Svetska banka očekuje snažan rast zemalja u razvoju u Evropi

Neočekivano snažan oporavak u prvoj polovini ove godine doveo je do jačanja privredne aktivnosti na tržištima u nastajanju i u zemljama u razvoju u Evropi i Centralnoj Aziji (ECA), pa Svetska banka predviđa da će rast ovog regiona u 2021. dostići 5,5 odsto, više nego što je prvobitno očekivano.

Oporavak je prvenstveno posledica oživljavanja izvoza tokom prve polovine godine, uz oporavak aktivnosti u zoni evra, i brzog rasta cena robe, kao i jačanja domaće tražnje usled vakcinacije i podsticajnih mera, navodi se u danas objavljenom najnovijem izdanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke za region ECA.

Ovaj međunaodni kreditor očekuje da će privredni rast na Zapadnom Balkanu u 2021. godini dostići 5,9 odsto, što je najviša stopa u čitavom regionu ECA, usled snažnih izvoznih rezultata, nakon čega se u 2022. godini predviđa usporavanje rasta na 4,1 odsto, kako doprinos spoljne tražnje rastu bude slabio.

U izveštaju se navodi da podsticaj izvoza privrednom rastu možda već gubi zamah zbog daljeg širenja zaraznijih sojeva kovida-19, kako na globalnom nivou, tako i u ovom delu sveta, što je već usporilo oporavak domaće tražnje u čitavom regionu, saopštno je iz Kancelarije Svetske banke u Beogradu.

Predviđa se da će u 2022. stopa rasta u regionu ECA usporiti na 3,4 odsto sa stabilizacijom eksterne i domaće tražnje i ukidanjem podsticajnih mera uvedenih zbog pandemije.

Perspektive su i dalje izuzetno neizvesne, uzimajući u obzir nastavak pandemije, a naročito imajući u vidu neravnomeran pristup vakcinama i oklevanje dela stanovništva da prihvate imunizaciju.

Oporavak u regionu prati značajno ubrzanje inflacije, kao i osetljivost na finansijske šokove koji bi mogli da budu izazvani iznenadnim pogoršanjem uslova eksternog finansiranja ili značajnim rastom političke neizvesnosti i geopolitiških tenzija.

„Pandemija i dalje presudno utiče na ekonomske perspektive Evrope i Centralne Azije. Međutim, uz rast stopa vakcinacije širom regiona, kreatori politika sada mogu da se usredsrede na ostvarenje inkluzivnog, otpornog i održivog oporavka nakon pandemije. Obezbeđivanje konkurentnog poslovnog okruženja koje podstiče preduzetnštvo i dinamičnu aktivnost privatnog sektora bitno je za dugoročan rast“, kaže Ana Bjerde, potpredsednica Svetske banke za region ECA, navodi se u saopštenju.

Pandemija je ostavila dubok i različit uticaj na preduzeća

Prema nalazima posebne analize, pod naslovom „Konkurencija i oporavak preduzeća nakon kovida-19“, sprovedene na osnovu podataka iz Anketa Svetske banke sa privrednim subjektima i Anketa „Puls privrede“, pandemija je ostavila dubok i različit uticaj na preduzeća.

Brojne države uvele su sveobuhvatne pakete podsticaja radi što bržeg otklanjanjaekonomskih posledica krize. Iako se domašaj državnih mera značajno razlikovao od zemlje do zemlje, u proseku je po 50 odsto preduzeća navelo da su dobila neku vrstu državne pomoći kao odgovor na ekonomske efekte krize.

Generalno, nalazi anketa ukazuju da je verovatnije bilo da će manje produktivna preduzeća dobiti državnu pomoć, kao i da će veće firme dobiti podršku u vidu odlaganja plaćanja obaveza i poreskih olakšica, dok je utvrđeno da su mere podrške odobravane kompanijama bez obzira na stepen njihove inovativnosti u periodu pre krize.

Kako ekonomije regiona budu ulazile u fazu ekonomskog oporavka, biće važno da kreatori politika u svim zemljama postepeno ukidaju široke mere podrške čim se za to steknu uslovi i usredsrede se na stvaranje konkurentnog poslovnog okruženja koje je ključ snažnog oporavka, otpornosti na buduće krize i održivog, dugoročnog privrednog rasta.

Većina zemalja ECA mogu da unaprede i institucionalni okvir i primenu zakona potrebnih za snažno konkurentno okruženje, uz reformu javnih politika u cilju unapređenja stečajnog postupka i načina rešavanja sporova, pojednostavljenja ulaska novih firmi na tržište i povećanja kapaciteta finansijskog sektora da kreditira poslovni sektor, navodi se u saopštenju.