Srpski sektor informaciono-komunikacionih tehnologija konstantno beleži rast: Zašto Srbiju nazivaju "zemljom prilika"?

Sektor Informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) beleži rast iz godine u godinu, a kada se svedu računi za 2024. godinu, očekuje se da će izvoz dostići 10 milijardi evra, što je za 26 puta više nego što je iznosio 2012. godine.

O tome je prilikom predstavljanja programa "Skok u budućnost" govorila tadašnja premijerka Ana Brnabić, rekavši da se Srbiji vratilo to što je verovala u svoje ljude.

"Ukupni izvoz u IKT sektoru u 2012. godini bio je 375 miliona evra, i tada je predsednik Vučić rekao da taj sektor ima potencijal i odlučio da ulažemo u naše mlade, kreativne i spospobne ljude. Verovali smo u ljude i to nam se vratilo - prošle godine je izvoz u IKT sektoru bio između 3,5 i 3,6 milijardi evra. Uz sve izazove i usporavanje u čitavom svetu, mi danas za jedan mesec proizvedemo ono što smo nekad za godinu dana", rekla je Brnabić u svom obraćanju u Palati Srbija.

Ono što će biti urađeno do 2027. godine, naglasila je tadašnja premijerka, je "kvantni skok", ukazujući na očekivani izvoz od 10 milijardi evra u IKT sektoru, dodajući da je to slika Srbije u kojoj mladi žele da ostanu, a da će tu sliku zaokružiti izložba EXPO 2027, koja će predstaviti napredak Srbije u oblasti IKT.

"To znači da će u ovom sektoru biti zaposleno 140.000 ljudi. Zaposlenost u ovom sektoru bila je 2012. otprilike 50.000 ljudi. Mi smo više nego duplirali. Predstavljamo Srbiju u kojoj mladi žele da ostanu i ostaju, u koju se neki koji su otišli zbog posla i studija vraćaju, i žele što pre da se vrate jer ovde imaju sve iste, ili bolje šanse nego bilo gde", rekla je Brnabić tada.

Srbija - zemlja prilika u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija

Ona je zaključila i da oblast visokih tehnologija predstavlja jasnu viziju za napredak Srbije sa dva fokusa na kojem rade najviše institucije države.

"Imamo čistu i jasnu viziju kako da to uradimo - dva fokusa, biotehnologija i veštačka intelgencija", istakla je Ana Brnabić dodajući da će država do 2027. godine u oblast veštačke inteligencije uložiti oko 70 miliona evra.

Na njeno izlaganje se nadovezala ministarka nauke, inovacija i tehnološkog razvoja Jelena Begović koja istakla projekat Kampus BIO4 kao posebno važan u ovom procesu, koji je rezultat strateškog razmišljanja i strateške odluke države da ulaže u mlade i da ulaže u nove tehnologije, a njegov završetak se očekuje do kraja 2026. godine.

Inače, prema podacima Vlade Srbije, suficit u razmeni u sektoru IKT u prošloj godini je bio na nivou od 2,6 milijardi evra, dok je sam izvoz ovih usluga bio na nivou od 3,44 milijarde evra.

profimedia

Vrednost celokupnog srpskog izvoza je za prošlu godinu bila u obimu od 28,6 milijardi evra, što IKT sektor dovodi na nivo od preko 12 odsto ukupnog srpskog izvoza, sa tendencijom rasta.

Rast izvoza ovih usluga u odnosu na 2022. godinu iznosi oko 27 odsto, što ovaj sektor privrede postavlja visoko na lestvici prioritetnih grana industrije u Srbiji, čineći je izvorom poslovnih prilika i razvojnim potencijalom cele jedne branše koja je generisala prosečne zarade od čak 293.604 dinara.

U ovom sektoru je trenutno zaposleno 109.502 ljudi, prema podacima Vlade, a kao što je i predstavljeno, on je integralni deo realizacije plana "Skok u budućnost - EXPO 2027", od kojeg se u narednim godinama, pa i decenijama, očekuje kontinuiran rast u odnosu na trenutne potencijale.

U skladu sa globalnim trendovima - prvo nedostatak radne snage, a zatim i inflacija iste u godinama u kojima se, zahvaljujući podsticajima i olakšicama Vlade investiralo u obrazovani kadar u ovom sektoru, veliki broj mladih opredelio za studiranje na nekom od smerova koji su povezani sa IKT sektorom, sada, čini se, dolazi do oporavka tržišta na kojem plate rastu, kao i broj zaposlenih.

Međutim, srpski IKT sektor je doživeo za poslednjih nekoliko godina i bitnu transformaciju, koja će da obeleži narednu deceniju razvoja.

Od rada za strane firme do sopstvenog proizvoda - startapa, koji je razvojna strategija i drugih zemalja

Sektor IKT u Srbiji je počeo da se razvija kroz autsorsing, koji je na prvom mestu dogovor u kojem jedna kompanija unajmljuje drugu da za nju planira ili sprovodi u delo postojeću aktivnost koja je često tek deo šireg projekta.

S obzirom na razne varijacije ovog procesa, često se dešavalo da pojedinci, već zaposleni u drugim kompanijama, koje su mahom domaće, eksterno obavljaju posao za druge, inostrane, kompanije, što je drugi vid autsorsinga.

Uvidevši problematiku ovog procesa, u kojem realno stručni i obučeni, ali i savesni i vredni, srpski radnici, koji na prvom mestu imaju znanje, bivaju manje plaćeni od strane inostrane kompanije za poslove čija je vrednost neuporedivo veća, zbog čega su mnogi na Srbiju gledali kao na zemlju "jeftine radne snage", primetio je Miloš Turinski iz "Infostuda".

"Iz jednog ugla možemo da gledamo da smo jeftina radna snaga, ali ne smemo da zanemarimo činjenicu da zaista kod nas imamo mnogo obrazovanih ljudi koji stvarno imaju određena znanja iskoristiva i na drugim tržištima", rekao je Turinski za BBC na srpskom.

Međutim, vrlo brzo su se stvari na ovom polju promenile, zahvaljujući analizi tržišta i spoznajom srpskih IT stručnjaka da Vlada Srbije i institucije žele da im pomognu u razvoju domaćih kompanija kako bi bile konkurentne na inostranim tržištima.

Unsplash

U tom procesu Srbija se donekle ugledala i na druge, površinom i brojem stanovnika male, ali veoma talentovane zemlje koje ne spadaju u vodeće ekonomske sile sveta, a koje ipak u sektoru IKT napreduju brže i od najvećih svetskih sila.

Estonija je jedna od tih istočnoevropskih "patuljaka" koja ima tek 1,3 miliona stanovnika i definitivno ne spada u skup vodećih zemalja po ekonomiji ili veličini, ali je izgradila jedan od najuspešnijih IT sektora u Evropi, pisao je BBC.

Naime, Vlada ove zemlje je 2021. godine usvojila Digitalnu agendu 2030, koja predviđa državna ulaganja od 1,2 milijarde evra tokom ove decenije i ima za cilj školovanje novih kadrova u IT industriji, dodatno usavršavanje postojećih, ulaganje u istraživanje i razvoj u polju tehnologije i stoodstotnu prisutnost odraslih na internetu do 2030. godine.

Uz to, javni sektor u Estoniji je potpuno digitalizovan, pa se birokratske i poreske obaveze, kao i poslovne transakcije, obavljaju uglavnom putem interneta, dok je oko pet odsto radne snage u Estoniji zaposleno u IT sektoru, koji učestvuje u stvaranju ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa sedam odsto, pokazuju zvanični podaci, prenosi BBC.

Sa fakulteta u toj zemlji godišnje izađe više od 1.000 stručnjaka za kompjuterske nauke, a u IT sektoru ih je zaposleno oko 30.000, navodi se u vladinom izveštaju, a u zemlji posluje više od 1.500 startapa, novoformiranih kompanija sa sopstvenim proizvodom, a godišnja ulaganja u te firme prevazišla su milijardu dolara 2022. godine, pokazuju podaci sajta "Startup Estonia".

Inače, neke od najuspešnijih kompanija koje su razvijene u Estoniji su Skajp, aplikacija za video komunikaciju na internetu, i Bolt, aplikacija za transport i logistiku, koje se koriste širom sveta.

I Srbija ima "konje za (IKT) trku"

Naravno, brojke kada je u pitanju Srbija, kako je spomenuto ranije, su neuporedivo veće, s tim da Srbija ima četiri puta više stanovnika i da je njen značaj, kako ekonomski, tako i geopolitički i geostrateški neuporedivo veći, ne samo na Balkanu ili u jugoistočnoj Evropi, već i u celom svetu.

Takmičeći se sa drugim zemljama u razvoju, koje potenciraju IKT sektor kao posebno važan, vredi spomenuti i srpski startap koji je uspeo da se probije na inostrano tržište, ali ne tako što igra nevažnu ili sporednu ulogu, već na način da je postao zamajac jedne velike svetske kompanije.

Reč je o kompaniji "Nordeus", koja je izvorno srpska gejming kompanija, kreator video igrice "Top Eleven", jedne od najpopularnijih i najuspešnijih na svetskom tržištu sa temom virtuelnog fudbala.

Ona se 2021. godine spojila sa američkom "Take-Two Interactive", jednom od najvećih gejming kompanija u svetu, koja razvija jednu od najpopularnijih igrica u istoriji, Grand Theft Auto (GTA).

Pre samog spajanja je objavljeno da će američki gigant Nordeusu unapred platiti 225 miliona dolara u gotovini i akcijama, a postoji mogućnost da transakcija poraste na 378 miliona dolara, ukoliko određeni uslovi budu ispunjeni, preneo je specijalizovani portal "Game Industry".

"Tokom deset godina rada stekli smo vodeću poziciju u fudbalskim mobilnim igricama i jednostavno osećamo da smo spremni za sledeći korak", izjavio je povodom najavljenog spajanja Branko Milutinović, direktor Nordeusa za ovaj portal.

Unsplash

Koliko je veliki iskorak napravio Nordeus tada, vidljivo je kada se obrati pažnja na firme koje "Take-Two Interactive" obuhvata, a to su Rockstar Games i 2K, gejmerima najpoznatiji po igricama Grand Theft Auto, Max Payne, L.A. Noire, BioShock, Borderlands, NBA 2K i druge.

Ova akvizicija dala je vetar u leđa ne samo Nordeusu, već i srpskoj IT industriji, smatraju stručnjaci iz branše.

"Partnerstvo sa Tejk-tu je sjajna vest za Nordeus ali i lokalnu gejming scenu", rekao je tada za BBC na srpskom Nebojša Radović, direktor marketinga u američkog gejming kompaniji Zynga, koji je između 2013. i 2015. godine radio kao marketing menadžer Nordeusa.

"Nordeus, kao lider na polju fudbalskih igara, ovim partnerstvom će dobiti pristup višedecenijskom iskustvu koje Tejk-tu ima u pravljenju i distribuciji sportskih igara poput NBA 2K na svim gejming platformama. Ovo će ojačati poziciju Nordeusa na svetskom tržištu ali i naše lokalne scene, kako ćemo imati prisustvo još jednog značajnog igrača na brzorastućoj gejming sceni u Srbiji", istakao je Radović.

Ovo je takođe "potvrda velikog potencijala" IT grane za privredu Srbije, smatra Vukašin Stojkov, jedan od osnivača pokreta Startit, koji se bavi razvojem srpske IT industrije. On je i jedan od osnivača domaće zajednice IT preduzetnika Tesla Nation domaće zajednice IT preduzetnika.

"Ne postoji drugi vid ulaganja domaćeg ili inostranog koji bi mogao više da doprinese da srpska ekonomija postane razvijena i omogućava dobre uslove života građanima. Stoga, država treba da ulaže u podsticaje IT-ju, jer ako to ne bude radila, stručna radna snaga će se odseliti u druge države i Srbija ostati siromašna zemlja", rekao je tada Stojkov za BBC.

Nova zdanja i centri za IKT sektor zadržavaju mlade stručnjake u Srbiji

Borba u međunarodnoj areni je proširena i prelaskom u informaciono-komunikaciono polje, u kojem sve zemlje pokušavaju da steknu određenu prednost.

U Srbiji je u sklopu plana o ulaganju u ovaj sektor, kako je već rečeno, započeta gradnja BIO4 kampusa, koji će biti novi Bioekonomski centar u Evropi, a za koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je velika stvar za našu zemlju i nešto što predstavlja budućnost i dodao da je ideja da bude jedan od 10 ili 12 najuspešnijih na celom svetu.

Vučić je rekao da je podržao ideju za izgradnju BIO4 Kampusa iako o tome ništa nije znao, ali da je razumeo da je nešto što je dobro za Srbiju.

Kazao je da je njegova zasluga u tome što je tražio od ministra finansija Siniše Malog da obezbedi sredstva za taj projekat, a koja nisu mala, te je naglasio da će sigurno biti potrebno više od sada predviđenih 450 miliona evra i da će verovatno sa novim troškovima koji se budu pojavili i novim idejama to doći do 600 miliona evra.

Tanjug/Vlada Republike Srbije/Ilustracija

"Ali dobro, to je jedna velika stvar za našu zemlju i pogrešno sam rekao da je to naša prednost u odnosu na zemlje regiona. To je naša zajednička prednost, celog regiona i svi ovde iz celog regiona zajedno sa nama, kao što i mi sa njima u njihovim zemljama, moramo da radimo zajedno po najvažnijim pitanjima iz saradnji nauke i biologije i savremene tehnologije. To je nešto što svakako predstavlja budućnost", rekao je Vučić.

Vučić je kazao da će BIO4 Kampus okupiti sedam fakulteta i devet naučnih instituta i dodao da će biti zaposleno više od 1.000 doktora nauka.

"Ne moram da kažem da isto tako pojma nisam imao kakav je značaj data centra u Kragujevcu, ništa nisam razumeo, samo što su tamo otvorili neku kutiju, ali zato danas vidim da najveće kompanije sveta čuvaju svoje podatke upravo u Kragujevcu i vidim da nam je potreban ne samo jedan superkompjuter, već i drugi superkompjuter i po tome će Srbija da ima veliku prednost u odnosu na sve druge", rekao je Vučić.

Osim BIO4 Kampusa, Republika Srbija je izgradila i više naučno-tehnoloških parkova, koji su još jedan od stožera srpskog IKT sektora, u kojima će se obrazovati i razmenjivati ideje mladi stručnjaci.

NT parkovi se prema ravnomernoj regionalnoj zastupljenosti nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, a kamen temeljac je postavljen i za onaj u Kruševcu.