"Putin pokušava da ublaži ekonomski cunami u ruskoj privredi": Odluka o plaćanju gasa u rubljama uzburkala tržište

Komentari

Autor: Euronews Srbija

24/03/2022

11:38

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Prva reakcija na naredbu ruskog predsednika Vladimira Putina da se "neprijateljskim zemljama" gas prodaje samo za rublje digla je cenu plavog energenta na berzama za oko 20 odsto, na 1.350 dolara za hiljadu kubika. Putin je rekao da Rusija neće prihvatati plaćanje za isporuke prirodnog gasa u "kompromitovanim" valutama, uključujući dolare i evre, i da će preći na plaćanje u rubljama. Iako nema dileme da ruski predsednik na ovaj način želi da uzvrati na sankcije EU i da ojača posrnulu nacionalnu valutu, iz pojedinih evropskih zemlja, poput Austrije, odmah su stigli odgovori da ne nameravaju da plaćaju energente drugačije od onoga što piše u ugovorima.

Ruski lider je precizirao da će se predstojeće izmene gasnih ugovora sa "neprijateljskim zemljama" ticati samo valute plaćanja, koja će biti promenjena u rusku rublju. Putin je naložio vladi da izda odgovarajuću direktivu "Gaspromu" o izmenama postojećih ugovora. Ministarstvo finansija i ruska centralna banka bi trebalo u roku od nedelju dana da utvrde proceduru po kojoj će uvoznici gasa kupovati rublje na domaćem tržištu.

Ekonomista Mihailo Gajić kaže za Euronews Srbija da Putin ovom odlukom želi da ojača rusku rublju u odnosu na ostale svetske valute.

"Za evro se pred sukob u Ukrajini dobijalo 97 rubalja, a kako su krenule sankcije i dosta kapitala otišlo iz Rusije, kako je deo ruskih devioznih rezervi zamrznut na raunima centralnih banaka u inostranstvu, ona se strmoglavila na oko 140 rubalja za evro. Posle Putinove najave ona je ojačala na 107 rubalja za evro, što predstavlja značajan rast. To znači da je finansijsko tržište ozbiljno shvatilo poruku i da se povećala tražnja za rubljom, jer će mnogim kompanijama biti potrebna da bi mogle da plaćaju svoje račune za gas i zato se povećala tražnja", objašnjava Gajić.

On napominje da bi trebalo razmišljati i o političkim i o ekonomskim posledicama Putinove odluke, imajući u vidu da zbog ruske invazije na Ukrajinu dolazi do velikih ekonomskih sankcija koje značajno pogađaju rusku ekonomiju i napominje da je to pokušaj Rusije da uzvrati. Gajić kaže da se procenjuje da će sankcije izazvati pad ruske privrede, odnosno smanjiti njenu ekonomsku aktivnost za oko 7 odsto, što je više nego u krizi 2008. i značajnije od najvećeg udara korona krize.

"Ekonomski cunami po rusku privredu je snažan i ruski politički vrh pokušava nekako da tome parira, da i oni, koliko je to u njihovoj ekonomskoj mogućnosti, naškode partnerima koji su njima uveli sankcije, da bi se ipak možda na takav način dogovorili da sankcije škode svima i da treba da se vrate za zajednički sto vezano za pregovore", kaže Gajić.

Ekonomista navodi da su iz Italije i Austrije već stigli odgovori da ne nameravaju da plaćaju drugačije od onoga što piše u ugovorima.

"Ugovori sa "Gaspromom" su inače poznati po tome da su jako nefleksibilni i da pregovori o njihovim izmenama i dopunama traju dosta, dosta dugo, tako da bilo kakav kratak rok promene tih ugovora bi bilo nešto što je do sada nezabeleženo u praksi. kad pogledamo satsav, ruska primanja sredstava od gasa, oko 58 odsto prihoda je u evrima, 30 odsto u dolarima, a ostatak u drugim valutama. Prilično je nejasna Putinova izjava da su to "kompromitovane valute", imajući u vidu da su svetske i da ih svi koriste i svima su potrebne za različite vrste uvoza i izvoza i svih sotalih transakcija, odk rublja, na žalost, nije takva valuta", kaže Gajić.

On kaže da je na kratak rok Rusija partner koji imaka mogućnost da ucenjuje drugu stranu za svoje velike energetske potencijale, ali da je na srednji i drugi rok, tako nešto nije održivo, jer Evropa želi da smanji zavisnost od uvoza ruskog gasa. On je naveo primer Nemačke kao najvećeg potrošača ruskog gasa u Evrpi, i ukazao da je ova zemlja odlučila da produži život svojim elektranama na ugalj, što je bilo nezamislivo pre samo nekoliko godina,

"Pravljeni su planovi da se naprave novi terminali za tečni naftni gas da bi on mogao da se uvozi iz Severne Amerike, Kanade i Katara. takođe s epregovara sa Azerbejdžanom za cevovode preko Turske i Balkana, kojima bi dopremali gas u Evropu. Postoji provena da bi trebalo da se u roku od nekoliko godina, za dve trećine smanji potrošnja ruskog gasa u Evropi , što onda u potpunosti menja bilo kakvu računicu toga da li bi Rusija mogla u tom trenutku da samo zavrtanjem gasa nanese veliki ekonomske i političke štete Evropi", objašnjava Gajić.

On napominje da upravo izlazimo iz jednog od pikova potrošnje, jer se završava grejna sezona,a da ćemo sve eventualne posledice psokupljenja cene gasa osetiti tek na početku sledeće sezone, u oktobru.

"Za sada će posledice najviše odetiti industrija, ako drugi najveći potrošač gasa u Evropi, jer će biti pogođena rastućom cenom energenata", kaže Gajić.

Srbija nije na listi neprijateljskih zemalja i ekonomista ne očekuje da će nas nataerati da plaćamo u rubljama i napominje da ni u ruskoj ekonomiji, ni po srpsku ekonomiju ne bi imalo neki veći značaj, ako bi se tako nešto uradilo.

"U ovom celom haosu bi trebalo što manje da smetamo i jkednima i drugima. Ovo nije naš sukob i trebalo bi da mirne glave prođemo kroz ovu oluju", poručuje Gajić.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže za Euronews Srbija da Rusi pokušavaju da nadoknade štetu, ali ukazuje da je teško nadoknaditi sve što je doneo ovaj rat.

"Ne znam da li Rusi imaju neki svoj kurs po kom žele da se otkupljuje rublja, ali verovatno da to otežava Zapadu trgovinu tim proizvodima i pokušava se da Rusi vrate ono što su izgubili kao posledice zamrzavanja njihovih sredstava, više od 600 milijardi u EU, što su zarazili kroz izvoz", priča Zečević.

Austrija: I dalje ćemo plaćati u evrima

Generalni direktor naftne kompanije OMV Alfred Štern poručio je, povodom odluke Moskve da naplaćuje gas u rubljama, da će njegova kompanija i dalje plaćati evrima, a ne rubljama.

"Nemamo nikakvu drugačiju sporazumnu osnovu. Ne bih ni smeo da plaćam drugačije. Pročitao sam vesti iz Moskve, ali OMV još niko nije nazvao. Imamo postojeće ugovore, i tamo je to tako dogovoreno. Sada ću sačekati da li će nam se neko obratiti", rekao je Štern u izjavi televiziji "Puls24"

Ministarka energetike Leonore Gevesler rekla je da se trenutno analizira koje su moguće posledice najave iz Rusije.

"Trenutno polazimo od toga da bi mogući prelazak na rusku rublju imao posledice po Austriju koje je moguće kontrolisati. Mora se paziti da se time ne podrivaju sankcije EU protiv Rusije", rekla je Gevesler.

Japan: Ne razumemo nameru, analiziramo situaciju

Oglasio se i japanski ministar finansija Šunići Suzuki i rekao da Japan ne zna kako će Rusija realizovati svoj plan da se energenti koje prodaje "neprijateljskim" zemljama plaćaju u rubljama.

"Trenutno analiziramo situaciju sa nadležnim ministarstvima, jer ne razumemo baš šta je namera Rusije i kako će oni to raditi. Vlada će pažljivo pratiti "neželjene efekte" njenih sankcija prema Rusiji na japansku privredu i finansijsko tržište, i preduzeti odgovarajuće korake u koordinaciji sa Grupom sedam i međunarodnom zajednicom", rekao je Suzuki na sednici parlamenta, prenosi Rojters.