Šoškić za Euronews Srbija: Aranžman sa MMF je garancija da će država lakše proći kroz krizu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/10/2022

20:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom šalje dve poruke, do kojih je jedna dobra, a jedna loša. To je znak da se država s jedne strane nalazi u sistuaciji da joj treba pomoć, a s druge strane, da je tu MMF koji je u tom domenu jedna vrsta garancije da će zemlja lakše proći kroz izazove pred kojima se nalazi, izjavio je za Euronews Srbija Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Šoškić je istakao da se okolnosti menjaju i to nepovoljno po makroekonomsku stabilnost naše zemlje i da je zato dobro i važno da napravimo aranžman sa MMF-om u ovom trenutku.

"Ne samo da MMF sa svojim međunarodnim finansijskim sredstvima može da pomogne državi, već to može da uradi i sa svojom makroekonomskom ekspertizom koja je dovoljno dobra i poznata u svetu, rekao bih najbolja, u smislu stabilizacije makroekonomskih prilika u zemljama širom sveta", rekao je Šoškić.

On je objasnio da je formalno Narodna banka Srbije domaćin MMF-u i dodao da je MMF osmišljen da pruža podršku centralnim bankama, u smislu eventualne podrške deviznim rezervama, da bi se obezbedila spoljna likvidnost. Međutim, glavni deo razgovora i odnosa u Srbiji i sličnim zemljama jeste da se pogleda budžetska situcija i da se vidi koliko je održiv fiskalni deo.

"Mislim da je dobro da mi idemo u pravcu razgovora sa MMF-om, jer mi se čini da poslednjih godina naše ekonomske politike, fiskalna i monetarna, nisu zapravo usklađene i da je bilo najavljivano puno nekih projekata koji mnogo koštaju i koji nisu produktivni i direktno neće imati najveće pozitivne efekte na BDP. Razgovori sa MMF-om mogu da pomognu našim zvaničnicima da razumeju šta je održivo na dugi rok i u tom kontekstu verujem da će, kao i obično što je do sada bilo, glavni akcenat biti na toj fiskalnoj stabilnosti i na tome da se dovedu u održivi odnos prihodi i rashodi, jer su sada okolnosti bitno drugačije u našem okruženju", rekao je Šoškić.

On je ukazao na stalni rast cena energenata koje mi uvozimo, a osim nafte i gasa, podsetio je da uvozimo i mnogo struje, koju ranije nismo toliko kupovali u inostranstvu, a koja je dramatično poskupela.

"To je početkom ove godine otvorilo ozbiljan jaz u platno-bilansnom deficitu. U prvom kvartalu smo imali preko 10, a u drugom oko 9 odsto. To je samo po sebi nepovoljan ili alarmni znak, a s druge strane imamo tendencije da dolazi do usporavanja ekonomske aktivnosti. Vidi se ta tendencija i u poljoprivredi, građevinarstvu i u industrijskoj proizvodnji. Srpski BDP se polako usporava, u svom rastu, a paralelno imamo rast cene energenata i rast cene zaduživanja na međunarodnom tržištu", rekao je Šoškić.

Profesor je rekao da formalno ima dovoljno prostora za najavljeno povećanje plata i penzija, ali da je to privid, jer inflacija u prvom efektu daje povoljnije budžetske rezultate, zato što je prihodna strana budžeta ditrektno pozitivno pogođena inflacijom. Kako je objasnio, imate više prihode od rasta cena, pa je i PDV viši i da se onda javlja jedna zavodljiva slika, kao da je fiskalna situacija povoljnija i da to nažalost "može da opusti ljude koji ne razumeju taj mehanizam da u početku kada je inflacija imate nešto povoljniju situaciju u budžetu, a da bi se ona kasnije mogla znatno pogoršati".

"U ovom trenutku je važno da imamo opreznost i dobro je da sa MMF pokrenemo razgovore, jer smatram da sa njihovom makroekonomskom ekspertizom kao nezavisnog tela, koje dolazi van naše zemlje imamo jedan veći stepen objektivnosti na raspolaganju da procenimo naše makroekonomske kapacitete", napomenuo je profesor.

Stendbaj aranžman rezerviše sredstva za slučaj krize

Ministar finansija Siniša Mali je najavio novi stendbaj aranžman, a Šoškić napominje da bi to bio viši nivo saradnje u odnosu na savetodavni koji smo imali do sada.

"Imali bismo redovnije posete i procene naših mera koje se sprovode u delo. Imali bismo mogućnost da MMF ukaže na nešto što nije urađeno i da se postave rokovi kada će biti urađeno. Po pravilu se, takođe, odvajaju i finansijska sredstva podrške za državu ukoliko joj ta sredstva podrške zatrebaju", objašnjava Šoškić.

On napominje da će od daljeg razvoja situacije i odvijanja aktuelne krize zavisiti da li će se Srbija dodatno zadužiti, odnosno da li će koristiti ta sredstva.

"Zavisi od toga koliko ćemo imati recesionih efekata koji dolaze zbog rata u Evropi, koji će najviše pogoditi EU, na koju smo mi najviše oslonjeni. Teško je proceniti da li će doći do povlačenja tih sredstava. Ja se nadam da neće, ali je dobro imati aranžman koji vam to omogućava u situaciji naglašene nestabilnosti da se možet eosloniti na raspoloživ i relativno povoljan, a time mislim i jeftin izvor finansiranja., kakav inače MMF pruža zemljama poput Srbije.

Prekid pregovora bio bi loš znak

On je rekao da očekuje da će Srbija sklopiti sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom i da smatra da bi eventualni prekid pregovora značio da su ekonomske politike koje Vlada Srbije namerava da primeni u narednom periodu takve da se kroz ragovor i kroz neki kompromis ne može naći zajednički jezik, a da ih međunarodni monetarni fond zapravo ocenjuje kao neodržive.

"Ne bi bilo dobro da dođe do situacije da se aranžman ne napravi, a da su ovi razgovori počeli", rekao je Šoškić.

Profesor je istakao da je osnovni cilj i mandat MMF da zemlja ne dođe u krizu i da ne dođe u poziciju da ne može da izmiruje svoje međunarodne obaveze i da mi treba da znamo i da na taj način i kontaktiramo sa MMF-om, da to nije razvojna institucija.

"Ovaj aranžman treba napraviti, ali mi ne smemo da izgubimo iz vida da mere koje nam predlaže MMF nisu nužno razvojne i da ukupne mere koje bismo mi trebali da sprovdemo u našoj zemlji da bismo je postavili u situaciju da se dugoročno brzo razvija prevazilaze aranžman sa MMF u svakom smislu", poručio je Šoškić.

Srbija i MMF trenutno imaju važeći aranžman, odnosno instrument za koordinaciju politika (IPC) koji je savetodavni program, a za razliku od postojećeg, novi aranžman bi podrazumevao mogućnost korišćenja finasijskih sredstava.