Kako je energetska kriza uticala na Kosovo – prvi efekti vidljivi u industriji

Zapadni Balkan se suočava sa energetskom krizom – Albanija je proglasila vanrednu situaciju u snabdevanju elektičnom energijom, Severna Makedonija energetsku krizu, a Crna Gora preduzima dodatne mere u ovaj oblasti. Iz Vlade Srbije tvrde da je snabdevanje strujom stabilno, a kakva je situacija na Kosovu i Metohiji koje od polovine prošle godine nije deo elektromreže Srbije? 

Čak 97 odsto električne energije Kosovo dobija iz termoelektrana Kosovo A i Kosovo B u Obiliću. Rezerve lignita se procenjuju na više od 12 milijardi tona, ali zbog nedovoljne godišnje eksploatacije, proizvede se oko 1.000 megavata struje, a oko 400 do 500 megavata se uvozi. Na zvaničnom sajtu Ministarstva ekonomije piše da je problem i u zastarelosti termoelektrana, nedovoljnoj naplati potrošnje, krađi struje, kao i u ceni. 

"Kosovo momentalno ima najnižu cenu struje na Balkanu i u Evropi. Nema nijedna država, nijedna zemlja koja ima jeftiniju struju nego Kosovo, zato što ovde ni standard nije kao u ostalim zemljama, ali se i ovde očekuje da inflacija učini svoje", kaže Agim Šahini iz Udruženja kosovskih biznismena. 

Odbijena ponuda za gasovod

Finansiranje nove termoelektrane, Svetska banka je odbila 2018. godine, a i pored malih energetskih alternativnih resursa, sadašnja vlada je odbila ponudu američkog MCC za izgradnju gasovoda koji bi povezivao Kosovo i Makedoniju, jer bi po rečima ministarke ekonomije, cena jednog megavata, umesto 30, bila 40 evra. 

"Radi se o višemilionskim investicijama, a ni Evropa nema jasan odnos prema gasu, ne koristi gasne elektrane, već one na ugalj, upravo zbog cene gasa. Zato bi bilo neodgovorno da mi prihvatimo izgradnju gasovoda. Korišćenje prirodnog gasa može da poveća energetsku efikasnost, ali visoke cene proizvodnje plaća potrošač", navodi ministarka ekonomije u kosovskoj vladi Artane Rizvanooli.  

Kosovske firme za distribuciju i naplatu električne energije su privatizovane, a elektromreža je povezana sa albanskom, polovinom prošle godine, kada je Kosovo izašlo iz elektromreže Srbije. 

“Mi definitivno zagovaramo, udruživanje energetskih tržišta Kosova i Albanije. Takođe verujemo da je to evropska vrednost koja je sadržana u Sporazumu o energetskoj zajednici, a to je saradnja i udruživanje tržišta. Iz ove saradnje proizaći da i Kosovo i Albanija imaju manje cene za krajnje korisnike, veću konkurentnost, veću razmenu električne energije i fleksibilniji sistem uopšte”, rekao je Dardan Abazi sa instituta za razvojnu politiku.  

Da li je sistem funkcionalan

Da li je ovaj sistem funkcionalan, ako Albanija trenutno teško može da stabilizuje elektroenergetski sistem, a na Kosovu su poskupele osnovne životne namirnice i naftni derivati? Kosovski eksperti odgovaraju, najvažnije je da računi za struju ostaju isti. 

"Kompanije koje su zadužene za snabdevanje strujom su se izjasnile da neće da bude krize i da neće da bude povećanja cena, s tim da na Kosovu postoji regulatorna agencija koja daje dozvolu za povećanje cena, a i država ponekad subvencioniše kupovinu struje kada je kriza", kaže Agim Šahini. 

"Nadamo se da će Vlada i Evropska unija raditi zajedno kako bi se prevazišla ova kriza do proleća, kada se očekuje smanjenje cena električne energije. Mi ćemo i dalje imati energetski sistem koji ne utiče na ugroženo stanovnišvo, a takođe ne utiče puno ni na industrij", dodaje Dardan Abazi.  

Prvi efekti energetske krize su vidljivi upravo na industriji. Najveći kosovski izvoznik, fabrika Feronikal iz Glogovca, sa preko 2.000 zaposlenih je obustavila rad. O privatnim firmama i o čestim nestancima električne energije u domaćinstvima nema zvaničnih informacija, a iz Ministarstva ekonomije, ni posle skoro mesec dana, nema odgovora na pitanje Euronewsa – kakva je energetska budućnost Kosova.