Igre 
Zalihe nafte u Srbiji sve manje - opštine se žale na sve slabije prihode od rudne rente
Komentari21/09/2021
-21:31
Kolike su preostale zalihe nafte i gasa u Srbiji? Minimalne – rekao je prošle nedelje na vanrednoj konferenciji za novinare predsednik države, navodeći da je, nakon prodaje Naftne industrije Srbije “sve potrošeno i eksploatisano”. Da se količine smanjuju, na svojim budžetima osećaju i opštine, jer se smanjuju iznosi koje dobijaju na ime ionako niske rudne rente, a u nadležnom pokrajinskom sekretarijatu za Euronews potvrđuju da je od 2013. eksploatacija nafte u Vojvodini u padu.
Posebno za opštine bogate naftom i gasom, perspektiva ne deluje svetlo. U njihove budžete slivaju se sve manji iznosi od rudne rente.
"Recimo, 2014. je to bilo više od 100 miliona dinara direktno iz rudne rente u budžet lokalne samouprave, a danas je taj budžet negde između 16 i 17 miliona", kaže Radivoj Debeljački, predsednik opštine Srbobran.
Od tog su novca ranije rekonstruisali ulice i trgove, a sada će im, kaže, naknada biti dovoljna tek za prepravku dela trotoara i signalizaciju. Zašto tolika razlika, pitali su i NIS.
"Najčešći odgovor je bio da je eksploatacija nafte na teritoriji naše opštine smanjena, da postoji mnogo manje nafte na teritoriji naše opštine, a isto tako i cena nafte na svetskom tržištu", navodi Debeljački.
Ima li još prostora da se šteta umanji?
Od rudne rente koja, po međudržavnom sporazumu, za NIS ne iznosi zakonskih 7, već 3 odsto, opštine dobijaju tek deo. U njihove budžete odlazi 40 odsto sume, dok država i pokrajina dele ostatak. Još 2014. Srbobran, Kanjiža i Kikinda tražili su od Vlade da se to promeni, da dobiju kompletnu naknadu, ali se to nije dogodilo.
Najveći iznos od rudne rente opština Kanjiža je imala 2012. godine - oko 300 miliona dinara, dok u proteklih pet godina taj iznos varira između 75 i 110 miliona dinara godišnje.
Povezane vesti
"Kao da samo to čekamo da sve odnesu od nas i onda posle toga, kad nestane svega, onda možemo da dignemo procenat, ili možemo da pričamo o tome stvarno koliko vredi to bogatstvo na čemu je i naša opština", kaže Robert Fejstamer, predsednik opštine Kanjiža iz SVM.
Fejstamer kaže da je bilo je otvorenih razgovora, ali je kočnica, po njemu, dugoročni sporazum sa Rusijom i još nešto.
"To da se država ubaci u pregovore za taj dugoročno sklopljen ugovor, u tome ne vidimo volju ili otvorenost sa strane države", priča predsednik opštine Kanjiža.
Ima li još prostora da se šteta umanji? Podaci Pokrajinskog sekretarijata za energetiku pokazuju da je od 2013. eksploatacija u padu, ali da rezervi još ima. Za koji period nisu precizirali. Overene bilansne rezerve 30. decembra 2020. godine iznosile su 9.880 ,01 hiljada tona na teritoriji Vojvodine.
Podaci o eksploataciji nafte u poslednjih deset godina pokazuju da se ona sa 1.113,37 hiljada tona 2011. tokom 2015. prvi put spustila ispod hiljadu i bila je 991,79 hiljada tona. Pad je nastavljen i svake naredne godine, pa je lane u Vojvodini eksploatisano 809,59 hiljada tona.
NIS: Većina nalazišta u "zreloj fazi eksploatacije"
Za Euronews u kompaniji NIS Gaspromnjeft kažu da rade na 45 aktivnih naftnih i gasnih polja u Srbiji, na kojima ima više od 900 bušotina. Iz podataka koje su nam prosledili jasno je da je proizvodnja nafte i gasa u konstantnom padu.
“Većina nalazišta je u eksploataciji već decenijama i nalazi se u takozvanoj zreloj fazi eksploatacije. U toj fazi prirodno dolazi do pada proizvodnje koji kompanija NIS kompenzuje uvođenjem savremenih tehnologija kojima se povećava efikasnost eksploatacije i istraživanja nafte i gasa", rekli su u Naftnoj industriji Srbije.
Povezane vesti
Oni napominju i da godinama realizuju obiman program geološko-istražnih radova, seizmika i geološko-istražno bušenje, sa ciljem pronalaska novih rezervi ugljovodonika u Srbiji.
Koliko će dugo još naftne pumpe u Vojvodini raditi svojim ujednačenim ritmom? I da li se taj ritam ubrzao otkad je 2008. država prodala Naftnu industriju Srbije ruskom Gaspromnjeftu?
"Mi više naše nafte nemamo, to ljudi da znaju, to su minimalne količine. Sve je potrošeno, sve je eksploatisano", poručio je predsednik Aleksandar Vučić građanima 13 godina kasnije.
Iz Lige socijaldemokrata Vojvodine pitaju zašto se oglasio tek sada, ako se takav ishod nazirao odavno.
"Zašto niko – kad kažem niko, mislim na Vlade Republike Srbije od Vlade Mirka Cvetkovića, pa zaključno sa sadašnjom Vladom Ane Brnabić. Znači, niko nije reagovao na činjenicu da se to dešava", pita Bojan Kostreš iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Kada su postavljali pitanja prozivani su separatistima i izdajnicima, kaže Kostreš i dodaje da je suština njihove inicijative za obeštećenje Vojvodine, koju su pokrajinskoj skupštini predlagali 37 puta, bila nešto drugo.
"Jedan veliki prirodni resurs koji pripada Republici Srbiji i pre svega građanima Vojvodine je dat u bescenje", poručio je Kostreš.
Putniković: Nova odluka o visini rente tek od 2023.
Urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković napominje da sve zemlje čuvaju podatak sa kolikim resursima raspolažu i da je to u domenu državne tajne.
„Stalno najavljuju da će nafte biti za još pet ili deset gdoina. Tehnologija je napredovala i novi načini bušenja i eksploatacije su svugde u svetu aktuelni, jer se pokušava izvaditi što više za kratko vreme. U vreme bivše Jugoslavije 25 do 30 odsto nafte se proizvodilo kod nas, a sada domaća proizvodnja podmiruje oko 20 procenata potreba. NIS ima i nove istražne bušotine, a za državu je važno da ne budemo zavisni od izvoza. Zaliha će biti još neko vreme, ali teško je predvideti koliko tačno“, smatra Putnikovićeva.
Ona napominje da nije potpuno tačno da je kod nas niža rudna renta u odnosu na druge zemlje, već da svaka država ima poreze, akcize i druge naknade i mehanizam na osnovu kojeg utvrđuje njihovu visinu.
„Ne određuje NIS lokalnoj samoupravi koliko će ona dobiti, već to ide iz državnog budžeta. Trenutna rudna renta nije nezakonita, već je odluku o njenoj visini donela Skupština Srbije i ona ističe 2023. godine, a do tada će poslanici odlučiti da li će biti podignuta. Ministarstvo može da pokrene proceduru, ali konačnu odluku ko će od nas nešto i koliko plaćati, donose poslanici u Skupštini Srbije“, istakla je urednica portala Energija Balkana.
Komentari (0)