Potrošači u borbi protiv visokih cena: Vidno manji broj ljudi u marketima većih trgovinskih lanaca u Beogradu

Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" danas je pozvalo građane na jednodnevni bojkot trgovinskih lanaca, reagujući na visoke cene prehrambenih proizvoda i kućne hemije u Srbiji. Ista akcija održava se danas Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a nakon što je već održana u Hrvatskoj i Sloveniji.

Jovan Ristić iz "Efektive" istakao je da su cene u Srbiji značajno više nego u regionu, te da su proizvodi domaće proizvodnje skuplji u našoj zemlji nego u susednim. Njihovo istraživanje je pokazalo da potrošači već dugo trpe zbog neodrživih cena, što je dovelo do inicijative za bojkot trgovinskih lanaca.

Ristić u razgovoru za "Euronews Srbija" naglašava da Srbija, kao najveće tržište na Balkanu, zaslužuje pravedniji tretman.

"Imamo najveće cene, a tržište je daleko od uređenog kao u Sloveniji. To nije pravedno prema zemlji sa šest i po-sedam miliona stanovnika", rekao je Ristić.

On se osvrnuo na nedavne aktivnosti Komisije za zaštitu konkurencije, koja je protiv četiri od pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji pokrenula postupak zbog postojanja restriktivnog internog sporazuma koji utiče na cene i marže. "Moramo se boriti na ovaj način, jer nemamo drugo sredstvo osim bojkota", dodao je Ristić.

Prema njegovim rečima, odziv građana na bojkot je masivan, što ukazuje na to da je svima došla do izražaja bol zbog visokih cena.

"Kada jedan monopol ili oligopol postavi cene, to pogađa sve nas. Američki potrošači glasaju džepom, a vreme je da i mi razmišljamo tako", kazao je.

Ristić je pozvao potrošače da se udalje od pet trgovačkih lanaca koji su predmet bojkota i da otkriju alternativne izvore, kao što su pijace i mali trgovci. Ovaj bojkot ne predstavlja samo privremenu meru, već i priliku za dugoročne promene na tržištu.

Ristić je takođe naglasio važnost dugoročnog delovanja.

"Ništa se neće promeniti ako samo danas ne budemo kupovali. Moramo tražiti jeftinije opcije i podržati male trgovce", istakao je on, naglašavajući da je promena navika ključna u borbi protiv visoke inflacije i nadmoći velikih lanaca.

On veruje da bojkot može biti uspešan, podsećajući na iskustvo Hrvatske, gde su potrošači uspeli da obore promet trgovinskih lanaca za 47 odsto.

"Glavna stvar je da potrošači počnu da poštuju sebe i razmišljaju o svojim interesima", zaključio je Ristić naglašavajući važnost lične koristi.

Mijušković: Akcije moraju biti kontinuirane

Veljko Mijušković, profesor Ekonomskog fakulteta u razgovoru za Euronews Srbija naglašava da će uspeh ove akcije zavisiti od nekoliko ključnih faktora. Prvi od njih je trajanje bojkota.

"Nije isto ako bojkot traje jedan, pet ili sedam i više dana", kaže Mijušković. Osim toga, važno je kako će potrošači organizovati ovu akciju i koliko će trgovinski lanci shvatiti situaciju ozbiljno.

Analiza trenutnog stanja na tržištu pokazuje da je tokom prethodnog perioda regulacija cena identifikovana kao prioritet, a kao rezultat toga, država je aktivirala antimonopolsku komisiju da preispita ponašanje četiri najveća trgovinska lanca.

“Lično očekujem da se uskoro dogodi nešto konkretno po ovom pitanju. Važno je da analiza bude temeljna, kako bismo na pravi način razumeli uzroke problema", dodaje profesor.

On ističe kako je ključno istražiti ceo lanac snabdevanja kako bismo identifikovali tačke na kojima se povećavaju cene i na koji način to utiče na potrošače. Mijušković takođe upozorava da brzina rešenja problema ne bi trebalo da bude prioritet, već tačnost analize.

“Bolje je usporiti i sve temeljno analizirati, nego požuriti i doneti pogrešne zaključke”, naglašava on.

Moguće je da su trgovinski lanci manje odgovorni za rast cena, a da su njihovi dobavljači ti koji diktiraju uslove. Neki od lanaca su, kako navodi, već poslali dopise svojim dobavljačima tražeći obustavu daljih povećanja cena.

U odnosu na zapadnoevropske zemlje, gde su marže na prehrambene proizvode u proseku između 15 i 30 odsto, Mijušković ukazuje na zabrinjavajuće visoke trgovačke marže u Srbiji koje su, prema nekim analizama, bile čak i do 40 odsto.

"Ovo nije samo tehničko pitanje, već se radi o stvarnom problemu koji država treba ozbiljno da reši", dodaje on. Pitanje marži dodatno komplikuju efekti inflacije i ukupni troškovi nabavke, koji su, kako veruje, doprineli rastu cena.

Pored toga, profesor ističe važnost sistemskog rešenja ovakvih problema.

"Situaciju na tržištu opredeljuju najjači akteri, i stoga je važno istražiti eventualne kartelske sporazume među trgovcima”, objašnjava Mijušković.

On naglašava da pojedinačne akcije, koliko god bile važne, neće imati dugotrajan efekat ako se ne sprovodi sistemski pristup.

“Istraživanje Komisije je ključno kako bismo došli do rešenja. Ove akcije moraju biti kontinuirane da bi se postigle kakve-takve promene", ističe profesor.

On očekuje da će odluke donete na osnovu tih analiza dovesti do smanjenja cena, uz napomenu da je važno da trgovinski lanci pokažu volju za saradnjom ako žele da zadrže potrošače. Mijušković takođe izražava nadu da će se situacija stabilizovati.

“Mislim da postoji naznaka odlučnosti države da se reši problem visokih cena", zaključuje on, pozivajući na kolektivnu akciju i promišljeno delovanje potrošača.