Kriza diže cenu zlata, ali i podstiče šverc: Carinici zaplenili trostruko više zlata u odnosu na celu prošlu godinu
Komentari18/09/2022
-17:02
Zlato je uvek sigurno utočište u kriznim vremenima, a ta činjenica mu je prethodnih meseci zbog ogromne tražnje na globalnom nivou značajno digla cenu, ali je s druge strane podstakla mnoge da ostvare ekstra profite. Zato i ne čude sve češći pokušaji šverca ovog plemenitog metala, ali i zaplene najrazličitijih dragocenosti. Srpski carinici su od početka godine sprečili pokušaj krijumčarenja više od 30 kilograma zlata, što je skoro trostruko više u odnosu na celu prethodnu godinu.
Najveći udeo čine dve rekordne zaplene, od kojih se jedna desila pre nekoliko dana na prelazu Gradina, kada je u punom rezervoaru putničkog automobila pronađeno gotovo 11 kilograma zlatnog nakita vrednog više od pola miliona evra, dok je 11,6 kilograma zlata otkriveno i 29. marta na kontrolnom punktu Merdare. Tada su paketići zlatnog nakita otkriveni u specijalnom bunkeru u podu automobila i ispod naslona za ruke između prednjih sedišta.
"Neprolazna vrednost plemenitih metala, prevashodno zlata, još više je na ceni u kriznim vremenima, pa samim tim ne treba da čudi i to što je njegovo krijumčarenje u stalnom porastu. Zbog svog geografskog položaja Srbija se kao tranzitna zemlja nalazi na putu krijumčara najrazličitijih roba, pa i zlata. Zlato je u Turskoj jeftinije nego u zemljama EU, pa se zbog razlike u ceni, odnosno brze i lake zarade krijumčari ka zapadnoevropskim zemljama", kažu za Euronews Srbija u Upravi carina.
Oni navode da je primetno i sve više pokušaja krijumčarenja investicionog zlata proizvedenog u formatu zlatnih pločica koje ima zagarantovanu finoću 999,9. Pločice ili manje poluge se proizvode u prestižnim kovnicama, koje zadovaljavaju najstroža pravila poslovanja u pogledu finoće i težine investicionih proizvoda.
Zlato kriju i u teglama ajvara
Bilo u polugama, nakitu ili kovanicama, zlato se najčešće krije u šupljinama vozila, ali i u torbicama, cipelama, vešu, dečjim igračkama, pelenama, jastucima...Carinici su zlatni nakit otkrivali u originalnim pakovanjima turskog čaja, naizgled neotvorenom tetrapaku sokova i mleka, gotovim jelima, šupljinama vešalica za garderobu, a na Gradini je pre nekoliko godina zabeležen slučaj skrivanja zlatnog nakita i u teglama ajvara.
"Ako se posmatra struktura prekršaja čiji je predmet zlato, svakako se može reći da prednjači nakit, ali ga je bilo i u prahu, listićima, polugama, pločicama, lomljenog ili pretopljenog", navode u Upravi carina.
Oni za Euronews Srija navode da su njihovi službenici kroz različite specijalističke obuke i kontinuirano stručno usavršavanje dobro obučeni za suzbijanje svih vidova krijumčarenja, pri čemu ne treba zanemariti ni iskustvo koje se stiče svakodnevnim radom.
"Ne postoji mesto u prevoznom sredstvu ili na ljudskom telu, gde bi se nešto moglo sakriti, a da to već nije viđeno. Sem toga, poznato je i da srpska carina raspolaže najsavremenijom opremom i tehnikom, koja, osim što bitno skraćuje vreme pregleda, dodatno destimuliše sve eventualne krijumčare", kažu u Upravi carina.
Dozvoljen samo lični nakit
Mada su domaći propisi gotovo u potpunosti usaglašeni sa propisima EU, kao i sa pravnom regulativom zemalja regiona, odakle dolazi najveći broj tranzitnih putnika, u Upravi carina kažu da je najčešći izgovor svih koji se nađu u prekršaju da nisu znali da je prilikom ulaska u našu zemlju potrebno prijaviti sve dragocenosti, izuzev ličnog nakita.
"Uz puno uvažavanje kulturoloških razlika i tradicije pojedninih naroda, pod ličnim nakitom se podrazumeva ono što putnik nosi na sebi, ili pak za potrebe datog putovanja, dok je kao i svuda u svetu, veće količine dragocenosti potrebno prijaviti", objašnjavaju u Upravi carina.
O sudbini privremeno zadržanog zlata, kao i svih drugih roba, odlučuje nadležni sud. Sve ono što pravosnažnom sudskom presudom bude trajno oduzeto, izlaže se javnoj prodaji, a na taj način ostvareni prihod uplaćuje se u budžet Srbije.
Komentari (0)