MAT: Srbija u 2024. jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi

Srbija je u 2024. bila jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, što je potvrdio i Evrostat, a i u januaru ove godine uprkos izazovnim ekonomskim uslovima u evrozoni i geopolitičkim rizicima industrijska proizvodnja je zabeležila međugodišnji rast od 0,4 odsto, objavljeno je u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Kako je navedeno, vrednost prometa robe u trgovini na malo u januaru 2025. bila je za 6,7 odsto nominalno veća nego u istom mesecu prethodne godine, dok u stalnim cenama povećanje iznosi 2,7 odsto. Autori MAT-a dodaju i da je budžet Srbije u januaru bio u suficitu, a dostignut je i dugoročni cilj od 900 evra, s obzirom na činjenicu da je u decembru 2024. prosečna neto zarada iznosila 926 evra.

"U decembru 2024. i januaru 2025. registrovana je mesečna inflacija od 0,1 odsto i 0,6 odsto, kao i međugodišnja inflacija od 4,3 odsto i 4,6 odsto, dok je nakon aprila prošle godine, međugodišnja inflacija bila opet neznatno iznad gornje granice ciljanog koridora Narodne banke Srbije (NBS)", ističe se u analizi.

Precizira se i da je posmatrano po sektorima, u januaru ove godine međugodišnji rast ostvaren u Prerađivačkoj industriji (2,6 odsto) i Rudarstvu (6,9 odsto), dok je pad zabeležen u Snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji ( minus 9,1 odsto).

U poređenju sa decembrom prošle godine, nakon eliminisanja sezonske komponente, zabeležen je rast proizvodnje u ukupnoj industriji (0,7 odsto), rudarstvu (1,8 odsto) i u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (6,1 odsto), dok je u prerađivačkoj industriji zabeležen desezonirani pad od 0,3 odsto.

Kako se ističe u biltenu MAT, sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, koji u ukupnoj industrijskoj proizvodnji učestvuje sa 15,3 odsto, od sredine prošle godine pokazuje znake oporavka, odnosno, januarska vrednost dugoročnog trenda se izjednačila i sa prošlogodišnjim prosekom, ali je taj nivo proizvodnje i dalje za oko 5 odsto niži u odnosu na januar 2024.

profimedia

Objašnjava se i da brži oporavak proizvodnje električne energije otežavaju, pre svega, loši hidrološki uslovi. Proizvodnja hidroelektrana (HE), kako se dodaje u januaru i februaru 2025. je u odnosu na iste mesece prošle godine bila manja za 31,6 odsto i 31,9 odsto respektivno, a najveći pad proizvodnje zabeležen je u proizvodnji elektrana Đerdap, Bajna Bašta, Uvac, Kokin Brod i Vrla.

Autori analize napominju i da je proizvodnja HE u 2024. u odnosu na 2023. bila manja tačno za petinu, dok je u odnosu na prosečnu proizvodnju iz perioda 2019-2023. proizvodnja smanjena za oko 3,6 odsto.

Navode i da dugoročni trend industrijske proizvodnje u prethodna četiri meseca stagnira na nivou koji je za oko 3,5 odsto viši u odnosu na uporedivi međugodišnji period, objašnajvajući da je proizvodnja izložena negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije, posebno u Nemačkoj, duboko u negativnoj zoni.

"Tračak optimizma zbog završenih parlamentarnih izbora u Nemačkoj te potencijalnih promena u fiskalnim pravilima i drugim ekonomskim politikama potrebnim za oživljavanje odbrambene infrastrukture i ekonomskog rasta potkopava pretnja trgovinskim ratom sa SAD. Na meti su za sada evropska automobilska industrija i proizvodnja farmaceutskih proizvoda", piše u biltenu MAT-a.

Ocenjuje se i da bitna pretpostavka daljeg održavanja rastućeg trenda ukupne industrijske proizvodnje u Srbiji počiva i na očuvanju političke stabilnosti, dok deprimira odlaganje početka proizvodnje novog električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija Kragujevac, ali kako ističu u neku ruku takav scenario naslućivao.

"Fiat, tj. Stellantis, u čijem je sastavu FCA, danas je poput celokupne evropske automobilske industrije, u sistemskoj krizi, odnosno vrednost akcija Stellantisa je smanjena za oko 60 odsto za prethodnih 12 meseci, a s druge strane, ozbiljan rizik predstavlja i eventualno sankcionisanje Naftne industrije Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

Dobro je da je dobijen dodatni rok od 30 dana za postizanje dogovora, preciznije licenca ističe 28. marta", piše.

U najnovijem biltenu MAT-a se navodi da to koliko je za ukupnu industrijsku dinamiku bio bitan samo zastoj u poslovanju Rafinerije nafte u Pančevu (RNP) koja je deo NIS grupe, uverili smo se prethodnog proleća kada je izvođen dvomesečni remont i modernizacija kapaciteta.

Podseća se da RNP proizvodi motorna i avio-goriva, tečni naftni gas, sirovine za petrohemijsku industriju, ulje za loženje, bitumene i ostale naftne derivate ne samo za Srbiju već i region. U novom MAT-u je objavljeno i da je u januaru ove godine Prerađivačka industrija ostvarila rast u odnosu na isti mesec 2024. u 11 od 24 oblasti, koje čine približno 34 odsto ukupnog Indeksa industrijske proizvodnje.

Kako se ističe, najveći međugodišnji doprinos rastu Prerađivačkog sektora potekao je od proizvodnje proizvoda od gume i plastike i proizvodnja koksa i derivata nafte, a snažnu dinamiku u januaru beleže još proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, proizvodnja osnovnih metala, kao i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.

Autori biltena ocenjuju i da se prateći dugoročni trend u proizvodnji računara, električnih i optičkih proizvoda čini da je faza izuzetne ekspanzije ove oblasti koja je začeta sredinom 2021. završena u jesen 20 24. na nivou koji je za oko 95 odsto veći od prosečne proizvodnje iz prethodne godine i dodaju da tajna uspeha ove oblasti počiva na proizvodnji tzv. "pametnih brojila".

Navodi se i da su u januaru 2025. proizvodnju Prerađivačkog sektora najviše usporavale Proizvodnja električne opreme, Proizvodnja prehrambenih proizvoda i Proizvodnja motornih vozila i prikolica, ali kako se ističe dobro je da ni u jednoj od ove tri oblasti loš rezultat ne nagoveštava ozbiljnije probleme. Dodaje se i da je deficit tekućeg računa u periodu januar-decembar 2024. iznosio 5.208,1 miliona evra i da je za 3.404,0 evra ili za 188,7 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, kada je zabeležen deficit u iznosu od 1.803,7 miliona evra.

Veći deficit tekućeg računa je, pre svega rezultat većeg deficita u razmeni robe i usluga sa inostranstvom, većeg neto odliva dohotka od direktnih investicija, kao i manjih neto prihoda države registrovanih na računu sekundarnog dohotka, manjeg neto priliva doznaka radnika iz inostranstva, ali i većeg neto odliva kamata po osnovu ostalih investicija.

U najnovijem MAT-u se ističe i da je neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), koji predstavlja razliku između priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo, u periodu januar-decembar 2024. iznosio 4.600,4 miliona evra, odnosno za 338,8 miliona evra ili za 7,9 odsto više.

Dodaje se da je priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju u periodu januar-decembar 2024. iznosio 5.211,1 milion evra ili za 646,7 miliona evra, odnosno za 14,2 odsto više. U strukturi ukupnog priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju udeo vlasničkih ulaganja, uključujući i reinvestiranu dobit, povećan je sa 77 odsto na 79,7 odsto, dok je udeo međukompanijskog zaduživanja smanjen sa 23 na 20,3 odsto.

Kako se ističe, u decembru 2024. zabeležen je deficit tekućeg računa u iznosu od 933,2 miliona evra (za 241,6 miliona evra ili za 34,9 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, a veći deficit tekućeg računa rezultat je, pre svega, većeg neto odliva dohotka od direktnih investicija koji je iznosio 537,6 miliona evra ili za 209,1 milion evra, odnosno za 63,6 odsto više, kao i većeg deficita spoljnotrgovinske robne razmene koji je iznosio 1.086,7 miliona evra (za 164,8 miliona evra ili za 17,9 odsto više). U budžetu Sbije je dodaje se u januaru 2025. zabeležen suficit od 5 547,4 miliona dinara što je za 24.646,8 miliona dinara lošiji fiskalni rezultat u odnosu na januar 2024. dok su u odnosu na isti mesec prethodne godine, primanja budžeta realno manja za 0,7 odsto.