Očekuju se nove količine gasa iz Rusije za EU: Da li je to korak ka rešenju energetske krize u Evropi

Rusija završava punjenje svojih skladišta gasa i trebalo bi da počne sa isporukom novih količina ovog energenta u Evropsku uniju. To bi moglo da utiče na cenu gasa, koja je prošlog meseca porasla za 280 odsto. Države članice Evropske unije polovinu ukupno potrebnog gasa uvoze iz Rusije. Stručnjaci ukazuju da je na krizu uticao čitav niz situacija, kao i da se energija nikad ne prodaje sama za sebe, već da uvek postoji i politička dimenzija.

Snabdevanje Evrope gasom konačno bi moglo da se normalizuje, pošto Rusija, prema najavama predsednika Vladimir Putina, kreće ponovo da izvozi gas na Stari kontinent. Prve isporuke očekuju se u Austriji i Nemačkoj.  

Oko 50 odsto količine prirodnog gasa u Evropi stiže iz Rusije, kroz nekoliko glavnih gasovoda kao što su Severni tok, Jamal-Evropa i Bratstvo, dok ostatak dolazi iz Norveške i Alžira. Cena gasa u Evropi naglo je porasla proteklih nedelja zbog velike potražnje tokom početka ekonomskog oporavka od pandemije koronavirusa.   

Istovremeno, došlo je do smanjenja zaliha, jer je protekla zima bila duga i hladna. Podaci sajta Gasna infrastuktura Evrope pokazuju da je trenutno u skladištima gasa širom Evrope nivo zaliha na oko 77 odsto, što je gotovo 20 odsto manje nego prethodne dve godine.  

Stručnjaci tvrde da nije reč o nestašici gasa, već da ga evropske zemlje nisu naručile u dovoljnoj količini, nadajući se da ga obezbedniti iz drugih izvora. Dok Zapad optužuje Moskvu da koristi isporuke gasa kao političko oružje, političari kažu da Rusija namerno odlaže isporuku gasa kako bi naterala Nemačku i čelnike EU da ubrzaju izdavanje dozvola za početak rada gasovoda Severni tok 2.  

Da li se gas koristi kao političko oružje?

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević kaže za Euronews Srbija da je očigledno da i dalje postoji tražnja za gasom na ruskom tržištu koje je veoma veliko, i da je potrebno da se tamo napune skladišta. On kaže da će, po svemu sudeći, biti isporučene i dodatne količine gasa za Evropu jer postoje kupci koji su spremni da plate visoku cenu.

Na pitanje da li se gas koristi kao političko oružje, Kovačević je rekao da je kriza nastala kao rezultat više događana, a ne samo ponašanja Rusije. Naveo je kvarove, rekonstrukcije, porast tražnje i slabiji priliv energije iz vetra.  

"Čitav niz okolnosti je doprineo stanju na tržištu i porastu cene. S druge strane, postoji veliko tržište gasa na otvorenim morima, taj gas u velikoj količini ide na Daleki istok gde su cene još više", naglasio je.  

Na pitanje da li je moguća energetska stabilnost u Evropi on je rekao da se u dužem roku može izgraditi čitav niz različitih objekata. On je napomenuo da Evropa nije toliko efikasna u korišćenju gasa.  

"Sama okolnost da se ovde u Evropi gas pojavljuje po nižim cenama nego na Dalekom istoku, a zemlje sa Dalekog istoka izvoze industrijsku robu u Evropu, pokazuje da postoji taj problem konkurentnosti i efikasnosti korišćenja gasa", rekao je Kovačević.  

Kakve cene možemo očekivati u Srbiji?

Kada je reč o Srbiji, on je naveo da se u ovom trenutku plaća gas po ranije ugovorenim cenama, i da po svemu sudeći, te cene nisu održive u ovom trenutku.  

"Kada gledate cene u drugoj polovini 2023. i kasnije, onda se ta cena na neki način stabilizuje, ali ipak na nešto višem nivou nego što je sadašnja”, napomenuo je.  

Dodao je da se svakako može očekivati određeno poskupljenje gasa, a koliko, "to ostaje da se vidi”.  

"To je pitanje različitih aranžmana. Nikada se energija ne prodaje sama za sebe. Uvek postoji politička dimenzija. To nije vezano samo za Rusiju, tako da tu postoji jedan malo kompleksniji proces", kaže Kovačević.  

Govoreći o projektu Severni tok 2, on je rekao da je cevovod napravljen i napunjen gasom, ali da postoje politički pregovori. Spomenuo je formiranje vlade u Nemačkoj gde je Severni tok 2 jedno od pitanja značajno za koalicije, ali i ponašanje nemačkih, evropskih i regulatora trećih zemalja.  

"Ima čitav niz pitanja koja nam nisu jasna ili nemamo odgovor. Mnoga od tih pitanja su političkog karaktera. Tako da ostaje da se vidi kako će se tržište razvijati", ukazao je.