmeren u skladu sa mogućnostima zemlje. Videćemo šta je konkretno dogovoreno. Pretpostavljam da su ti brojevi važne stvari za našu Vladu, da je MMF to imao u vidu, a da u krajnjoj liniji, okolnosti koje su se desile i visoka inflacija u Srbiji daju moglućnost da imamo upravo ono što je vlada želela. Dakle, dobićemo potvrdu sa budžetom za sledeću godinu, ali ja očekujem da će biti onako kako je obećano građanima", rekao je Vučković.

Ranđelović: Dodatna finansijska podrška

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović je ranije rekao za Euronews Srbija da je sklapanje dodatnih arnažmana sa Međunarodnim monetarnim fondom dobar potez kako bi se obezbedili dodatni izvori finansiranja, u periodu kada su rizici neizvesnosti veliki i kada je pristup međunarodnim finansijskim tržištima relativno ograničen u smislu raspoloživosti kapitala i uslova zaduživanja.

"Zaključenje je primarno motivisano obezbeđenjem dodatne finansijske podrške u slučaju platno-bilansnih teškoća, u slučaju da dođemo u situaciju da nam prilivi deviza po osnovu izvoza ili investicija budu manji nego odlivi po osnovu uvoza i slično. Srbija je u prethodnom periodu, uprkos deficitu u trgovini sa inostranstvom imala veliki priliv kapitala iz inostranstva po osnovu direktnih i portfolio investicija, i na taj način je obezbeđivala održivost platno-bilansne pozicije", rekao je Ranđelović.

On je napomenuo da se globalna geopolitička situacija komplikuje, da velike evropske centralne banke zatežu monetarnu politiku, što ima snažne reperkusije i po finansijska tržišta, jer se smanjuje ponuda kapitala, njegova cena raste, što će, kako prognozira, verovatno negativno uticati na prilive investicija.