Đedović: Građani ne treba da brinu, Srbija se ne snabdeva preko Ukrajine već Balkanskim tokom

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas Tanjugu da građani Srbije ne treba da brinu zbog obustave ruskog gasa preko Ukrajine, jer se naša zemlje ne snabdeva iz tog pravca već Balkanskim tokom.

Ona je istakla da je za Srbiju najvažnije da imamo dovoljno energenata u rezervama i da uprkos složenoj geopolitičkoj situaciji njihove cene budu stabilne.

"Moguće je da će tržste u Evropi osetiti određene posledice, a mi ćemo težiti da se one ne preliju na Srbiju", naglasila je Đedovićeva.

Istakla je da je izgradnja Balkanskog toga završena u jeku pandemije kovida zahvaljujući strateškom razmišljanju predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije.

Ministarka je govoreći o najvažnijim planovima i projektima za 2025. godinu rekla da bi trebalo da počne izgradnja naftovoda Srbija - Mađarska, koji je veoma značajan s obzirom da NIS, za koji su SAD najavile sankcije zbog ruskog vlasništva, dobija naftu preko jadranskog nafovoda JANAF.

Naftovod bi trebalo da bude završen do 2027, a vrednost investicije je procenjena na oko 150 miliona evra. Dužina naftovoda je 128 kilometara, a kapacitet će iznositi oko pet miliona tona nafte godišnje.

Ministarka je rekla da u 2025, takođe, predstoji realizacija važnog projekta gradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, čija će snaga iznositi oko 650 megavata i da su ispunjeni svi preduslovi za početak radova, ali da je potebno isprojektovati komunalnu infrastrukturu i izvršiti tehničku procenu projekta.

"Očekujem da krajem 2025. ili početkom 2026. krenemo u realizaciju projekta. Paralelno sa tim, nastavljamo pregovore sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju o obezbeđivanju finansijskih sredstava. Procenjuje se da je vrednost projekta oko milijardu evra, ali sada procenu rade i japanski tehnički stručnjaci. Radovi bi mogli da traju blizu pet godina", navela je ona za Tanjug.

Reč je projektu koji je prepoznat kao prioritetan u svim strateškim dokumentima.

Tanjug/MRE/Emilija Jovanović

RHE Bistrica treba da bude "prirodna baterija" za balansiranje rastuće proizvodnje energije iz solarnih i vetroelektrana.

Govoreći o drugom veoma značajnom projektu za srpski energetski sistem, izgradnji hidroelektrane Đerdap 3, Đedović Handanović je istakla njen regionalni karakter, kao i da će to biti veoma zahtevan i izazovan poduhvat.

"Taj projekat bi mogao da promeni sliku o ovom delu Evrope kada je u pitanju energetska sigurnost ne samo Srbije, već i Rumunije, jer svim zemljama u regionu treba više energije. Završena je hidrološka studija i ona je pokazala da na godišnjem nivou nema negativnih uticaja na rad postojećih hidroelektrana Đerdap 1 i 2", kaže Đedović Handanović.

Ona je rekla da su rumunskoj strani dostavljeni zahtevi, kao i da će priprema projekta trajati još najmanje godinu dana, s obzirom da je potrebno uraditi studiju procene uticaja na životnu sredinu.

Procenjuje se da bi gradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 mogla da košta više milijardi evra, a za učešće u tom projektu su zaintesovane i SAD.

Ministarka je rekla da u 2025. očekuje završetak izgradnje vetroparka u Kostolcu i dobijanje prve solarne elektrane u okviru Elektroprivrede Srbije, čime bi naša zemlja dobila 76 novih megavata čiste energije.

"Bazna energija iz termoelektrana za nas ostaje veoma bitna, a to smo potvrdili i otvaranjem novog bloka u termoelektrani Kostolac. Bez bazne energije ne možete da integrišete ni nove obnovljive izvore energije", objasnila je Đedović Handanović.

Ministarka podseća da je važna revitalizacija postojećih postrojenja, s obzirom da je naš energetski sistem izgrađen 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

"Nastavljamo sa revitalizacijom naše jedine reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, povećaćemo snagu vlasinske hidroelektrane koja strujom snabdeva oko 93.000 domaćinstava. Očekujem i gradnju novih gasnih interkonekcija Srbije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom", rekla je ministarka.

Ona je istakla da je država u protekle dve godine povećala kapacitet obnovljivih izvora energije za 83 odsto, kao i da će u 2025. biti završen drugi krug aukcije za dodelu tržišnih podsticaja u ovoj oblasti.

"U naredne dve do tri godine značajno će se promeniti slika Srbije kada su u pitanju obnovljivi izvori energije. Dosta toga je urađeno prethodnih godina, Srbija je u okviru šireg regiona, zemlja koja je najviše napredovala kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, ali mi to radimo pažljivo, ne na uštrb sigurnosti naše mreže i našeg prenosnog sistema. Možemo doći do našeg cilja 2030. a to je da barem 45 odsto energije dobijamo iz obnovljivih izvora", naglasila je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, nakon završetka svih projekata, a u naredne dve do tri godine, svaki drugi megavat dobijaćemo upravo iz zelene energije. Na pitanje koliko novca država planira da izdvoji za projekte koji se tiču dekarbonizacije i obnovljivih izvora energije u 2025. godini, Đedović Handanović kaže da će taj iznos biti veći od tri milijarde evra.

"Mi smo u 2024. završili projekat odsumporavanja dimnih gasova na termoelektrani u Obrenovcu na TENT A, u 2025. treba da se završi isti takav projekat na TENT B i mi ćemo završetkom tog projekta praktično više od 90 odsto naših elektrana potpuno uskladiti sa našim propisima, ali pre svega sa propisima Evropske unije kada su u pitanju emisije štetnih gasova", kazala je Đedović Handanović.

U junu je usvojen plan transformacije Elektroprivrede Srbije koji podrazumeva promenu organizacione strukture, unapređenje operativnih i finansijskih procesa, a ministarka ističe da se radilo na digitalizaciji i formiranju sektora ljudskih resursa.

"Elektroprivreda Srbije je prvo državno preduzeće koje je deponovalo svoj kod bezbednosnih informacionih sistema u okviru državnog Data centra u Kragujevcu. To je bitno jer se time povećava bezbednost softvera što omogućava da se lakše odreaguje na neke napade spolja kada su u pitanju informacione tehnologije", kaže ona.

Na pitanje da li država ostaje pri odluci da ne prodaje EPS, ministarka kaže da se to nikada nije ni razmataralo. Kada je reč o energentima, ministarka kaže da moramo biti svesni da je situacija na tržištu izazovna, a da će dodatni uticaj imati i rešavanje pitanja tranzita gasa kroz Ukrajinu.

"Naše je da pratimo stanje na našem tržištu i da održavamo rezerve na zadovoljavajućem nivou", upozorila je ona.

Govoreći o rezervama, Đedović Handanović navodi da je na stanju trenutno oko 440 miliona metara kubihnih gasa, oko 1,6 tona uglja, dok je akomulacija vode na više od 65 odsto.

"Ova godina je bila sušna, pa akumulacija i nije mogla da bude veća. Nastavićemo pažljivo da planiramo i vodimo računa o dostupnosti energenata, da povećavamo rezerve, a s druge strane da imamo nesmetano snabdevanje svim energentima. Neka naša postrojenja su premašila svoj ekonomski vek, moramo ih revitalizovati kako bismo mogli da se oslanjamo na njih. Mislim da će 2025. biti godina u kojoj ćemo morati da izvršimo remonte kako bismo se osećali bezbedniji u godinama koje dolaze", rekla je Đedović Handanović.

Poručila je da je država nastavalja da gradi novu infrastrukturu, zbog čega je važno da se projekti završe na vreme.

"Mislim da smo pokazali da smo sposobni da završavamo velike projekte i da započinjemo nove", zaključila je ministarka.