Igre 
"Srbija ima veći potencijal za korišćenje solarne energije nego Nemačka": Šta su pokazala iskustva prozjumera?
Komentari20/08/2024
-17:10
U prvoj polovini ove godine solarne elektrane i vetroparkovi prestigli su fosilna goriva u proizvodnji struje u EU, po podacima istraživačkog centra Ember. Sunce i vetar su proizveli čak 30 odsto energije, ugalj i gas 27 odsto, a ostatak nuklearna i hidroenergija. Postavlja se pitanje kakva je statistika u Srbiji, koliki su potencijali i isplativost energije iz obnovljivih izvora.
Nenad Maričić je prozjumer, što znači kupac-proizvođač struje. Na krov porodične kuće u Rumi postavio je 16 solarnih panela.
On je za Euronews Srbija ispičao da je sada potrebno pet-šest godina da se ovakva investicija isplati, jer su računi za struju znatno manji.
"U mom slučaju je negde oko 900 evra na godišnjem nivou ušteda, ili negde oko 70 odsto računa", rekao je Maričić.
Jednom godišnje, viškovi se vraćaju u mrežu bez naknade, a Maričić objašnjava da je ceo sistem namenjen samo potrošnji u njegovom domaćinstvu kad su im uključeni uređaji.
"Kad ih nemamo ili imamo preveliku proizvodnju električne energije, ona se šalje u elektroenergetski sistem, da bi se posle kad nam je ona potrebna vratila i mi je iskoristili", rekao je Maričić.
Neiskorišćeni potencijali
Osim isplativosti, Nenadov motiv je bila želja da proizvodi i koristi čistu energiju, a Srbija u tom smislu ima neiskorišćene potencijale.
Povezane vesti
Tijana Jakovljević sa Geografskog fakulteta kaže da je u Srbiji otpilike 2.000 sunčanih sati, u nekim delovima i više, a negde manje.
"To je u proseku dosta više u odnosu na jednu Nemačku, koja mnogo više koristi taj potencijal", rekla je Jakovljević za Euronews Srbija.
U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da je više od 700 megavata kapaciteta energije vetra i solara u razvoju.
Euronews Srbija
Savetnik za zelenu energiju u Ministarstvu rudarstva i energetike Rade Mrdak kaže za Euronews Srbija da je trenutno u Srbiji procenat udela iz energije vetra i solara oko tri odsto.
"Neko će reći da je to simbolično, ali mi verujemo da to ne odražava pravo stanje na tržištu, jer trenutno se razvija veliki broj projekata na sunce i vetar i verujemo da ćemo u narednim godinama taj procenat popraviti da bude nekih 15 odsto", naveo je Mrdak.
Dosadašnji uspeh Srbije ka cilju smanjenja emisija CO2 je pokretanje nekoliko vetroparkova i stvaranje dobrih uslova za više od 3.200 prozjumera.
"Spori smo prosto, u toj tranziciji ka čistoj, obnovljivoj energiji, izuzetno smo spori", kaže Jakovljević.
Povezane vesti
Brojevi govore da je ostalo još mnogo posla, a u Ministarstvu kažu da će ciljeve zajednički ostvarivati privatni i javni sektor.
Kako će Srbija preskočiti korak u energetskoj tranziciji?
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže za Euronews Srbija da je napredak tehnologije i u energetici veoma očigledan kao i drugim industrijama, kao i da se dešavaju neki skoro pa revolucionarni trendovi i pomaci u tehnologiji proizvodnje električne energije.
"U nekoj doglednoj budućnosti možemo da vidimo i neka stvarno revolucionarna rešenja, poput fuzione energije, znači spajanja atoma i time proizvodnje skoro pa besplatne energije", rekao je Kapor i naveo da je to malo na dužem štapu, ali da se i na tome radi.
Kada je reč o Srbiji, Kapor smatra da je problem nelikvidnost tržišta i socijalna cena električne energije, što za posledicu ima manje interesovanje privatnih investitora.
Naveo je primer Kalifornije gde je skoro eksponencijalni rast obnovljenih izvora energije zajedno sa baterijskim skladištenjem iz obnovljenih izvora energije.
"Mi tokom dana kada imamo pristup suncu, imamo naravno energiju, a onda se ona skladišti u baterijama da se koristi noću određeni broj sati. Ovde kod nas je problem što, ipak, cena struje u Kaliforniji i cena elektične energije u Srbiji je dosta različita, pa se ovde to ne isplati raditi. Međutim, to jeste budućnost i ovde", smatra on.
Euronews Srbija
On naglašava da Srbija ima veliki potencijal za korišćenje solarne energije, veći nego jedna Nemačka, navodeći i da je cena po kilovat času proizvedene električne energije putem solara drastično opala u odnosu na samo pre nekoliko godina.
"To znači da je već konkurentna i da mi, sa jednim procesom digitalizacije i decentralizacije, to znači da prozjumeri, građani sami proizvode svoju struju, lakše možemo preskočiti taj neki korak nego druge države u energetskoj tranziciji. Zato što smo mi jedno podneblje koje troši vrlo malo električne energije po glavi stanovnika, u odnosu na države Evropske unije, i nemamo razvijenu industriju, tako da naša potražnja za električnom energijom je dosta manja nego u državama Evropske unije", rekao je Kapor.
On je naveo da su se, na primer, investitori u Hrvatskoj, kada je bila aukcija za vetroparkove i solarne parkove, odlučili za solarne elektrane bez subvencija države i da veruje da je isto moguće i u Srbiji, uz pravljenje jednog investicionog okruženje koje će to omogućiti.
Kapor smatra da adekvatnim informacijama treba motivisati građane na korišćenje obnovljivih izvora energije.
"Naravno, ne mogu svi građani. Ovo se pre svega odnosi na one građane koji imaju svoje domaćinstva, svoje kuće i koji nisu priključeni na sistem daljinskog grejanja", naveo je on.
Kapor navodi da ne treba izuzeti iz vida i toplotne pumpe za koje navodi da igraju značajnu ulogu u energetskoj tranziciji.
"Kada pogledate države koje su razvijenije, one koriste veći procenat te toplotne pumpe. To treba ovde akcentovati", kaže stručnjak za energetiku.
On navodi da energetska tranzicija obuhvata čitav dijapazon mera, a ne samo ulaganje u obnovljive izvore energije.
"Obnovljivi izvori energije nisu stoprocentno rešenje situacije naše energetske tranzicije. Mi treba da imamo jedan bazični vid energije koji će nam omogućiti da imamo energije i onda kada obnovljivi izvori energije ne rade. Opet kažem, Srbija i države Zapadnog Balkana po glavi stanovnika troše malu količinu električne energije, i to ne bi trebalo da bude veliki problem", kaže Kapor.
Komentari (0)