Igre 
Koja je prava strategija i cilj bojkota: Da li su potrošači i trgovci iz BiH, Hrvatske i Srbije nešto naučili
Komentari04/02/2025
-19:00
U Hrvatskoj je u toku drugi talas bojkota trgovinskih lanaca koji će ovoga puta trajati sedam dana. Dok se podaci za bojkot u Srbiji još čekaju, u Bosni i Hercegovini podaci kažu da se na dan izbegavanja kupovine 31. januara promet preko fiskalnih kasa umesto smanjenja povećao. Postavlja se pitanje šta podrazumeva strategija bojkota, ali i ko je kriv za skupu hranu i ima li borbe bez bojkota?
Sagovornici Euronews Srbija iz udruženja potrošača iz tri države kažu da je bojkot u BiH propao, da je u Hrvatskoj bio izuzetno uspešan, a da je u Srbiji prilično uspeo.
To što je u BiH na dan bojkota promet čak povećan u Udruženju za zaštitu potrošača Reakcija objašnjavaju kompleksnosti sistema zaštite potrošača u toj državi i slabu komunikaciju između samih udruženja za zaštitu potrošača, navodeći da je bojkot u BiH organizovan preko poziva na društvenim mrežama, bez kosultacije sa udruženja.
S druge strane, predstavnici hrvatske platforme "Halo, inspektore" koja je pozvala potrošače da ne odlaze u kupovinu u trgovine, kažu da je u međuvremenu za dve nedelje ukupan promet u Hrvatskoj smanjen za 80 miliona evra.
Prema podacima Poreske uprave Srbije, na dan bojkota 31. januara bilo je izdato 292.227 fiskalnih računa manje nego prethodnog dana, odnosno u četvrtak, 30. januara.
Zašto je propao bojkot u BiH?
Poreska uprava u Republici Srpskoj je saopštila da su fiskalni računi, preko kojih ide veći deo prometa, pokazali da je na dan bojkota u petak, 31. januara potrošeno oko 8,5 miliona evra više nego prethodnog dana, odnosno u četvrtak, 30. januara.
U Federaciji Bosne i Hercegovine taj broj je još veći pa se u petak u odnosu na četvrtak potrošilo 25 miliona evra više.
Povezane vesti
Na pitanje zašto je "izbojkotovan bojkot" u BiH, Dragan Jošić iz Udruženja za zaštitu potrošača Reakcija navodi brojne razloge, među kojima je jedan od osnovnih kompleksnost sistema zaštite potrošača u BiH.
profimedia
"Imamo republički zakon iz 2006. koji nije menjan, imamo entitetske zakone. Udruženja deluju samo na nivou entiteta, ne postoji nijedno udruženje koje deluje na nivou čitave BiH. Imamo taj neki savez udruženja za zaštitu potrošača koji, bukvalno, postoji samo na papiru. Nažalost, institucije i drugi nosioci vlasti za zaštitu potrošača na nivou BIH, pre svega ombudsman za zaštitu potrošača u BiH, ne funkcioniše kako bi to trebalo", rekao je Jošić za Euronews Srbija.
On je naveo da je sama organizacija bojkota počela sa društvenih mreža, a ne od samih udruženja koja, kako kaže, niko nije konsultovao.
"Možda bi naša udruženja dala neke svoje sugestije. Svakako, jedna sugestija bi bila da se izabere drugi dan za bojkot, jer treba imati u vidu da 31. januara u BiH ističe rok kod velikih trgovačkih lanaca kada se mogu iskoristiti bodovi sa lojaliti programa koje su ljudi morali da iskoriste jer bi im to propalo. I to je sve ulazilo u promet. Upravo, to je jedan od razloga zbog kojih je bojkot propao", rekao je on.
Jošić je naveo da je među razlozima što bojkot nije uspeo i sam njegov koncept koji se pojavio na društvenim mrežama.
"Tipa - nemojte kupovati u petak ništa, obezbedite se dan ranije. Svrha bojkota nije da mi odemo u četvrtak, kupimo za četvrtak i petak. Svrha bojkota je da se mi suzdržimo u kupovini, da smanjimo promet trgovcima, a ne da povećamo trgovcu promet u četvrtak i da se smanji promet u petak, odnosno izjednači se sa povećanim prometom u četvrtak", rekao je on.
Povodom najave novog bojkota za petak i subotu na društvenim mrežama, Jošić je naveo da ima poboljšanja što se tiče same organizacije bojkota, ali da petak i subota nisu dobro izabrani dani.
Povezane vesti
"Pogotovo kad govorimo o Banjaluci, Sarajevu i Mostaru, to su gradovi gde preko vikenda dolazi veliki broj turista koji troše svoj novac", rekao je on i dodao da bi svrsishodniji dvodnevni bojkoti bio bolji ako bi se sproveo u utorak i sredu.
On navodi da je siguran da bi tada bojkot imao najveći uspeh i da bi se tako poslala snažna poruka samim trgovcima da ne mogu da manipulišu sa maržama i iskorišćavaju potrošače.
Na pitanje da li je u BiH opcija sedmodnevni bojkot određenog trgovinskog lanca, Jošić kaže da je i to opcija, navodeći da je mnogo praktičniji i uspešniji primer bojkota koji je bio u Srbiji, gde je bojkot bio usmeren na određene markete.
"To je mnogo ispravaniji način bojkota. Jer na ovaj način, potpunim bojkotom, mi kažnjavamo i one skupe i one jeftine markete. U suštini, treba da kaznimo one koji stvarno zloupotrebljavaju marže, a dok ove koji poštuju i rade u skladu sa zakonom, treba kao potrošači da podržimo", naveo je sagovornik Euronews Srbija.
Zašto je uspeo bojkot u Hrvatskoj?
Prvi jednodnevni bojkot trgovina u Hrvatskoj je, prema rečima Josipa Kelemena, dao fantastične rezultate. Drugi sedmodnevni nazvali su opštim, jer su ga proširili na bilo koju kupovinu.
"U odnosu na sedmicu pre bojkota, kroz tih 14 dana, mi smo smanjili ukupan promet u Republici Hrvatskoj, to je juče objavljeno, za fantastičnih više od 80 miliona evra. Dakle, ukupan promet kroz ta dva dana bojkota", rekao je on.
profimedia
On kaže da se sada radi analiza i da čekaju rezultate Hrvatske narodne banke o ukupnom platnom prometu.
Kelemen navodi da je cilj bojkota osvešćivanje potrošača da ne moraju da kupuju impulsivno, da ne moraju kupiti isključivo samo zato što je nešto na popustu i da ne moraju jednostavno da se podvrgnu marketinškim trikovima i zamagljivanju potrošača kada su u pitanju pojedini proizvodi koji se nude na tržištu.
Često proizvodi koji se prodaju na akcijama, kako navodi, nisu baš dobrog kvaliteta ili su pred istekom roka trajanja kada je reč o prehrambenom sektoru.
"Shvatili smo da smo zapravo osvestili potrošače i isto tako smo shvatili da su ljudi odlučili reći - ne impulsivnoj stihijskoj kupovini, što je već velika stvar. Ljudi su postali racionalniji i evo, kroz ovih 15 dana, puno toga se jednostavno pomerilo na bolje. Ljudi su oprezniji sa svojim novcima, paze šta kupuju, gde kupuju, ne jure od popusta do popusta i naravno, kritikuju sve ovo što do sad nije učinjeno, a to je nadzor tržišta. Jednostavno, na tržištu se dogodilo to da su potrošači postali lovina gde trgovci njih love kao divljač u lovištu i doslovce ih vuku i otimaju im one zadnje pare koje imaju", rekao je Kelemen.
On naglašava da trgovci moraju da nauče lekciju navodeći da očigledno nisu hteli do kraja da razumeju poruku potrošača pa su bojkot u Hrvatskoj ponovili.
Kako je naveo, trgovci su pokušali da izigraju potrošače i sve su primenili samo da bi ugrozili održavanje bojkota u prošli petak, ali u toj nameri nisu uspeli.
"Naravno, jedan deo potrošača je išao u kupovinu, na kraju krajeva potrošač ima pravo birati, hoće ići i neće, šta će kupiti, kada će kupiti, gde će kupiti, ali činjenica je da imamo sada popuste koje u Hrvatskoj nisu viđeni nikada. Pojedini trgovački lanci koji su do sad imali popuste na sedmičnom nivou negde sedam, 10, 20, eventualno 30 odsto, što je dobro sniženje, sada vam daju te proizvode na 50 odsto, a negde čak i više. Znači, totalno ludilo što se tiče popusta, jer su shvatili da ako ne prodaju robu, police će ostati pune. Kad se police ne prazne, onda imaju problema sa skladištenjem", rekao je on.
Tako, dodaje, i trgovci postaju zatrpani, a cene moraju da koriguju jer je strašan pritisak potrošača u Hrvatskoj upravo na korekciju cena, marži i na nadzoru tržišta.
"Čak smo doveli u pitanje mogućnost upravo kartelizacije, znači dogovaranja cena. I jednostavno smo stavili sistem PDV, znači nadzor od Narodne banke, agencije za tržišno takmičenje, te državnog inspektorata. Znači svi su danas aktivni, vrlo se neugodno osećaju jer su shvatili da su jednostavno spavali do sada", rekao je Kelemen.
Šta su potrošači u Srbiji naučili iz bojkota?
Dejan Gavrilović iz Efektive kaže za Euronews Srbija da veruje da je i u Srbiji zbog bojkota prepolovljen promet u trgovinskim lancima, navodeći da je dobio pojedinačne podatke za neke radnju koji pokazuju da je 31. januara pad prometa bio od 50 odsto pa na gore.
profimedia
On je naveo da je Udruženje Efektiva u pozivu na bojkot targetiralo pet najvećih trgovinskih lanaca, od kojih je četiri označila i Komisija za zaštitu konkurencije zbog sumnje da su dogovarali cene.
"Šta je suština tog jednodnevnog bojkota? Ako mi napravimo recimo u petak njima štetu od milion evra, pretpostavljam da će svako od njih da se zapita - dobro, šta ako sad tu štetu od milion evra prebace na nekog od nas pojedinačno i da to traje, recimo, pet ili sedam dana. Dakle, to je bila suština tog bojkota. Prvi put se tako nešto radi u Srbiji i hteli smo i da vidimo kako će i potrošači da reaguju na to", rekao je Gavrilović.
On smatra da je bojkot pokazao određenu slogu i solidarnost i da je bio potez potrošača koji kažu "bunimo se, nećemo više da ćutimo na tu politiku visokih cena".
Gavrilović je naglasio da to dokazuju i brojni snimci koje je Efektiva objavila na društvenim mrežama.
"Lično sam bio u dva objekta. U jednom je bilo bukvalno prazno, na 2.000 kvadrata, tri čoveka nisam mogao da nađem unutra. I drugi je bio osetno prazan. Dakle, nije bio prazan, ali je bio značajnije prazan u odnosu na ono šta je tu standardni dan", rekao je Gavrilović.
On, međutim, navodi da je deo problema to što ljudi ne shvataju šta je suština bojkota.
"Bojkot kupovine goriva ne znači - danas odem, napunim rezervoar, pa onda narednih deset dana bojkotujem jer toliko imam u rezervoaru, a onda opet odem i kupim, napunim pun rezervoar. Bojkot u tom smislu znači - parkiraj auto, javni prevoz, bicikla, pešačenje, dakle alternativa. Dakle, neki ljudi su u četvrtak kupovali da bi se u petak spremili za bojkot. To nije bojkot. Treba naći alternativu - mali prodavci, pijace, direktni proizvođači", rekao je Gavrilović.
On objašnjava da treba kupovati na više mesta i pratiti gde je jeftinije.
"I kad sve to uradite, kad promenite naviku i kada nemate onu nedeljnu kupovinu, pa odete u jedan trgovinski lanac i potrošite 150 evra, tako se menjaju navike, takav bojkot može da ima smisla", naglasio je Gavrilović.
Prema njegovim rečima, potrebno je da se kod ljudi promeni taj stihijski način kupovine.
"Kada uđemo u radnju, samo skidamo sa police i ne gledamo gde, šta, kako. Ovim bojkotom ili ovim, da kažem, podizanjem svesti ćemo, nadam se, uticati na ljude da više ne rade takve kupovine nego da odaberu povoljnije varijante i da onda na taj način sebi uštede, a trgovcima kažu - dosta je bilo", kaže Gavrilović.
Govoreći o planovima za nove akcije, Gavrilović je naveo da će se sačekati par dana i da će, ako ne bude reakcije, uslediti višednevni bojkot ili targetiranje jednog trgovinskog lanca na duži broj dana.
"Ako im nedelju dana ili deset dana potrošači ne kupuju robu koja je kvarljiva, kojoj ističe rok, time će im biti poslata nova poruka. Nažalost u ovom trenutku nema reakcija, niti ima reakcija u smislu da vidimo da marketi nešto menjaju cene", rekao je Gavrilović i doda da veruje da su podaci u Srbiji dobri u smislu uspešnosti bojkota i da će oni dati novi podstrek potrošačima da nastave da se bore za svoja prava.
Komentari (0)