Igre 
Srbija se vraća u zagrljaj MMF: Stendbaj aranžman kao osigurač za slučaj "fiskalnog kratkog spoja"
Komentari01/10/2022
-08:10
Misija Međunarodnog monetarnog fonda sa kojom će vlada razgovarati o novom stendbaj aranžmanu stiže u Beograd 20. oktobra. Srbija i MMF trenutno imaju važeći aranžman, odnosno instrument za koordinaciju politika (IPC) koji je savetodavni program, a za razliku od postojećeg, novi aranžman bi, kako objašnjavaju stručnjaci, podrazumevao mogućnost korišćenja finasijskih sredstava.
Ekonomisti smatraju da je glavni razlog povratka Srbije u zagrljaj MMF-a potreba da se osigura novac koji bi mogao biti iskorišćen u narednom kriznom periodu. Kako navode, najveći rizici za naše finansije prete od dugova, odnosno rata kredita koji na naplatu dospevaju sledeće godine, ali i od smanjenja fiskalne discipline do čega uvek dolazi kada se inflacija ubrzava.
Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da je sklapanje dodatnih arnažmana sa Međunarodnim monetarnim fondom dobar potez kako bi se obezbedili dodatni izvori finansiranja, u periodu kada su rizici neizvesnosti veliki i kada je pristup međunarodnim finansijskim tržištima relativno ograničen u smislu raspoloživosti kapitala i uslova zaduživanja.
"Zaključenje je primarno motivisano obezbeđenjem dodatne finansijske podrške u slučaju platno-bilansnih teškoća, u slučaju da dođemo u situaciju da nam prilivi deviza po osnovu izvoza ili investicija budu manji nego odlivi po osnovu uvoza i slično. Srbija je u prethodnom periodu, uprkos deficitu u trgovini sa inostranstvom imala veliki priliv kapitala iz inostranstva po osnovu direktnih i portfolio investicija, i na taj način je obezbeđivala održivost platno-bilansne pozicije", rekao je Ranđelović.
On je napomenuo da se globalna geopolitička situacija komplikuje, da velike evropske centralne banke zatežu monetarnu politiku, što ima snažne reperkusije i po finansijska tržišta, jer se smanjuje ponuda kapitala, njegova cena raste, što će, kako prognozira, verovatno negativno uticati na prilive investicija.
"U takvoj situaciji je dobro imati aranžman i dodatne izvore finansiranja kako bi se taj jaz zatvorio", smatra Radosavljević.
Profesor ekonomije u penziji Božo Drašković za Euronews Srbija kaže da novi aranžman sa MMF-om nije vezan za pravljenje finansijskih rezervi, već da sledeće godine na naplatu dospevaju ranije programirane obaveze u vrednosti do četiri milijarde evra koje je teško isplatiti iz sopstvenih prihoda.
Povezane vesti
"Veliki je problem zbog inflacije i ekonomske krize obezbediti ta sredstva iz fiskalnih prihoda i zato se država oslanja na MMF gde ima rezervna sredstva da pokrije već ranije ranije dospele obaveze. Taj program je ustvari aranžman pokrivanja rizika da se država neće zadužiti na sve skupljem tržištu kredita u svetu", smatra Drašković.
On napominje da su se promenile okolnosti i da je došlo do ekonomske krize i rasta kamatnih stopa zbog čega je zaduživanje na slobodnom tržištu skuplje i da zato sada država umesto savetodavnog, pregovara o stendbaj aranžmanu.
"Prirodno je da Vlada pravi rezervnu opciju sa MMF. Ta opcija jeste da se možete zadužiti u određenoj količini novca za ne daj Bože varijantu u kojoj možete povući od MMF-a u odnosu na slobodno tržište gde je on skuplji. Dobićete mogućnost jeftinijeg zaduživanja", rekao je profesor Drašković.
"Aranžman je sidro za vođenje ekonomske politike"
Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije iznosi 31,5 milijardi evra, što je 53 odsto BDP-a,a to je i dalje ispod mastrihtskog maksimuma. Godišnja inflacija će, kažu u Ministarstvu, biti 11,5 odsto, dok je prosečna plata od 73.114 dinara. Nezaposlenost iznosi 8,9 odsto,a investicije su u prethodnih osam meseci dostigle 2,6 milijardi evra. Uprkos sveopštoj krizi resorni ministar Siniša Mali očekuje privredni rast od 3,9 odsto. Ovakav aranžman obično se sklapa kada postoje neke platno-bilansne teškoće, a ministar Siniša Mali je izjavio da Srbija ima dovoljno novca i da su finansije stabilne, pa se postavlja pitanje da li je potreban ovakav tip aranžmana. Ekonomisti smatraju da je dobro imati rezervnu mogućnost povoljnijeg zaduživanja u periodu rasta kamata i sve skupljeg novca.
"Kada je reč o stanju budžeta, odnosno javnih finansija, u prvih sedam meseci naplata javnih prihoda je išla iznad plana po osnovu snažnog rasta cena uvoznih dobara, što je imalo za rezultat da poreski prihodi budu naplaćeni u znatno većem iznosu nego što je planirano. S druge strane je, pre svega energetska kriza imala svoje negativne posledice po javne finansije u vidu većih izdataka koje se očitavaju kroz subvencije, pozajmice koje država daje javnim preduzećima iz energetskog sektora, koji će se na kraju u velikoj meri pretočiti u prave javne rashode i u fiskalni deficit", objašnjava profesor Radosavljević.
profimedia
Ona napominje da je u takvim uslovima, kada su ti rizici i neizvesnost relativno veliki i kada je pristup međunarodnim finansijskim tržištima relativno ograničen u smislu raspoloživosti kapitala i uslova zaduživanja na međunarodnim finansijskim tržištima, dobro imati i taj jedan dodatni zaštitni mehanizam ili dodatni izvor finansiranja koji bi u naročito nepredviđenim okolnostima mogao da obezbedi likvidnost države u kratkom, pa možda i u srednjem roku.
Radosavljević kaže da u trenutnim okolnostima aranžman predstavlja jedno dobro sidro za vođenje ekonomske politike u Srbiji.
Povezane vesti
"Pored toga što aranžman ima svoju finansijsku komponentu, odnosno što daje mogućnost državi da povlači finansijska sredstva u slučaju potrebe za finansiranje platnog bilansa, za obezbeđenje dodatne podrške budžetu i slično, on nije bezuslovan. Aranžman će implicirati i određeno obavezivanje države u pogledu parametara ekonomske politike u narednom periodu", napomenuo je Ranđelović.
On smatra da su šanse da ekonomska politika, odnosno fisklna politika budu vođene na održiv način bolje ukoliko država ima dobro profilisan aranžman sa MMF-om nego ukoliko ga nema.
"MMF će dozvoliti povišicu do nivoa inflacije"
Uprkos otežanoj ekonomskoj situaciji, najavljeno je da će penzioneri od 1.novembra dobiti povećanje od 9 odsto,a od jnuara čak 12 odsto. Od nove godine će se i minimalna zarada se povećati za 14,3 odsto,tako da će minimalac biti oko 40.000 dinara. Od prvog januara će i zaposleni u javnom sektoru dobiti povećanje od 12,5 odsto.
Povezane vesti
Profesor Božo Drašković smatra da će MMF pristati na povećanje, ali da je pitanje da li će to biti 9 ili 19 odsto. On napominje da i MMF ima podatke i da gleda da se "ispegla" ta razlika između obezbvređivanja penzija i zarada i njihovo prilagođavanje stvarnom stanju. Uvek je to, napominje profesor, ispod nivoa inflacije.
"Obično MMF nastupa tako, ako je prilagođavanje za stopu inflacije do određenog nivoa, on se neće protiviti da povećate zarade u javnom sektoru i za penzije ako je to do određenog nivoa rasta inflacije, ali ako planirate preko, onda MMF stavlja rampu i sprečava tu mogućnost", objasnio je Drašković.
Tanjug/Tara Radovanovic
On je napomenuo da, kada se zadužuju na slobodnom tržištu, države mogu trošiti novac za ono za šta hoće, ali kada uzimaju sredstva od MMF-a strogo im je definisan koridor preko koga i u okviru koga moraju trošiti taj novac.
"Ako se zadužujete da biste gradili auto-put ,možete na slobodnom tržištu i niko vas neće pitati da li je cena objektivna ili nije, ali kada uzimate od njih oni će reći da li je to u redu i da li dozvoljava ili ne", priča Drašković.
Profesor Ranđelović smatra da ne bi trebalo da bude problema kada je u pitanju podizanje penzija i plata u javnom sektoru.
"Prilikom dogovaranja aranžmana sa MMF, sigurno će budžet za sledeću godinu biti u fokusu, sa ciljem da on bude postavljen na održiv način - da deficit budžeta ne bude prevelik, odnosno da bude zadržan u okvirima koji neće implicirati snažan rast javnog duga i koji ćemo moći da finaniramo, bilo zaduživanjem na međunarodnim tržištima, kod međunarodnih finansijskih institucija, bilateralno međudržavno ili na neki drugi način. U tom smislu će se bitni elementi tog sporazuma odnositi i na politiku javnih rashoda i na indeksaciju bitnih stavki javnih rashoda, kao što je povećanje plata, penzija, kapitalni rashodi, subvencije i slično", kaže profesor Ranđelović.
Dodao je da stendbaj aranžman čvršćeg karaktera nego savetodavni, jer podrazumeva i mogućost povlačenja finansijskih sredstava od strane Srbije kod MMF, što prethodni aranžman nije podrazumevao. Samim im što otvara tu mogućnost, on je u većoj meri i obavezujući za državu, u pogledu nekih mera u domenu ekonomske politike koje će biti neophodno implementirati.
Šta su baferi?
Profesor Ranđelović ukazuje da se uslovi na međunarodnom finansijskom tržištima snažno pogoršavaju i dodaje da je raspoloživost kapitala manja, dok kamatne stope sada već relativno snažno rastu i da možemo očekivati da će se takav trend nastaviti i u narednom periodu. U svojim naporima da suzbiju inflaciju velike centralne banke podižu kamatne stope i najavljuju da će to raditi i dalje, što će onda imati posledice i na uslove zaduživanja.
"U tom smislu, imajući u vidu da su naše potrebe za finansiranjem godišnje relativno značajne, dakle tek manji deo potreba je vezan za projektovani deficit budžeta, a veći deo novog zaduživanja će se odnositi na obezbeđenje sredstava za otplatu kredita iz prethodnog perioda koji će dospeti u narednom peirodu. Dakle, imajući u vidu da su te potrebe relativno velike dobro je imati veći broj potencijalnih izvora finansiranja", rekao je Ranđelović.
Zato je, kaže, dobro imati takozvane bafere, odnosno finansijske rezerve koje bi državni budžet zaštitile od situacije da nekada mora da se zaduži po trenutno veoma nepovoljnim uslovima.
"Pre nekoliko dana smo imali informaciju o bilateralnom aranžmanu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, aranžman sa MMF predstavlja jedan potencijalni novi instrument i videćemo da li će biti nekih dodatnih opcija odnosno ideja na stolu. Što ne budemo pokrili kroz aranžmane tog tipa, ostatak ćemo morati da obezbeđujemo na svetskim tržištima po verovatno znatno nepovoljnijim uslovima nego što je to bilo u prethodnom peroiodu", rekao je profesor.
Preporuka za vas
Komentari (0)